Kako Evropa može da uzvrati udarac Putinu, a da ne izazove treći svetski rat?

Dronovi iznad Danske, Poljske i Rumunije. Avioni iznad Estonije. Sumnjivi sajber napadi na aerodrom Hitrou i druge aerodrome u Evropi. U protekle tri nedelje, Rusija je pokrenula niz dramatičnih i drskih testiranja volje NATO-a da se brani.

Alijansa nije baš prošla sa odličnim uspehom. Broj ruskih dronova koje su saveznici oborili iznad Poljske bio je samo delić stope pogodaka koju je postiglo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo.

Preporučujemo

Ali sami incidenti su manje značajni od tajminga. Ove misije su bile testovi. Bile su osmišljene da potvrde hipotezu da NATO - posebno njegova najvažnija članica, SAD - nema volju da snažno odgovori na povrede svog vazdušnog prostora.

Zašto sada?

Najveće pitanje je zašto sada testiraju ovu hipotezu?

Odgovor je da Vladimir Putin i njegovi saveznici smatraju da je Amerika duboko rasejana. Donald Tramp i oni oko njega već su odbacili staru reganističku doktrinu američke globalne dominacije.

Umesto toga, administracija je podeljena između "prioritista" koji veruju da Amerika mora da usmeri svoje ograničene resurse na obuzdavanje Kine u Pacifiku i "ograničitelja" koji su protiv američkih prekomorskih zapleta bilo gde.

Ovaj proces preusmeravanja je bio posebno pojačan dramatičnim događajima od ubistva Čarlija Kirka.

Nedelje domaćih previranja kulminirale su u subotu kada je Donald Tramp objavio da šalje trupe u "ratom razoreni" Portland u Oregonu, kako bi se obračunao sa anti-ICE demonstrantima.

Foto: Tanjug/AP

Kako je Robert Pejp, stručnjak za političko nasilje na Univerzitetu u Čikagu, rekao za podkast "Battle Lines" na britanskom Telegraph-u nakon Kirkovog ubistva, ako se Amerikanci fokusiraju na nasilje kod kuće, nužno će biti manje angažovani u suočavanju sa neprijateljima na drugim mestima.

I sve ovo dolazi u trenutku kada nova odbrambena strategija Pentagona, koja bi trebalo da bude objavljena u narednim nedeljama, ali je široko propraćena medijskim informacijama, preusmerava američku vojsku na odbranu domovine i zapadne hemisfere.

Cilj Rusije

Strateški cilj Rusije u Evropi nije tajna. Ona želi da izgradi ono što naziva "novom evropskom bezbednosnom arhitekturom" u suštini prepravljajući posthladnoratovsko rešenje kako bi obnovila dominaciju Moskve barem na delu kontinenta.

To znači uništenje Ukrajine kao suverene države. Ali to takođe znači demontažu NATO-a, a za to možda neće nikad dobiti bolju šansu od sadašnjeg Trampovog predsedništva.

Slanje brzih aviona u estonski vazdušni prostor i uzastopni upadi dronova iznad Poljske, Rumunije i Danske su ruske misije osmišljene da utvrde kako će se evropske nacije ponašati u praksi kada se suoče sa ratom. Ako dođe do toga da jedna članica NATO-a obori ruski lovac, recimo, da li će stajati rame uz rame ili će se okrenuti jedna protiv druge?

Šta članice NATO-a mogu da urade?

Prvo, evropske nacije moraju da prihvate da moraju da deluju uz minimalnu američku pomoć. Naravno, SAD nikada ne mogu da budu potpuno otpisane. Nedavno su Tramp i Džej Di Vens, njegov zamenik, dramatično promenili svoju retoriku o ratu u Ukrajini. Ali retorika je jedno. Ono što je jasno jeste da je svetska supersila zaokupljena i da će to nastaviti da bude još neko vreme.

Drugo, moraju da prihvate da je njihov uticaj na budućnost kontinenta direktno proporcionalan njihovoj spremnosti da upotrebe silu - i preuzmu rizike - da bi ga odbranili.

Jedna od opcija koju je predložila grupa visokih zapadnih političara i vojnika jeste postavljanje protivvazdušnog odbrambenog štita iznad zapadne Ukrajine kako bi se obarale ruske rakete i dronovi, sa mogućnošću da se taj štit na kraju proširi - efikasna zona zabrane leta - na sam Kijev. Na kraju krajeva, lovci RAF-a su presreli iranske dronove i rakete koje su se kretale ka Izraelu.

Foto: Tanjug/AP

S obzirom na to da se ruska vazdušna kampanja vodi bespilotnim letelicama i raketama dugog dometa ispaljenih iz ruskog vazdušnog prostora, takva operacija ne bi rizikovala ubijanje ruskih vojnika. Međutim, to bi pokazalo da je Evropa dovoljno odlučna da uzvrati na vazdušne upade i da preuzme određeni rizik da bi to učinila.

To bi takođe napravilo značajnu razliku u ratnim naporima Ukrajine. Najvažnije od svega, to bi signaliziralo Putinu da ako Rusija pravi dileme Zapadu, Evropa može - i hoće - učiniti isto za Rusiju.

Evropski lideri koji se ove nedelje okupljaju u Kopenhagenu nesumnjivo će razgovarati o ovome, zajedno sa drugim idejama. Ali važno je da, kakav god stav da zauzmu, to pošalje jasan signal Moskvi.

Kao što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio u subotu: "Putin neće čekati da se rat u Ukrajini završi. Otvoriće neke druge frontove. Niko ne zna koji. Ali nema sumnje da on to želi", zaključuje Telegraph.

(Telegraf.rs)