Paradiranje sa Putinom i Kimom iskomplikovaće delikatne pokušaje Si Đinpinga da balansira između SAD i Rusije

Ako je svrha retkog zajedničkog pojavljivanja lidera Rusije, Severne Koreje i Kine od 3. septembra 2025. godine bila jačanje jedinstva među saveznicima, onda rani pokazatelji sugerišu da to već daje rezultate ali na sasvim suprotnoj strani.

Svega nekoliko dana nakon što se ovaj trojac sastao u Pekingu, Japan iAustralija dogovorili su jačanje bezbednosne saradnje u Indo-pacifičkom regionu, navodi se u analizi The Conversation, koju prenosimo.

Potom je 11. septembra stupio na snagu sporazum između Japana i Filipina, koji omogućava oružanim snagama obe zemlje da deluju na teritoriji one druge. Takvi sporazumi predstavljaju demonstraciju jedinstva zemalja pacifičkog regiona protiv onoga što vide kao kinesku asertivnost.

Postavljanje Vladimira Putina i Kim Džong Una pored predsednika Si Đinpinga na visoko-profilisanim svečanostima povodom obeležavanja 80. godišnjice kineske pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu bilo je namerno. Peking je želeo da pošalje poruku o solidarnosti i usklađenosti ove tri zemlje protiv Zapada. Zapadni mediji su taj trenutak protumačili upravo onako kako je Peking želeo, upozoravajući na novi međunarodni poredak u čijem je centru Kina.

Međutim, ovi događaji ukazuju na stvarnu opasnost za Peking. Da njegov pristup možda stvara nove izazove i rizike. On Si Đinpinga strateški steže, primoravajući ga da se približi dvojici nepredvidivih aktera na severoistočnim granicama Kine, dok podriva bilo kakve tvrdnje Pekinga da je neutralan i alternativan globalni posrednik. Iznad svega, to bi moglo dodatno da naruši krhke odnose Kine sa Evropom i zemljama Azije. A ništa od toga neće biti od koristi Kini.

Sijeva nezgodna pozicija u vezi sa Ukrajinom

Kinesko zbližavanje sa dvema državama koje veliki deo sveta posmatra kao parije nije došlo iznenada. To je rezultat godina rastućih tenzija između Kine i Zapada.

Rat u Ukrajini bio je glavni razlog nedavnog pogoršanja odnosa između Kine i Evrope, uprkos tome što je Peking dugo tvrdio da je neutralan u sukobu i pozivao na mirovne pregovore.

Ranije ove godine, Kina je signalizirala svoje nezadovoljstvo zbog toga što se Pjongjang suviše približava Moskvi i sve javnije pruža vojnu pomoć Rusiji.

Sijevo veoma vidljivo pojavljivanje uz Putina i Kima sada bi moglo da potkopa te stavove i stavi kineskog predsednika u donekle nezgodnu poziciju. Stvara se utisak da Peking pristaje na partnerstvo Rusije i Severne Koreje i na njihov ratni napor u Ukrajini.

Zbližavanje EU i SAD

U Briselu, šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas upozorila je da učešće kineskih, ruskih, iranskih i severnokorejskih lidera na paradi u Pekingu predstavlja "autoritarni savez" koji dovodi u pitanje takozvani međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

U tom kontekstu, kinesko svrha sa Rusijom i Severnom Korejom verovatno će samo produbiti bezbednosne zabrinutosti Evrope i dodatno opteretiti već napete ekonomske odnose Kine i EU.

To bi moglo da natera EU da proširi antidampinške mere protiv Kine ili ubrza napore za smanjenje ekonomske zavisnosti od Pekinga. A to bi moglo da našteti donekle tromoj kineskoj ekonomiji: Kina je 2024. bila najveći izvor uvoza Evropske unije, sa trgovinom od 609 milijardi američkih dolara, dok je EU bila drugo najveće izvozno tržište Kine.

Ironično, dok su politike drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa poput udvaranja Putinu i promovisanja agende "Amerika na prvom mestu", potkopavale tradicionalni transatlantski savez, rastuće sjedinjenje Kine, Rusije i Severne Koreje moglo bi imati suprotan efekat. Da navede Trampa da prigrli Evropu i ojača saradnju sa svojim saveznicima kako bi se suprotstavio novom bloku.

Bilo je značajno da je 4. septembra, dan nakon parade u Pekingu, Tramp pozvao evropske lidere da povećaju ekonomski pritisak na Kinu i optužio Peking da finansira ruski rat u Ukrajini. Evropska komisija je, izgleda, već bila sklona da krene ovim putem, pošto je nedavno objavila da razmatra da li da uključi nekoliko nezavisnih kineskih rafinerija u svoju najnoviju rundu sankcija protiv Rusije.

Zaoštravanje stava u Južnoj Koreji

Sjedinjenje Kine, Rusije i Severne Koreje takođe rizikuje promociju trenda kojem se Peking ranije opirao. Strategije obuzdavanja Kine sklopljene kroz antipekinške saveze širom Pacifika.

Već imamo pojačane pomorske vežbe SAD i Filipina, multilateralne vežbe koje predvode SAD i Indonezija, a sada i veće odbrambene veze između Japana i Filipina.

Savez Putina, Kim i Sija će verovatno gurnuti Japan i Južnu Koreju, koje trenutno imaju relativno umerene stavove prema Kini, da se distanciraju od Pekinga i dodatno ojačaju svoje saveze sa SAD kako bi se suprotstavile ovom novonastajućem bloku.

SAD i Japan su 11. septembra započele dvonedeljne vojne vežbe sa raketnim sistemom srednjeg dometa "Tifon", sposobnim da pogodi kinesko kopno. A počev od 15. septembra, Južna Koreja, Japan i SAD će održavati godišnje vežbe kako bi ojačale odbranu od nuklearnih i raketnih pretnji Severne Koreje.

Ako ostavimo saveze po strani, kineska politika takođe rizikuje da zaoštri domaće javno mnjenje i spoljnu politiku drugih zemalja protiv Pekinga. U Južnoj Koreji, vladajuća Demokratska stranka je do sada favorizovala prijateljskiji pristup prema Kini i Severnoj Koreji, dok je održavala oprezan stav prema svom savezu sa SAD i odnosima sa Japanom.

Ovo je u oštroj suprotnosti sa prethodnom vladom predsednika Jun Suk Jela, koja je zastupala tvrdokorni stav prema Kini i Severnoj Koreji i aktivno je nastojala da ojača trilateralnu saradnju sa Vašingtonom i Tokijom.

Pekinška zagrljaj Severne Koreje sada bi mogao da natera Seul da preispita svoju politiku prema Kini i vrati se neprijateljskijem stavu.

Kineska odluka da pozove Kim Džong Una, dugo izolovanog i sankcionisanog od strane međunarodne zajednice, u centar pažnje u Pekingu se uglavnom smatra prećutnim priznanjem nuklearnog položaja Severne Koreje.

Primetno je da tokom samita Si-Kim 5. septembra, Peking nije pomenuo denuklearizaciju Korejskog poluostrva, što je tačka koja je privukla značajnu pažnju južnokorejskih medija. To je bilo u suprotnosti sa četiri prethodna sastanka para, na kojima su obe strane izrazile podršku realizaciji denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Kinesko-japanski odnosi

Japan se nalazi u sličnom položaju kao i Južna Koreja. Nedavno ostavljeni premijer Šigeru Išiba smatran je prokineskim umerenim članom vladajuće Liberalno-demokratske partije. Od stupanja na dužnost u oktobru 2024. godine, Išibin pristup označio je jasno odstupanje od pristupa njegovog prethodnika, Fumija Kišide, čiji je oštar stav prema Pekingu doveo do naglog pogoršanja kinesko-japanskih odnosa.

Išiba je umesto toga tražio stabilnost, sastajući se sa Sijem na samitu APEK u Limi, u Peruu, u novembru 2024. godine, gde su se dva lidera složila da zajedno rade na izgradnji stabilnijeg i konstruktivnijeg partnerstva.

Međutim, rastuće bezbednosne zabrinutosti izazvane savezom Kine, Rusije i Severne Koreje mogle bi da podstaknu Japan da u budućnosti usvoji čvršću politiku prema Kini.

Kako će demonstracija jedinstva u Pekingu delovati u Vašingtonu je otvoreno pitanje. Iako je Tramp pohvalio kinesku paradu kao "lepu" i "impresivnu", delovao je nezadovoljno zajedničkim pojavljivanjem Sija, Putina i Kima, tvrdeći na društvenim mrežama da njihove nacije "kuju zaveru protiv" Sjedinjenih Država.

Novi međunarodni poredak?

Parada od 3. septembra nesumnjivo je signalizirala Sijevu nameru da izgradi novi međunarodni poredak sa Kinom u središtu. Projektovala je snažan osećaj odvraćanja prema SAD i Zapadu, a istovremeno je naglasila dominantnu poziciju Kine u trilateralnim odnosima sa Rusijom i Severnom Korejom.

Ipak, istovremeno ovo savezništvo visokog profila može nositi rizike: Produbljuje sumnje Zapada i regiona u "osu previranja", preti da dodatno optereti spoljne odnose Kine i verovatno će ubrzati napore za balansiranje protiv Pekinga, pre svega kroz bližu transatlantsku saradnju i jačanje saveza SAD, Japana i Južne Koreje.

(Telegraf.rs)