Trampov zaokret po pitanju rata u Ukrajini mogao bi da dovede do kraja Putinove vladavine u Rusiji

Prošle nedelje, relativno proruska politika predsednika SAD Donalda Trampa prema Ukrajini dramatično je skrenula barem na retoričkom nivou. On je izjavio da vlada u Kijevu "može povratiti celu Ukrajinu u njenom izvornom obliku, kao i teritorije koje je Rusija okupirala pa možda čak i ići dalje od toga".

To je bilo daleko od njegovog ranijeg stava tokom kampanje, a i dosledno nakon nje, da cena "mira" u Ukrajini može biti predaja Vladimiru Putinu svih oblasti zemlje koje je Rusija već okupirala i značajnih delova koje još uvek nije osvojila, navodi se u komentaru uglednog portala The Hill, koji prenosimo.

Preporučujemo

Trampov zaokret u politici tim je iznenađujući jer je stalno popuštao Putinu i kada ovaj nije poštovao njegove molbe, rokove i ultimatume da okonča rat u Ukrajini. Njegovo gotovo ponizno ponašanje prema Putinu tokom njihovog susreta na Aljasci bilo je jednako nacionalna sramota kao i njegovo i Džej Di Vensovo zajedničko zastrašivanje Volodimira Zelenskog u februaru u Ovalnom kabinetu.

Trampov poslednji zahtev, iznet pre više od mesec dana, bio je da Putin pristane na prekid vatre u Ukrajini i započne pregovore u roku od dve nedelje. Zelenski je već pristao. Ali, kao i svi drugi Trampovi rokovi za Rusiju, i ovaj je istekao bez Putinovog ispunjavanja i bez stvarnih posledica od strane Trampa.

Kao da Putin uživa u tome da navodi Trampa da se hvali svojim "sjajnim odnosom" sa ruskim liderom, samo da bi ga svaki put odbacio i ismejao novim, još razornijim napadom na ukrajinske gradove i civile. Do sada, međutim, od svojih iznenađujućih novih izjava, Tramp nije preduzeo nikakve konkretne mere koje bi sugerisale suštinsku promenu u njegovom pristupu Rusiji ili Ukrajini.

Navodno je poslednjih dana ipak naznačio Zelenskom da je "otvoren" za to da Ukrajini obezbedi dalekometno oružje koje ona mesecima traži, kako bi mogla dublje da udara na teritoriju Rusije. Ali, iako Tramp sada preporučuje takav pristup za Ukrajinu, on se zapravo nije obavezao da će isporučiti potrebno oružje, možda nameravajući ili da se konsultuje s Putinom ili da mu da još jednu "poslednju šansu" da sarađuje.

Moguće je, dakle, da je Trampov oštar novi jezik samo još jedan potez da Putina dovede za pregovarački sto. Ako je tako, Putin dobro zna kako da se nosi s takvom taktikom: da uputi neki retorički gest Trampu kako bi ublažio pritisak, a zatim da se vrati svojoj strategiji odugovlačenja. To je ponavljanje tehnike "borba uz pregovaranje" koju je usavršio Kim Il Sung, osnivač Severne Koreje, da bi produžio Korejski rat za skoro tri godine, a istu je uspešno primenjivao i Ho Ši Min sa severnovijetnamskim komunistima kako bi osvojio Južni Vijetnam dve decenije kasnije.

Još jedna teorija koja objašnjava Trampov očigledni zaokret prema Ukrajini jeste da je to dimna zavesa kojom se sakriva odluka da opere ruke od cele stvari. Tramp je ranije pretio da će upravo to učiniti i pustiti Ukrajinu i Rusiju da se "obračunaju", sa snažnom implikacijom da će okončati američku vojnu podršku vladi Zelenskog. S obzirom na ogromnu prednost Rusije u ljudstvu i Putinovo potpuno nepoštovanje broja mladih Rusa koje uništava i kojima su se nedavno pridružili i mladi Severnokorejci, takav kurs SAD bi ozbiljno naštetio izgledima Ukrajine u dugotrajnom ratu iscrpljivanja.

Umesto da trajno prekine podršku Ukrajini, koju je dva puta suspendovao poslednjih nedelja, Tramp je već započeo postepeno ukidanje direktne američke vojne pomoći i prelazak na podsticanje kupovine vrhunskog američkog oružja od strane članica NATO "po punoj ceni" za transfer Ukrajini. Prema Trampovom načinu razmišljanja, on će usavršiti pitanje "večnog rata" i biti oslobođen obaveze da Ameriku drži u još jednom ratu. Mogao je to da predstavi kao puku prodaju oružja, komercijalnu transakciju, a ne kao pitanje nacionalne bezbednosti SAD ili sprovođenja međunarodnog prava i morala.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da Evropa ponese teret pomoći u odbrani Ukrajine. Nakon višemesečnog pritiska na teritorijalne ustupke kako bi se okončao rat, Tramp sada nudi suprotan savet protiv Rusije, koju naziva "tigrom od papira". On kaže da želi ne samo da Ukrajina ostane u borbi već i da izbaci Rusiju iz cele Ukrajine, poništavajući invazije iz 2014. i 2022.

Najiznenađujuće je to što, nakon što je Tramp sledio kontraproduktivnu politiku Džozefa Bajdena da Ukrajini uskrati oružje za napade na strateške ciljeve duboko u Rusiji, on izgleda zagovara mnogo odlučniju strategiju.

"Sada razumem vojnu i ekonomsku situaciju Ukrajine/Rusije", objavio je Tramp na X. "Putin i Rusija su u VELIKIM ekonomskim problemima i ovo je vreme da Ukrajina deluje".

Ako Tramp ozbiljno zagovara poraz i izbacivanje Rusije iz Ukrajine nakon što je žrtvovala milion mladića i pretrpela ogromne troškove za rusku ekonomiju, njegov tim za nacionalnu bezbednost ga je sigurno obavestio da će Putinov režim biti u ozbiljnoj opasnosti. Sasvim je moguće da bi mogao biti smenjen sa vlasti. S obzirom na tu nepredviđenu situaciju, Tramp će, nadamo se, slediti sopstveni savet da iskoristi jedinstvenu priliku, koju pruža Putinova nesigurna strateška situacija.

Ovo je vreme da predsednik deluje i pruži svaku moralnu i diplomatsku podršku koju SAD mogu kako bi olakšale mirnu promenu režima u Rusiji. To bi ponovo učinilo Rusiju velikom vraćajući je na put normalizacije koji su Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin započeli pre 30 godina, pre nego što je Putin došao i protraćio te godine na svoju ubilačku potragu za oživljavanjem mračne ere Sovjetskog/Ruskog carstva. Takav potresan razvoj događaja predstavljao bi važnu lekciju opomene za Si Đinpinga i Kim Džong Una i značajno bi poboljšao Trampove izglede za Nobelovu nagradu za mir koju otvoreno želi.

* Autor komentara je Džozef Bosko, koji je bio kancelarije direktor za Kinu u Ministru odbrane od 2005. do 2006. godine i direktor za humanitarnu pomoć i pomoć u katastrofama za Aziju i Pacifik od 2009. do 2010. godine.

(Telegraf.rs)