Švedska razmatra sopstveno nuklearno naoružanje da se suprotstavi Rusiji: "Sve opcije su na stolu"

Švedski političari i stručnjaci za odbranu kažu da bi zemlja trebalo da razmotri izgradnju sopstvenog nuklearnog oružja kako bi odvratila Rusiju, jer nedavni incidenti sa dronovima i povredom vazdušnog prostora izazivaju bezbednosne strahove širom Evrope.

Javnu debatu po ovom pitanju pokrenuli su desničari i pristalice stranaka desnog centra, prenosi Daily Mail.

Preporučujemo

"Švedska je odavno imala mnogo stručnosti u nuklearnoj tehnologiji. Ali politička volja je želela nešto drugačije. Mislim da bi sve trebalo da bude na stolu u ovoj situaciji", rekao je Džimi Akeson, lider Švedskih demokrata.

Njegove stavove podelio je i Robert Dalsjo, istraživač u Švedskoj agenciji za istraživanje odbrane.

"Sada moramo razgovarati o nezavisnom nuklearnom oružju sa švedskom komponentom".

Njihovi komentari dolaze u trenutku kada evropske vlade izveštavaju o porastu neprijateljske aktivnosti dronova i kršenja vazdušnog prostora koje zvaničnici povezuju sa Rusijom i Vladimirom Putinom. Danske vlasti zatvorile su delove aerodroma u Kopenhagenu nakon ponovljenih viđenja dronova iznad njegovog vazdušnog prostora prošle nedelje.

Danska je saopštila da bi incidenti mogli biti deo koordinisanog "hibridnog napada". NATO i zemlje saveznice pojačale su nadzor u baltičkom regionu. Ranije ovog meseca, Poljska je takođe prijavila da je više ruskih dronova ušlo u njen vazdušni prostor tokom napada na Ukrajinu.

NATO je podigao borbene avione, a drugi saveznici su pomogli u presretanju bespilotnih letelica. Poljska vlada je opisala upad kao ozbiljno kršenje teritorije NATO i podigla uzbunu širom Alijanse.

Podrška ponovnom ispitivanju nuklearnih opcija u Švedskoj nije ograničena na jednu stranku - Alis Teodoresku Mave, poslanica Evropskog parlamenta za hrišćanske demokrate, predložila je da Švedska razmotri doprinos zajedničkoj evropskoj nuklearnoj strategiji.

Druge evropske zemlje, uključujući Poljsku i neke nemačke političare, takođe su otvoreno raspravljali o nacionalnim ili zajedničkim nuklearnim sredstvima odvraćanja, iako mnogi stručnjaci kažu da bi obnova programa naoružanja bila teška i politički napeta. Stručnjaci švedske agencije za istraživanje odbrane upozorili su da su tehničke i finansijske barijere ogromne.

"To bi bio veoma veliki industrijski projekat", rekao je Martin Golijat, stručnjak za nuklearno oružje u FOA.

"Mnogo toga treba razviti, a posebno celu infrastrukturu za proizvodnju materijala potrebnih za nuklearno oružje, što bi zahtevalo velika ulaganja. Mislim da bi bilo gotovo nemoguće izdvojiti resurse".

Golijat i drugi istraživači primećuju da švedsko nuklearno znanje datira još iz vremena Hladnog rata, kada je zemlja vodila tajne programe, pa čak i izvodila nenuklearne probne eksplozije u Laponiji.

"Radilo se o razumevanju novog oružja koje je došlo. Ali ubrzo ste želeli da ispitate i mogućnosti: Kako biste to mogli da uradite u Švedskoj?", navodi Golijat.

Ti stariji programi dali su Švedskoj istraživačko i institucionalno iskustvo, ali mnogo toga je demontirano.

"Naravno, moglo bi biti izveštaja koje biste mogli da iskopate iz arhiva, ali ljudi koji su zapravo radili sa tim, više nisu tu, a verovatno nisu ni živi. Morate početi od početka, mislim".

Analitičari takođe ukazuju na političke i pravne prepreke. Švedska je strana u okviru normi o neširenju nuklearnog oružja i dugo je podržavala nuklearno razoružanje. Javno mnjenje ima snažne antinuklearne struje, a međunarodni partneri bi se verovatno oduprli svakom jednostranom potezu.

Istovremeno, globalni trendovi pokazuju obnovljeno interesovanje za nuklearne snage i slabljenje sporazuma o kontroli naoružanja, što, prema rečima pristalica debate, čini preispitivanje neophodnim. Švedska trenutno ima civilne nuklearne elektrane koje snabdevaju značajan deo njene električne energije.

Ali stručnjaci kažu da civilni kapaciteti ne znače brz put do oružja. Izgradnja kredibilnog nuklearnog sredstva odvraćanja zahtevala bi velika ulaganja, nove industrijske objekte, obučeno osoblje i godine, ako ne i decenije rada.

Švedska je nekada bila blizu izgradnje sopstvene atomske bombe kako bi se odbranila od Sovjetskog Saveza, ali je napustila projekat krajem 1960-ih. Zemlja, koja se ponosi mirom, potpisala je Ugovor o neširenju nuklearnog oružja 1968. godine kao nenuklearna država, a njen sporazum o zaštitnim merama stupio je na snagu 1975.

(Telegraf.rs)