Kina neće dozvoliti Trampu da SAD povrate kontrolu nad vazduhoplovnom bazom Bagram u Avganistanu

Američki predsednik Donald Tramp je ovog meseca dao šokantnu objavu da SAD "pokušavaju da povrate aerodrom Bagram" od talibana u Avganistanu nakon što su ga napustile pre više od četiri godine.

Postoji samo jedan problem sa Trampovom najnovijom ambicijom, Kina će se pobrinuti da Vašington ne ostvari ovaj cilj, upozorio je Bil Rođo, stručni analitičar i viši urednik časopisa "Long War Journal" Fondacije za odbranu demokratija, preneo je Fox News.

Preporučujemo

"Pre svega, talibani nikada neće prihvatiti povratak SAD. Radije bih verovao da će talibani odustati od svog šerijatskog ili islamskog zakona nego da verujem da će dozvoliti SAD da se vrate“, rekao je on i nastavio:

"Ali recimo da bi trampova administracija mogla da ubedi talibane da razmotre dozvolu SAD da se vrate u Bagram. Kinezi bi snažno udarili".

Rođo je objasnio da Kina i Rusija imaju lični interes da SAD ostanu van regiona. Povlačenje SAD iz Avganistana otvorilo je ovu mineralno bogatu zemlju Kini i omogućilo Pekingu da proširi svoju inicijativu "Pojas i put" u zemlju, kojom iako upravlja teroristička organizacija, ranije nije mogao da iskoristi.“

Kina, prva zemlja koja je imenovala ambasadora u zemlji koju vode talibani 2023. godine, poslala je svog ministra spoljnih poslova Vang Jia, u avgustu u Kabul da razgovara sa vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Avganistana Amirom Kanom Mutakijem.

Prema rečima talibana, Kina je izrazila interesovanje ne samo za rudarske mogućnosti Avganistana, gde su minerali poput litijuma, bakra, gvožđa, zlata i uranijuma u ​​izobilju, već je Peking takođe rekao da je otvoren za proširenje trgovine sa Kabulom.

Iako bi pristup ovim mineralima mogao u velikoj meri koristiti Kini, uticaj koji bi trgovinski i rudarski sporazumi sa Pekingom mogli imati na tešku avganistansku ekonomiju može se pokazati ključnim za Kabul.

"Kinezi jednostavno imaju značajan uticaj na talibane, posebno kada je u pitanju nešto poput povratka SAD", rekao je Rođo i dodao:

"Oni bi vršili pritisak na talibane mogućim ukidanjem tih prava na rudarstvo, ograničavanjem trgovine, okončanjem političkog i diplomatskog priznanja. Sve su to stvari koje su važne za talibane dok pokušavaju da se razviju kao vlada i pokušavaju da budu legitimno priznati. Talibane ne zanima da li će ih SAD priznati koliko bi talibane zanimalo da li će ih Kinezi priznati, da li će ih Rusi priznati".

Tramp je tvrdio da sporazum koji je sklopio sa talibanima 2020. godine u Dohi, u Kataru, kojim je predviđeno povlačenje SAD iz Avganistana do maja 2021. godine, nije uključivao vazduhoplovnu bazu Bagram.

"Hteli smo da je zadržimo", rekao je Tramp novinarima iz Velike Britanije prošle nedelje.

Ali prvobitni sporazum nije uključivao odredbu koja bi SAD dozvoljavala da zadrže snage u bazi oko 50 kilometara severno od Kabula.

Tramp je takođe rekao da je glavni razlog zbog kojeg želi da vrati bazu taj što je "sat vremena udaljena od mesta gde Kina proizvodi svoje nuklearno oružje". Ali kada su ga pitali na koji objekat misli, ni Bela kuća ni Pentagon nisu hteli da potvrde.

Bez obzira na to da li postoji kineski nuklearni objekat u blizini bivše američke baze u Avganistanu, Rođo je upozorio da su ekonomske veze koje Peking i Kabul uspostavljaju "opasne".

"Rastući odnosi između talibana i Kine su nešto oko čega bi trebalo da brinemo. Kinezi mogu dati talibanima pristup tehnologiji, vojnoj tehnologiji. Mogli bi im dati resurse koji su im potrebni".

Rođo je istakao da bi sporazum o rudarstvu mogao da unese "milijarde" u džepove talibana.

"Zašto je ovo važno? Zato što Al Kaida i druge terorističke grupe koriste Avganistan kao bazu za operacije", rekao je Rođo, napominjući da se navodi da Al Kaida vodi kampove za obuku u 13 od 34 provincije u zemlji.

Rođo je takođe rekao da talibani dozvoljavaju Al Kaidi da vodi verske škole, sigurne kuće za vođe terorističke mreže i njihove porodice koje putuju između Avganistana i Irana, kao i skladište za nestašicu oružja.

"Avganistan danas izgleda mnogo gore nego što je izgledao 10. septembra 2001. godine, dan pre napada 11. septembra", rekao je Rođo.

(Telegraf.rs)