Putinov špijunski brod krstari kod obala Evrope, ima samo jedan cilj: "Vrlo pažljivo ga pratimo"

Nova istraga Financial Times otkrila je kako je ruski "vojni špijunski brod" praćen dok nadzire i mapira podmorske kablove duž atlantske obale Evrope, moguće sa zlonamernim ciljevima koji bi mogli uključivati presretanje komunikacija NATO saveznika.

Podmorski kablovi postali su goruća tema globalne infrastrukture još od serije visokoprofilnih incidenata u kojima su presečeni kablovi od ključnog značaja za globalnu povezanost država.

Preporučujemo

Poznat je slučaj iz prošle godine kada je presečen kabl koji povezuje Finsku i Švedsku sa Evropom čin sabotaže koji je nedavno pripisan posadi jednog tankera iz ruske "flote iz senke" osumnjičenog za to delo.

Izveštaj FT tvrdi da je brod "Jantar" isplovio sa Kolskog poluostrva u Rusiji u novembru 2024. godine, prerušen u civilno plovilo. U izveštaju se navodi da je reč o "vojnom špijunskom brodu" opremljenom "punim arsenalom opreme za nadzor". Njegova svrha?

"Najverovatnije je u pitanju misija mapiranja i potencijalnog presretanja podmorskih kablova od kojih NATO saveznici zavise za pristup internetu, energiju, vojne komunikacije i finansijske transakcije".

U izveštaju se navode i radarski podaci sa satelita Evropske svemirske agencije, koji navodno pokazuju da je brod u novembru prošle godine kružio iznad podmorskih kablova u Irskom moru, "u trenutku putovanja kada je brod pokušavao da prikrije svoje aktivnosti". Izveštaj dalje tvrdi da je brod primećen i iznad kablova između Norveške i Svalbarda, strateški značajne lokacije u Arktiku.

FT tvrdi da je Rusija nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine obuzdavala sposobnosti broda "Jantar", možda zbog sankcija ili straha od eskalacije tenzija. U izveštaju se navodi da aktivnosti broda potpadaju pod nadležnost Glavnog upravljenja za dubokomorska istraživanja (GUGI), koje raspolaže sa oko 50 podmornica, ronilica i drugih plovila.

Prema izveštaju, "Jantar" je samo jedno od "nekoliko" plovila koja su mesecima boravila u britanskim vodama sprovodeći kontinuirani nadzor oko ključne infrastrukture, poput podmorskih kablova, što odražava širu, pojačanu scenu aktivnosti u geopolitičkim odnosima.

Izveštaj sadrži detaljne mape koje dokumentuju putovanje "Jantara", uključujući upad u Irsko more i boravke u Lamanšu. Kako se u izveštaju navodi, zemlja poput Velike Britanije u velikoj meri se oslanja na podvodne kanale za podatke i sirovine poput gasa, pri čemu se 99 odsto njenih digitalnih komunikacija i tri četvrtine snabdevanja gasom usmerava duž morskog dna. Postoje i osetljiviji kablovi, poput američko-britanske mreže za praćenje neprijateljskih podmornica, Integrisanog sistema za podvodni nadzor.

Izveštaj tvrdi da "Jantar" može da ispusti "podmornice sa manipulatorskim rukama" koje mogu da presretnu informacije sa njih ili čak da postave eksploziv. Čak je moguće da Rusija ometa vremenske signale koji se šalju duž kablova ometajući frekvenciju signala koji prolaze, što bi moglo da poremeti tržišta visokofrekventne trgovine i druge „vremenski osetljive industrije“.

Izveštaj detaljno opisuje i deo istorije tajne GUGI organizacije i napominje da je "Jantar" postao sve uočljiviji na morima kako se njegova uloga razvijala. U izveštaju se navodi da Kraljevska mornarica traži finansiranje za odbrambene senzore i podvodne dronove nazvane "Atlantski bastion" kako bi zaštitila podvodne kablove i svoje vitalne nuklearne podmornice "Trident".

"Neke zemlje su zaostale kada je u pitanju odbrana u dubokom modu. To povećava zabrinutost da bi Rusija mogla da cilja kablove kako bi poremetila život u zapadni državama, posebno onim zemljama koje pružaju vojnu pomoć Ukrajini", navodi jedan od vojnih stručnjaka.

(Telegraf.rs)