Američki predsednik Donald Tramp nije jedina pretnja po podršku koju Zapad pruža Ukrajini

Od trenutka kada se Donald Tramp početkom ove godine vratio u Belu kuću, evropski lideri su dali prioritet očuvanju obećanja NATO da ostane na strani Ukrajine u njenom ratu protiv ruske agresije.

Iznad svega, nastojali su da spreče Trampa da oslabi Kijev u njegovim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da obezbede nastavak dotoka oružja, uglavnom američkog, koje jača Ukrajinu protiv sveobuhvatnog ruskog vojnog napada, navodi se u komentaru World Politics Review, koji prenosimo.

Do sada su ti napori uglavnom bili uspešni. Ali na horizontu se nadvija tamni oblak, potencijalna oluja koja bi mogla da sruši pažljivo izgrađeno zdanje podrške.

Krhkost zapadne podrške Ukrajini postala je bolno očigledna jedva mesec dana nakon što se Tramp vratio na vlast, kada je u Beloj kući primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanku koji je odjeknuo u prestonicama širom Evrope. Pred okupljenim medijima, Tramp i potpredsednik Džej Di Vens su izgrdili i ponizili Zelenskog uživo na televiziji, a zatim ga isterali pre planiranog ručka.

Uznemireni evropski lideri odmah su se dali na posao da podstaknu Trampa da se vrati u pro-ukrajinski okvir NATO.

Novi generalni sekretar alijanse, bivši holandski premijer Mark Rute, postao je prvi "šaptač Trampu". Uoči godišnjeg samita NATO u junu, Rute je poslao američkom predsedniku laskavu ličnu poruku u kojoj je izložio planove evropskih saveznika da povećaju svoje odbrambene izdatke pod snažnim pritiskom Trampa.

"Evropa će da plati VELIKI iznos, kao što i treba", napisao je Rute, "i to će biti tvoja pobeda".

Tramp je poruku objavio na svojim društvenim mrežama. (Na pitanje da li ga je otkriće osramotilo, Rute je rekao: "Apsolutno ne")

Za razliku od prethodnih samita, koji su se fokusirali na to kako se suprotstaviti neprijateljima NATO, ovaj je bio usmeren na to da se udovolji Trampu. Potkrepljujući Ruteove reči, saveznici su se obavezali da naglo povećaju svoje odbrambene izdatke sa ranijeg cilja od 2 odsto BDP, koji je bio samo delimično ispunjen, na 3,5 odsto, uz dodatnih 1,5 odsto za infrastrukturu korisnu i za vojsku.

Na kraju, strategija samita se isplatila. Tramp je otišao sa osmehom na licu, preokrenuvši svoje ranije kritike na račun NATO.

"Nije to prevara, ovde smo da im pomognemo da zaštite svoju zemlju", rekao je.

Nekoliko nedelja kasnije, Rute je ubrao deo te dobre volje, na korist Ukrajine. Na sastanku u Beloj kući, koji je NATO otvoreno opisao kao napor "da se ojača podrška Ukrajini", Rute je sklopio dogovor da SAD zadrže dotok američkog oružja u Ukrajinu, dok će Evropa i Kanada plaćati za to oružje. Deo novca dolazi od kamate ostvarene na ruskoj imovini koju je Evropa zamrzla.

Međutim, usred tog obećavajućeg napretka, nepredvidivi Tramp je ponovo zaprepastio evropske saveznike, objavivši prošlog meseca da će okončati Putinovu diplomatsku izolaciju tako što će ubrzo dočekati ruskog predsednika na Aljasci na bilateralnom samitu.

Njihov kasniji sastanak ponovo je probudio najgore strahove Evrope i Ukrajine. Između ostalog, Tramp je izgleda sugerisao da Kijev treba da preda Rusiji ne samo ukrajinsku teritoriju koju Moskva trenutno okupira, već i deo koji Moskva nije uspela da osvoji na bojnom polju. Saveznici su brzo stupili u akciju.

Predsednici i premijeri su očistili svoje zauzete rasporede, proveli sate praveći strategiju i odleteli u Vašington zajedno sa Zelenskim na dan sastanaka sa Trampom.

Serija susreta između Trampa i Putina, i Trampa i saveznika iz NATO, izgledala je kao uvod u političke i psihološke manipulacije, gde je svaka strana nastojala da iskoristi Trampovu dobro poznatu želju za udvaranjem za svoje svrhe.

Bez mnogo dokaza o napretku, Rute je izjavio:

"Zaista želim da vam se zahvalim, predsedniče Sjedinjenih Država, dragi Donalde, na činjenici da ste, kao što sam već rekao, prekinuli ćorsokak",rekao je Rute bez mnogo dokaza o napretku u pregovorima.

Usledilo je obraćanje nemačkog kancelara Fridriha Merca:

"Put je otvoren. Otvorili ste ga prošlog petka".

Britanski premijer Kir Starmer dodao je: "Do sada, niko nije uspeo da ga dovede do ove tačke. Zato vam hvala na tome".

Bela kuća je čak objavila i zbirku pohvala. Od tada, ruski napadi na Ukrajinu su samo eskalirali, praćeni novom pretnjom u obliku upada dronova na teritoriju NATO.

Istovremeno, obrisi nečeg još opasnijeg po bezbednost Ukrajine postaju vidljivi na horizontu. Upravo evropski lideri koji su bili najčvršći zagovornici podrške Kijevu videli su kako im se ugled kod kuće pogoršava. I u alarmantnom zaokretu, političari i stranke koje su se uzdizale na njihovom mestu su skoro svi prijateljski nastrojeni prema Rusiji i hladni prema ideji da podrže ratne napore Ukrajine.

Kao da je želeo da podvuče potencijalne probleme koji predstoje, prošlog vikenda Tramp je rekao da je poslao pismo evropskim liderima u kojem je, gorkom ironijom, postavio ultimatum ne Putinu, već Evropi. Predsednik je rekao da je spreman da "uvede velike sankcije" Moskvi, ali samo "kada sve zemlje NATO PRESTANU DA KUPUJU NAFTU OD RUSIJE".

Jedine članice NATO koje trenutno kupuju naftu od Rusije su Mađarska, Slovačka i Turska, čiji su lideri bliži Putinu nego ostatak Alijanse. Sve te države takođe nude pregled onoga što bi moglo da se desi drugim evropskim zemljama u mesecima i godinama koje dolaze, ako se trenutni politički trendovi nastave.

Kao što sam pisao prošle nedelje, sve najveće i najmoćnije zemlje u Evropi sada imaju krajnje desničarske populističke stranke koje su u anketama znatno bolje od centrističkih stranaka čiji su se lideri sastali sa Trampom u Beloj kući.

Prošlog vikenda, na primer, samo nekoliko dana pre nego što je Tramp stigao u Veliku Britaniju, britanski desničarski ekstremista Tomi Robinson, naklonjen Putinu, predvodio je jedan od najvećih protesta krajnje desnice tamo još od vremena Britanske unije fašista Osvalda Mozlija 1930-ih.

To ne znači da će fašista zameniti Starmera, ali Najdžel Faraž, Putinov obožavalac čija je stranka "Reforma UK" na prvom mestu u anketama, bi mogao. U Francuskoj, naslednik Emanuela Makrona bi mogao doći iz krajnje desničarske stranke Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, naklonjene Putinu, dok u Nemačkoj, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, ili AfD, koja je takođe bliska Putinu, slično vodi u anketama.

Podrška Evrope Ukrajini, koliko god bila odlučna u ovom trenutku, pati od onoga što bi na kraju moglo postati fatalna ranjivost. Ona se zasniva na centrističkim strankama koje su pod ogromnim pritiskom. Lideri tih stranaka su ti koji su uspeli da pobede nevoljnog Trampa da održi podršku Vašingtona Kijevu, ali njihov sopstveni opstanak je daleko od osiguranog. A ako padnu, ne bi mogla da padne samo podrška njihovih zemalja Ukrajini, već i podrška Sjedinjenih Država.

(Telegraf.rs)