Tajna "BB Hotela Berlin": Vrvi od Balkanaca, policija je tu stalno, komšije besne, a AfD zadovoljno trlja ruke

Ako je nekome čudno zašto u Nemačkoj raste popularnost AfD-a, koju smo do pandemije doživljavali kao superuspešnu državu blagostanja, možda bi trebalo da pratimo nemačke medije i postavimo sebi pitanje koliko su zapravo Nemci tolerantni kada je, uprkos dramatičnim ekonomskim problemima, moguće da se Romima iz Rumunije i Bugarske plaća boravak u hotelu kako bi lakše obavljali "male poslove" u centru Berlina.

Nemački poreski obveznici plaćaju, uz hotelski smeštaj, i nestvarno veliki broj policijskih intervencija jer se, da to kažemo blago, Romi iz istočne Evrope u centru Berlina ponašaju kao Romi iz istočne Evrope.

Preporučujemo

Kako gosti hotela ne bi imali egzistencijalne probleme, nemački poreski obveznici im plaćaju razliku između zarada od "mini-poslova" i troškova života u Berlinu.

Da li je forsiranje "woke" vrednosti, odnosno izraženo, pa čak i patetično preterivanje u realizaciji niza neostvarivih "visokoetičkih" ciljeva kroz javne politike, u suštini bizarno disfunkcionalna potrošnja novca poreskih obveznika koja će politički destabilizovati Nemačku, pa samim tim i EU?

Jedan hotel usred Berlina, 10 do 15 minuta javnim prevozom do Brandenburških vrata, zapravo je iz hrvatskog ugla gledano čak pomalo zabavna priča o tome kako Nemci strpljivo, sizifovski, plaćaju smeštaj Romima u berlinskom hotelu kako bi Romi u Berlinu obavljali tzv. "mini-poslove".

Za godinu dana policija intervenisala više od 100 puta

Vrlo je nejasna kakva je uopšte socijalna funkcija finansiranja "mini-poslova" bugarske i rumunske romske populacije u Nemačkoj; to je "materija" toliko "teška" da je razumljiva, čini se, isključivo nad-intelektualcima sa leve strane političke scene.

Konkretno: nemačke državne institucije obezbeđuju smeštaj istočnoevropskim građanima (pretežno Romima iz Bugarske i Rumunije) u hotelu u okrugu Šoneberg, sufinansirajući taj smeštaj u kombinaciji sa "minijobovima" (malim poslovima). Hotel se nalazi u Fuggerstraße u Šonebergu, u delu zvanom Regenbogen – odnosno Nollendorfviertel.

Prema izveštaju Tagesspiegela, reč je o objektu nazvanom BB Hotel Berlin, koji se koristi dugi niz godina za smeštaj Roma iz jugoistočne Evrope. Hotel nije smešten u samom centru, već u unutrašnjem krugu Berlina, na udaljenosti koja omogućava svakodnevne veze sa svim gradskim četvrtima i užim centrom. Nejasno je da li je korisnicima hotela možda zamerka to što se hotel ne nalazi u strogom centru, odnosno u turističkoj zoni, što im verovatno ipak malo otežava obavljanje uobičajenih "malih poslova".

Izvesno nezadovoljstvo i nervoza korisnika hotela očigledno postoje jer su njihovi sukobi toliko žestoki da policija mora da interveniše gotovo svakodnevno. Tagesspiegel piše da policija "dolazi gotovo svakog drugog dana". Welt navodi da je u periodu od jula 2024. do juna 2025. zabeleženo više od 100 policijskih intervencija. Razlozi su redom "pristojnost stanara": buka, telesne povrede, prevare i slično.

Taj objekat je označen kao Notunterkunft (hitni smeštaj) i, prema pisanju medija, dostupan je svim okruzima Berlina za smeštaj "beskućnika", i to beskućnika iz Rumunije i Bugarske, koji su, igrom slučaja, Romi.

Plemenita originalna ideja bila je da država iznajmljuje ceo hotel (ili veliki broj jedinica) kao stalni smeštaj pojedinim marginalizovanim grupama. Stanari bi se, prema tom pomalo čudnom konceptu, bavili "minijobovima" poslovima sa vrlo niskim satnicama, često bez punog socijalnog osiguranja.

Kako ne bi ostali kratki za "pristojne zarade", razliku do punih "egzistencijalnih troškova" nadoknađuje Jobcenter (nemačka institucija za socijalnu pomoć/rad). Takav model - socijalni smeštaj + subvencionisano angažovanje radnika naziva se "soft welfare" ili "welfare for newcomers", što u suštini znači da Romi iz Bugarske i Rumunije dobijaju smeštaj od nemačke države kako bi obavljali mini-poslove (šta god to značilo), te im, povrh toga, država doplaćuje koliko im je potrebno za obezbeđivanje egzistencije.

AfD trlja ruke

Bild i Welt prvi su eksponirali slučaj, navodeći konkretne incidente i pritužbe komšija. Tagesspiegel je objavio reportažu sa pričama stanara, komšija i lokalne javnosti, sa naslovom koji implicira da birači glasaju za AfD zbog politike koja omogućava woke parodije umesto realne socijalne politike.

Nemački socijalni sistem (SGB II/Bürgergeld) omogućava pomoć i dopune prihoda onima koji ispunjavaju kriterijume, uključujući i neke građane EU koji su radno aktivni. Dakle, sama kombinacija socijalne pomoći i rada nije nelegalna. Međutim, kontroverza nastaje kada država ide dalje: sistematski koristi hotele kao stambene jedinice za određene grupe izvan uobičajenih stambenih procedura, plaća smeštaj u urbanom kvartu te de facto toleriše nasilje i uznemiravanje komšiluka.

Uostalom, nije li legitimno političko pravo AfD-a da koristi retoriku o "socijalnim parazitima" ili "zloupotrebi sistema", ili je to osnova za njihovu političku zabranu jer takav modus operandi navodno previše podseća na modus operandi nacista prema Romima u Drugom svetskom ratu? Kada komšije novinarima govore o bacanju kamenja, krađama i smetnjama, ne deluju kao neonacisti.

Welt čak, "ne-nemački" i "drsko", citira predstavnika policijskog sindikata koji kaže "da su ti ljudi namerno poslati da kradu", i zahteva da se onima koji se ne pridržavaju pravila zabrani boravak u javnim smeštajima.

Naravno, svi relativno pristojno obrazovani trebalo bi da znaju da je takva policijska retorika "nedopustiva", jer vodi ka razbuktavanju ksenofobije i rasizma, ali Nemci se pitaju: kakve veze ta "nedopustivost" ima sa činjenicama?

Nemačke organizacije za prava Roma, uključujući Amaro Foro, reagovale su upozorenjem da medijski diskurs o "zloupotrebi socijale" često prelazi u antagonizam i generalizaciju. Činjenice i generalizacije teško mogu biti u ljubavi. Greše li činjenice ili generalizacije?

(Telegraf.rs/Jutarnji)