Rafinerije u plamenu, zabranjen izvoz benzina, cene astronomske: Haos širom Rusije

Oko 50 odsto benzinskih pumpi na okupiranom Krimu i u Sevastopolju prestalo je da prodaje benzin zbog poremećaja u snabdevanju gorivom, objavio je ruski provladin medij "Komersant". U isti ponor klize i mnogi drugi ruski regioni - od avgusta prijavljuju nestašice benzina i nagli rast cena goriva.

- U delovima Krima situacija je kritična - mnoge pumpe su potpuno zatvorene. Na onima koje još rade nema benzina, ima samo dizela i prirodnog gasa. Ovo preti da ugrozi sezonu setve. Lokalne vlasti su uvele sistem racionalizacije: samo službena vozila smeju da se snabdevaju gorivom - rekao je jedan lokalni aktivista, a prenosi ruski nezavisni portal "Meduza".

Preporučujemo

Pozivajući se na podatke o praćenju 17.000 ruskih benzinskih pumpi, "Komersant" je naveo da su nestašice, osim Krima, zabeležene i u drugim regionima, ali da je situacija najteža na poluostrvu. Južni federalni okrug, u koji Rusija ubraja i okupirani Krim, nalazi se među najteže pogođenima - više od 220 pumpi, ili 14,2 odsto od ukupnog broja, obustavile su prodaju goriva.

Između 28. jula i 22. septembra, broj benzinskih pumpi koje prodaju gorivo u Rusiji opao je za 2,6 procenta, pri čemu su Rostovska oblast, Republika Mari El i Jevrejska autonomna oblast zabeležile pad do 14 odsto, prenosi hrvatski "Index".

Ukrajinski napadi na rafinerije nafte

Ovaj poremećaj usledio je nakon talasa ukrajinskih napada dronova na ruske rafinerije nafte u avgustu, što je opteretilo snabdevanje i primoralo Moskvu da smanji izvoz.

Prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", Ukrajina je napala najmanje 16 od 38 ruskih rafinerija od avgusta 2025. godine, čime je izvoz ruskog dizela pao na najniži nivo od 2020. godine.

- Ruska vlada odlučila je da produži zabranu izvoza benzina do kraja godine, osim isporuka koje se odvijaju na osnovu međudržavnih sporazuma - izjavio je u petak zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak i dodao da će biti uvedena i zabrana izvoza dizel goriva za kompanije koje nisu proizvođači, preneo je "Interfaks".

Prema navodima predstavnika naftno-gasnih kompanija, u Rusiji se proizvodi dva puta više dizela nego što je domaća potrošnja, pa bi zabrana izvoza za rafinerije dovela do smanjenja prerade i posredno do pada proizvodnje benzina.

Do sredine prošlog meseca oštećene su rafinerije u Uhti, Rjazanju, Saratovu i Volgogradu, kao i sve tri u Samarskoj oblasti. Samo u avgustu, Rusija je izgubila najmanje 17 odsto svojih kapaciteta za preradu nafte, piše nezavisni medij "Čerta medija". U septembru su dronovi pogodili postrojenja u Republici Baškortostan i Lenjingradskoj oblasti, primoravši jednu rafineriju da zatvori pogon koji je činio gotovo 40 procenata njene proizvodnje.

Na Dalekom istoku, problem je pogoršan zbog planiranog remonta u rafineriji u Habarkovsku. Na drugim mestima je Ministarstvo energetike odložilo redovno održavanje kako bi zadržalo stabilno snabdevanje.

Najteže su pogođene male, nezavisne benzinske stanice. Za razliku od velikih lanaca, one kupuju gorivo na berzi - a neke rafinerije već nedeljama ne isporučuju benzin od 92 i 95 oktana, što je primoralo mnoge manje pumpe da se zatvore.

- Neke jedva opstaju, preživljavaju od jedne isporuke cisternama do druge. A neke pumpe su zatvorene - rekla je za gorivo za "Čerta mediju" Jekaterina Savkina iz ruskog Sindikata proizvođača goriva.

Cena benzina odletela u nebo

Kada benzina ima, cena je nepristupačna. Početkom septembra, cena benzina od 95 oktana na berzi dostigla je rekordnih 82.300 rubalja (oko 835 evra ili blizu 97.000 dinara) po metričkoj toni, dok je cena benzina od 92 oktana porasla iznad 70.600 rubalja (oko 716 evra ili 84.000 dinara).

Prema rečima jednog stanovnika, pumpe sada štede gorivo i prodaju "samo 10 litara po kupcu".

- Moja supruga je u devetom mesecu trudnoće. U našem gradu nema porodiljskog odeljenja, a najbliža klinika je u Arzamasu, oko 80 kilometara dalje - ali nemamo dovoljno goriva da tamo stignemo - rekao je muškarac lokalnim medijima.

Veliki lanci benzinskih stanica, gde je snabdevanje stabilnije, nisu u blizini Pervomajska gde su cene skočile za samo jednu nedelju. Neki ljudi su počeli da prelaze granicu u Čuvašku republiku kako bi uštedeli novac.

Rusi za nestašice krive dva faktora

Zvaničnici obično nestašice objašnjavaju kao rezultat "sezonskih faktora" - povećanog turizma i potreba u vreme žetve.

Ove godine, situacija je znatno pogoršana ukrajinskim napadima dronovima na rafinerije. Postrojenja u Rostovskoj oblasti i susednom Krasnodarskom kraju najčešće su bila meta.

Prema rečima Sergeja Vakulenka, višeg saradnika u centru "Karnegi Rusija-Evroazija" ("Carnegie Russia Eurasia Center"), ova postrojenja su već dve godine na meti napada. Iako su ukrajinske snage napadale ruske rafinerije i tokom 2024, kada je šteta bivala sanirana "u roku od nekoliko dana", Vakulenko ističe da se ove godine taktika promenila.

- Trenutna strategija Ukrajine je da pokrene masovne napade na rafinerije, sa ciljem da nanese maksimalnu štetu - čak da ih potpuno izbaci iz upotrebe - umesto da samo smanji proizvodnju, kao što je bio slučaj 2024. - objasnio je Vakulenko i dodao da ukrajinske snage takođe ponavljaju napade na već oštećena postrojenja što utiče na sanaciju.

"Stabilizacija do oktobra"

Izbor ciljeva takođe je važan. Rafinerije u Krasnodarskom kraju i Rostovskoj oblasti orijentisane su na izvoz. Ali kada napadi pogode postrojenja od Rjazanja do Volgograda, posledice najviše osećaju obični Rusi.

Foto: Telegram/Moscow times

Ipak, Vakulenko veruje da Rusija još ima dovoljno kapaciteta da zadovolji domaću potražnju. Deo manjka, smatra on, može se nadoknaditi gorivom iz državne rezerve, a mogla bi da pomogne i Belorusija - njene rafinerije mogu da prerade oko 40 miliona metričkih tona sirove nafte godišnje.

- Još smo daleko od duboke, potpune krize snabdevanja koja bi mogla da poremeti funkcionisanje ruske ekonomije ili vojske - rekao je Vakulenko.

Prema njegovim proračunima, nestašica goriva trebalo bi da počne jenjava do oktobra.

Evropa zavisi od ruskih izvora energije

Za to vreme, Ukrajina je pozvala zapadne saveznike da uvedu dodatne sankcije ruskoj energiji, tvrdeći da bi smanjenje prihoda od nafte oslabilo sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.

Predsednik SAD Donald Tramp je više puta pozvao Evropsku uniju da prestanu da kupuju rusku naftu, rekavši da će strože mere SAD zavisiti od smanjenja zavisnosti Evrope od Moskve.

Ruska ekonomija je i dalje pod velikim pritiskom sankcija i ratnih troškova, suočavajući se sa visokom inflacijom, skoro rekordnim kamatnim stopama i usporavanjem rasta.

(Telegraf.rs/Blic)