Kremlj pojačao pretnje jednoj od vojno najmoćnijih NATO članica: Sve izgleda kao pre početka rata u Ukrajini

Vašingtonski odbrambeno-sigurnosni istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio je kako se čini da visoki ruski službenici sprovode od Kremlja koordinisanu kampanju pretnje susednoj NATO članici Finskoj na isti način kako su to činili pre sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

ISW u svojem izveštaju govori o širim zapadnim zabrinutostima da Rusija ima ambicije i izvan Ukrajine te da bi jednog dana mogla pokušati osvojiti teritoriju nekih NATO zemalja, ako proceni da zapadni vojni savez nije voljan ili nije sposoban ispuniti svoju obavezu kolektivne odbrane iz svog člana 5, kako prenosi Newsweek.

Preporučujemo

Rusija, pak, poriče da ima takve teritorijalne ambicije u bivšoj sovjetskoj sferi ili da želi sukob s NATO-om. No, Kremlj je bez obzira na to ocenio da je NATO "u ratu" s Rusijom zbog svoje velike pomoći Ukrajini, koja se još uvek pokušava odbraniti od ruske invazije.

Isti narativ kao pre invazije na Ukrajinu

"Visoki službenici Kremlja pojačali su pretnje Finskoj poslednjih nedelja, uključujući i korišćenje narativa koji odražava lažna opravdanja Kremlja za invaziju na Ukrajinu", navodi se u analizi objavljenoj u četvrtak. "ISW i dalje procenjuje da narativ koji Rusija trenutno koristi za pretnje NATO-u odražava isti obrazac koji je Rusija ranije koristila za postavljanje informacijskih uslova opravdavajući svoju agresiju na Ukrajinu", ocenjuje se.

ISW tako ukazuje na nedavne komentare o Finskoj koje su dali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, posebni izaslanik Sergej Ivanov i, posebno, prvi zamenik predsednika Odbora za međunarodne poslove Državne dume Aleksej Čepa.

Lavrov je u četvrtak rekao da je finska vlada posve odbacila neutralnosti te da je revanšizam "u doslovnom smislu u porastu" u toj zemlji, koja je 1917. proglasila nezavisnost od susedne Rusije.

Finska, koja se pridružila NATO-u 2023. godina kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i povećanu pretnju od ekspanzionizma Moskve, branila se od invazije Sovjetskog Saveza 1939. godine.

Foto: Shutterstock

Bivši ruski predsednik i zamenik Vladimira Putina na čelu ruskog saveta bezbednosti, Dmitrij Medvedev, nedavno je optužio Helsinki da se priprema da napadne Rusiju nakon što se pridružio NATO-u, podseća Newsweek.

NATO, predvođen SAD-om, obavezuje saveznike članom 5 svog ugovora na kolektivnu odbranu, ako bilo koja od članica bude izložena oružanom napadu, po principu napad na jednoga je napad na sve.

Upadi u vazdušni prostor članica NATO-a

U petak je Estonija, takođe članica NATO-a, optužila Moskvu za povredu njenog vazdušnog prostora iznad Finskog zaliva s tri borbena aviona, koji su se zadržali 12 minuta u vazdušnom prostoru Estonije, kako tvrdi Talin.

"Rusija je već četiri puta ove godine povredila vazdušni prostor Estonije, što je samo po sebi neprihvatljivo. Ali današnji upad, u kojem su tri borbena aviona ušla u naš vazdušni prostor, neviđeno je drzak“, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna. "Sve opsežnije testiranje granica i rastuća agresivnost Rusije moraju se suočiti s brzim povećanjem političkog i ekonomskog pritiska", dodao je.

Ruska vlada nije odmah odgovorila na optužbu. Ranije je izjavila da za tvrdnje o njenim avionima i bespilotnim letelicama koje ulaze u vazdušni prostor saveznika NATO-a nedostaju dokazi.

Nedavno je Kremlj izazvao novi rast napetosti nakon što je 21 ruski dron ušao u vazdušni prostor Poljske, a ubrzo nakon toga ruska bespilotna letelica povredila je i vazdušni prostor Rumunije, još jedne članice NATO-a, prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)