"Ako eksplodira, biće nova Hirošima!": U selu udaljenom 1000km od Beograda je 1500 Rusa i 20.000 tona municije

Najvažniji izbori od nezavisnosti Moldavije završili su pobedom proevropske stranke predsednice Maje Sandu, koja je osvojila više od 50 odsto glasova. Naravno, nije moglo proći bez ruskog mešanja u izborni proces. Prema moldavskom premijeru Dorinu Receanuu, Rusija je potrošila milione evra pokušavajući "da preuzme vlast u Kišinjevu" kupovinom glasova, sajber napadima na vladinu infrastrukturu, opsežnom kampanjom dezinformisanja i podsticanjem masovnih nereda.

Tokom racija u poslednjim nedeljama, moldavske vlasti su uhapsile deset osoba, dok je nekoliko političkih stranaka zabranjeno. Meta su bili i moldavski birači u inostranstvu, koji su odigrali ključnu ulogu u proevropskoj pobedi, gde je Moskva navodno sprovela neviđenu operaciju kupovine glasova, sajber napade i reklamne kampanje, piše Il Messaggero.

Preporučujemo

Značaj Moldavije je i geografski - s južne strane, u Rumuniji, nalazi se NATO baza u Konstanci, predviđena da postane najveća u Evropi, a na istoku je Pridnjestrovlje, proruska separatistička republika u kojoj se nalazi najveće skladište municije na kontinentu.

Lokacija kod Konstance, osim što je važna NATO ispostava, jeste i logističko središte za vojne snage, a strateški položaj baze u blizini ukrajinske granice povećava njenu važnost. Prilično blizu, u Pridnjestrovlju, oko 130 kilometara od Kišinjeva, nalazi se skladište još iz sovjetskog doba sa hiljadama bombi, projektila i streljiva. Prema rečima stručnjaka, ako bi eksplodiralo, imalo bi efekat sličan atomskoj bombi bačenoj na Hirošimu.

Dakle, Kobasna, selo u Pridnjestrovlju, otcepljenoj teritoriji Moldavije, domaćin je onoga što se smatra najvećim skladištem municije u istočnoj Evropi, reliktom Hladnog rata koji obezbeđuje oko 1.500 ruskih vojnika.

Lokacija skladišta je oko 200 kilometara od granice članice NATO-a, Rumunije, i samo dva kilometra od granice sa Ukrajinom - što je odavno privuklo pažnju vlada i obaveštajnih službi.

Važan detalj u celoj priči - nakon godina iscrpljujućeg rata, i ruske i ukrajinske snage upozoravaju na nestašicu municije. Obe strane uveliko se oslanjaju na oružje iz sovjetskog doba. Procenjuje se da se u Kobasni nalazi oko 20.000 tona starog sovjetskog streljiva. Prijave o nestašici granata podstakle su nagađanja da obe strane razmatraju skladište kao izvor snabdevanja svojih trupa u borbama. Međutim, nije jasno da li je streljivo u Kobasni još uvek upotrebljivo nakon decenija skladištenja.

Međunarodni posmatrači nisu pregledali skladište više od 15 godina. Njegov trenutni sadržaj - količina i stanje zaliha - poznati su samo ruskoj vojsci i njenim saveznicima u Pridnjestrovlju, prenosi Express pisanja medija.

Rat u Ukrajini takođe je izazvao strahove da bi skladište moglo biti dignuto u vazduh - bilo slučajno zalutalom raketom ili namerno u činu sabotaže od strane Ukrajine ili Rusije. Stručnjaci iz Moldavije - zemlje koja rusku bazu u Kobasni smatra uvredom svom suverenitetu - tvrde da bi eksplozija mogla odgovarati snazi atomske bombe bačene na Hirošimu.

Drugi stručnjaci kažu da bi eksplozija mogla biti poređena s detonacijom iz 2020. godine koja je pogodila luku i centar Bejruta. Iako je nemoguće precizno proceniti tačan uticaj eksplozije, većina procena govori o humanitarnoj i ekološkoj katastrofi koja bi se širila daleko izvan teritorije Pridnjestrovlja.

"Prisutnost tako velike količine starog streljiva na jednom mestu predstavlja fizičku opasnost za okolno stanovništvo", rekao je Vilijam Hil, bivši ambasador u Moldaviji za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), međuvladino telo koje je nadgledalo rani, delimično uspešan pokušaj pražnjenja skladišta.

"Streljivo je staro, a staro streljivo ne postaje sigurnije. Najveća opasnost je da bi deo ili sve moglo eksplodirati. A pošto ga ima mnogo, to bi bio prilično veliki udar", naveo je.

Rizik od slučajne detonacije u Kobasni povećan je zbog borbi u Ukrajini.

"Rat je haotičan i već smo videli kako se sukob širi dalje od prvih linija fronta", rekla je Emili Feris, istraživač za Rusiju i Evroaziju u Kraljevskom institutu za odbranu i bezbednost (RUSI) u Londonu.

Navela je napade na infrastrukturu na jugu Rusije i duboko unutar ukrajinske teritorije, kao i slučajeve u kojima su ostaci projektila pali u Poljskoj i Moldaviji.

"Neki od njih su slučajni, neki nisu. Ali što se dve strane više približavaju ratu iscrpljivanja, to ponašanje postaje rizičnije", rekla je.

Položaj Pridnjestrovlja u Moldaviji otprilike je analogan ulozi Donbasa u Ukrajini i Južne Osetije u Gruziji. Svi su to separatističke teritorije koji Rusiji daju prednost nad državama koje pokušavaju da se udalje iz njene sfere uticaja.

Kako se nezavisna Moldavija izvlačila iz sovjetskih ruševina, uspostavila je čvrste veze s Rumunijom. To je izazvalo uznemirenost u Pridnjestrovlju, delu teritorije na istoku, između reke Dnjestar i granice s Ukrajinom. Stanovništvo tamo je istorijski bilo naklonjenije Rusiji; većina govori ruski više nego rumunski. Godine 1992. moldavska vojska i pridnjestrovljski separatisti su ratovali. Žestoki, četvoromesečni sukob završen je ruskim posredovanjem. Kao deo primirja, Rusija je obezbedila oko 500 vojnika za zajedničke mirovne snage koje bi nadgledale tampon zonu, odvajanjem teritorije kojom upravljaju pridnjestrovljske vlasti od glavnog dela zemlje kojom upravlja moldavska vlada. Ti ruski mirovnjaci su u praksi dopunili veće snage koje su bile zadužene za skladište u Kobasni.

Pridnjestrovlje je postalo ispostava ruskog uticaja, a njegova politika i privreda zavisne su od represivne, prokremljske elite. Strani novinari i putopisci često ga opisuju kao tematski park Sovjetskog Saveza, zamrznut u vremenu, s javnim trgovima kojima dominiraju kipovi Lenjina i Marksa.

Fabrike iz sovjetskog doba u tom području možda su prikladniji spomenici trajnog uticaja Moskve. Pridnjestrovlje su komunisti snažno industrijalizovali, a danas mu privredu u velikoj meri čini proizvodnja. Njegove fabrike su uveliko subvencionisane - skoro ništa ne plaćaju za ruski gas koji zadovoljava njihove energetske potrebe, pisao je BIRN.

Energetski intenzivna proizvodnja čelika čini više od polovine industrijske proizvodnje teritorije. Središte je u gradu Ribnita, gde je fabrika, koja je ranije bila u vlasništvu ruskog konglomerata Metalloinvest, privlačila radnike iz raznih krajeva.

"Mladi ljudi koji su odlazili da rade u Ribnitu na kraju su ostajali tamo", rekao je za BIRN 2023. Sergej Palamarčuk, gradonačelnik Malog Kujalnika, malog sela odmah preko granice u Ukrajini.

"Sada su ovde ostali samo njihovi roditelji", dodao je.

Palamarčuk je rekao da je većina njegovog sela uglavnom simpatizovala Rusiju do invazije. Ruski projektili pogodili su kasarnu u selu u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. godine, ubivši više od 20 vojnika.

"Nakon napada, stav prema Rusiji se radikalno promenio", rekao je godinu dana kasnije Palamarčuk. Pre toga su mnogi u selu polagali nade u ekonomski procvat u Pridnjestrovlju.

"To se nikada nije desilo - obećana zemlja je nestala. Gde je Rusija, nema socijalne pomoći", rekao je ranije Palamarčuk.

Rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju dugo brine Kijev. Nakon aneksije Krima 2014. godine, Ukrajina je iskopala rov duž svoje granice s tom teritorijom. Svi ukrajinski granični prelazi zatvoreni su od potpune ruske invazije 2022. godine.

Palamarčuk je pre dve godine rekao da su Pridnjestrovljani uključeni u ruske akcije protiv Ukrajine.

"Meštani pograničnih sela razumeju da je situacija gora jer ruske trupe okupiraju Pridnjestrovlje", naveo je tada.

Možda i 20.000 tona streljiva koje čuvaju te trupe ne mogu lako napustiti Pridnjestrovlje. Teritorija nema funkcionalnu pistu i oslanjala se na neformalni sporazum s Moldavijom za svoje vazdušne veze. U prošlosti, u okviru napora za razoružanje koje je nadgledao OEBS, železnička veza Pridnjestrovlja s Ukrajinom korišćena je za prenos značajnog dela zaliha iz Kobasne u Rusiju. S obzirom na to da su napori za razoružanje odavno zastali, a granica s Ukrajinom zatvorena, Rusija danas može pristupiti streljivu samo ako se njene snage u Ukrajini povežu s onima u Pridnjestrovlju.

(Telegraf.rs)