Evropske zemlje NATO dobile opasno upozorenje: "Moraju preuzeti veće rizike sa Rusijom"

Evropske zemlje NATO-a moraju preuzeti veće rizike u suočavanju sa ruskim provokacijama, izjavio je danas specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu Kit Kelog i kao primer naveo slučaj kada je Turska oborila ruski bombarder Su-24 kada je povredio njen vazdušni prostor 2015. godine.

On je na Varšavskom bezbednosnom forumu, naglasio da je u tako ozbiljnim situacijama ponekad je potrebno povećati nivo preuzimanja rizika – i politički i vojno.

Kelog je rekao da smatra da Rusija nema pravo glasa po pitanju mogućeg prisustva NATO trupa u Ukrajini, dodajući da je to nezavisna odluka Ukrajine, koju mora podržati Alijansa.

On je rekao i da nikada nije video NATO tako jak kao što je sada, napomenuvši i značajan broj borbenih aviona F-35 u evropskim zemljama NATO.

"Mogli biste da očistite nebo za jednu noć ako želite. Mogli biste da stvorite vazdušnu kapu iznad Ukrajine kojoj niko ne može da parira. To je pitanje spremnosti da se rizikuje. Ne znam da li generali govore Vladimiru Putinu istinu, ali on neće pobediti NATO, neće pobediti Zapad. Jednostavno nema resurse“, izjavio je Kelog.

Kada je reč o Belorusiji, on je rekao da Sjedinjene Američke Države razgovaraju sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom pre svega zato da bi održavale kanal za komunikacije kojim bi se stav zvaničnog Vašingtona prenosio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a ne da bi obezbedile oslobađanje političkih zatvorenika.

On je, u intervjuu za beloruski portal Zerkalo na marginama Varšavskog bezbednosnog foruma, potvrdio da je administraciji američkog predsednika Donalda Trampa jasno da bi Lukašenko mogao da oslobodi jednog zatvorenika, a zatim da zatvori još dva.

"Mislim da svi znamo ko je Lukašenko i razumemo njegovu taktiku u Belorusiji. Predsednik Tramp se obratio raznim ljudima, pokušavajući da pronađe neku vrstu rešenja za rat između Rusije i Ukrajine. Želimo da se uverimo da imamo više kanala angažovanja, a ne samo jedan. A Lukašenko trenutno mnogo komunicira sa predsednikom Putinom", rekao je Kelog i dodao da je glavni cilj poseta njegovog zamenika Džona Kola Minsku - pronalaženje rešenja za rat u Ukrajini.

Ipak, nakon poseta američkih predstavnika Minsku 21. juna oslobođeno je 14 političkih zatvorenika uključujući Sergeja Tihanovskog.

Kasnije, 11. septembra, nakon još jedne posete Belorusiji Trampovog predstavnika Džona Kola, navodno su još 52 zatvorenika puštena na slobodu i deportovana u Litvaniju, među njima i istaknuti političar Nikolaj Statkevič, koji je odbio da napusti zemlju i verovatno je vraćen u zatvor, navodi beloruski portal.

Međutim, prema rečima beloruskih aktivista za ljudska prava, nakon oslobađanja 52 osobe uz američko posredovanje u septembru, ukupan broj političkih zatvorenika ne samo da se nije smanjio već se zapravo povećao sa 1.198 na 1.201.

(Telegraf.rs/Tanjug)