Objašnjenje za Pentagonov "pica indeks": Da li je u pitanju obaveštajni podatak ili tek običan mit?

Zahvaljujući modernim tehnologijama sve je više stvari i situacija koje brzo privuku veliku pažnju javnosti i čije postojanje i istinitost većina potom uzima zdravo za gotovo bez ikakve zadrške ili pomisli da se zapita - Da li je to zaista tako?

Jedna od njih je i Pentagonov "pica indeks", koji je od mita postao gotovo opšteprihvaćen pokazatelj da se "sprema nešto veliko" u Minstarstvu odbrane SAD, koje je Donald Tramp nedavno izvršnom uredbom primenovao u Ministarstvo rata.

Šta je zapravo Pentagonov "pica indeks"?

Pentagonov "pica indeks", koji se ponekad naziva i "Pica Metar" ili "Pentagonova pica teorija", jeste zanimljiv pojam koji sugeriše da nagli porast porudžbina pice u blizini vladinih zgrada, poput Pentagona, CIA ili Bele kuće, može ukazivati na velike nacionalne krize.

Ideja je nastala iz anegdotskih zapažanja tokom osamdesetih i devedesetih godina, u vreme veoma napetih nacionalnih trenutaka kada su lokalne picerije doživljavale nagle nalete kasnonoćnih porudžbina.

Jedan od često navođenih primera bio je 1. avgusta 1990. godine, kada je CIA navodno naručila rekordnih 21 picu u jednoj noći, neposredno pre nego što je Irak izvršio invaziju na Kuvajt.

U poslednjim godinama, ovaj koncept se razvio u alat za praćenje u realnom vremenu. Nalog na mreži Iks, bivšem Tviteru, pod nazivom Pentagon Pizza Report prati Google Maps podatke o "uživo posetama" ili "popularnim vremenima" u picerijama blizu Pentagona i beleži kada aktivnost naglo odstupa od uobičajenih obrazaca.

Koliko je Pentagonov "pica indeks" pouzdan kao prediktor krize?

"Pica indeks" se uglavnom zasniva na pričama i spekulacijama, ali je opstao dovoljno dugo da postane redovan deo razgovora o brzim i neobičnim signalima upozorenja na ono što predstoji i što će se dogoditi. Postoji više istorijskih primera kada je indeks pice naglo porastao, a zatim usledio veliki nacionalni događaj, poput:

* Pre invazije SAD na Grenadu (1983) i Panamu (1989).

* Uoči Zalivskog rata, kada je zabeležen nagli porast kasnonoćnih porudžbina u Pentagonu i CIA.

* U decembru 1998, tokom impičmenta Bila Klintona i sukoba na Kosovu, dostave u blizini Bele kuće značajno su se povećale.

Bilo je i mnogo novijih događaja. Na primer, u junu 2025. godine, "Pentagon Pizza Report" je zabeležio značajan porast pešačkog saobraćaja i podataka o "uživo posetama" oko 19 časova po istočnom vremenu u piceriji "District Pizza Palace", svega nekoliko sati pre velike izraelske operacije protiv Irana. Ovaj slučaj je naveo ljude na internetu i pojedine medije da ponovo ožive ideju da porudžbine pice mogu signalizirati nadolazeću krizu.

Stručnjaci i zvaničnici su skeptični

Kada je u pitanju Pentagonov "indeks pice", kritičari generalno savetuju oprez. Zenobija Homan, viši istraživač na Kings koledžu u Londonu, karakteriše indeks kao sklon potvrdnoj pristrasnosti.

"Moja početna pomisao je da budem skeptična jer zvuči kao slučaj potvrdne pristrasnosti. Ne kažem da nisu u pravu, ali želim da vidim mnogo više podataka. Kada se još dešavaju skokovi? Koliko često nemaju apsolutno nikakve veze sa geopolitikom?".

Ona ispravno ističe da mnogi skokovi saobraćaja i povećanje porudžbina pice možda uopšte nemaju geopolitički značaj. Postoji mnogo razloga zašto picerija može doživeti povećanje saobraćaja, ne samo zbog velikog političkog događaja.

Ministarstvo odbrane SAD je takođe umanjilo pouzdanost indeksa. Jedna važna stvar je da Pentagon ima sopstvene prodavce hrane, dostupne osoblju koje radi preko noći, čime se smanjuje potreba za naručivanjem od spoljnih preduzeća.

Drugi ga nazivaju besmislicom

Marsel Plihta, bivši analitičar Stejt departmenta, u jednom od svojih najnovijih postova tvrdi da na najosnovnijem nivou ne postoji doslednost oko toga koje picerije se računaju u bilo kom datom trenutku. Čak i ako bi zagovornici indeksa standardizovali listu picerija, postoje dve glavne pretpostavke koje podupiru celu stvar:

"Da radnici Pentagona kupuju picu tokom kriza i da su skokovi aktivnosti u picerijama u blizini Pentagona posledica kupovina koje obavljaju izgladneli zvaničnici nacionalne bezbednosti". Nijedna od ovih pretpostavki ne može da se podvrgne kritici.

Međutim, najubedljiviji argument je sledeći. Gugl utvrđuje da li je lokacija zauzeta na osnovu podataka o lokaciji korisnika koji se fizički nalaze na mestu održavanja, što znači da bismo morali da pretpostavimo da zaposleni u Pentagonu reaguju na krize tako što žure ka svojim automobilima (pored brojnih restorana i prodavnica koje su već u zgradi) i zatim se gomilaju u prodavnice. To je upravo u suprotnosti sa činjenicom da se od njih očekuje da ostanu za svojim stolovima ili u bezbednim zonama.

Šta čini Pentagonov "pica indeks" podsticajnim na razmišljanje?

Indeks pice pokazuje kako nekonvencionalni javni signali, poput jednostavnih porudžbina hrane, mogu poslužiti kao niskotehnološki prediktori obaveštajnih podataka. Ovi pokazatelji su posebno vredni kada formalniji indikatori nisu dostupni ili kasne. Analitičari i hobisti sve više koriste alate poput Google mapa za naznake zasnovane na lokaciji i nagoveštaje šta se dešava iza zatvorenih vrata vlade. Na ovaj način, "pica indeks" ilustruje i obećanje i zamke "uradi sam" analize iz fotelje.

Ideja o "predviđanju kriza tako što se prati prodaja pica" živi i kao zabavni mem i kao neobičan koncept u obaveštajnom folkloru. Jedan korisnik Reditu ju je u šali grupisao sa drugim neformalnim indikatorom:

"Volim kako imamo metriku pice za političke krize i metriku Vafl Hausa za prirodne katastrofe" (navodno se tokom prirodnih katastrofa poveća prodaja vafli).

Dakle, da li je "pica indeks" verodostojan ili samo delić mita?

Pentagonov "pica indeks" zauzima sivu zonu koja je pametna i privlači pažnju, ali daleko je od rigoroznog ili pouzdanog obaveštajnog alata. Hajde da ga razložimo na najjednostavnije termine:

ZA:* Dovoljno istorijski dosledan da opravdava ponovljena pominjanja.

* Ističe kako svakodnevni podaci mogu doprineti široj situacionoj svesti.

* Nudi razigran vizuelni ugao na zauzete oficire koji naručuju pice dok ostaju do kasno na poslu i bave se velikim svetskim događajima.

PROTIV:

* Uglavnom anegdotski, slučajevi gde skokovi nisu odgovarali krizama koje su se dogodila, nedovoljno su prijavljeni.

* Nema javno dostupne statističke potvrde njegove prediktivne moći, kao što je to kako se mogu javiti lažno pozitivni rezultati.

Guglovi podaci o "popularnim vremenima" i zauzetosti uživo ne zasnivaju se na porudžbinama pice. Oni se izračunavaju na osnovu podataka o lokaciji na pametnim telefonima ljudi (koliko uređaja sa Gugl uslugama je fizički prisutno u piceriji). To znači da skok u "zauzetosti" samo pokazuje da je više ljudi unutar (ili veoma blizu) picerije, ne govori ništa o tome koliko je pica naručeno ili zašto su bili tamo.

Sve u svemu, zvuči kao mit prvenstveno zbog načina na koji se podaci, koji bi trebalo da dokažu krizu, izračunavaju. Guglove metrike "zauzetosti uživo" ne prate koliko se pica naručuje. Skok odražava pešački saobraćaj, a ne porudžbine hrane. To čini takozvani Pentagonov "pica indeks" u najboljem slučaju nesigurnom merom, jer više ljudi koji stoje unutar picerije ne signalizira nužno predstojeću vojnu operaciju.

* Autorka izveštaja je poznata blogerka Katlin Nagy, koja piše za AP, Wire, Yahoo i MSN

(Telegraf.rs)