Ako se ovako nastavi u Evropi će biti pakao za život? Satelitski snimci otkrili horor, da li je vredno rizika?

Evropa svakog dana izgubi onoliko zelenih površina koliko zauzima 600 fudbalskih terena. U pitanju je prostor koji je ranije služio kao stanište za divlje životinje, pomagao u skladištenju ugljenika i obezbeđivao hranu, pokazala je zajednička istraga Gardijana i partnerskih medija.

Analiza satelitskih snimaka širom Velike Britanije i kontinentalne Evrope u periodu od pet godina pokazuje brzinu i razmere pretvaranja zelenih površina u sive, koje nestaju pod asfaltom za puteve, ciglama i betonom za luksuzne golf terene i stambene komplekse.

Preporučujemo

Gubitak Amazonske prašume godinama se meri pomoću satelitskih snimaka i terenskog nadzora, ali do sada razmere gubitka zelenih površina u Evropi nikada nisu bile obuhvaćene na isti način.

U prvoj istrazi takve vrste u Evropi, projekat Green to Grey, u saradnji sa naučnicima iz Norveškog instituta za istraživanje prirode (Nina), otkriva razmere nestanka prirode i obradivog zemljišta zbog ljudskih intervencija.

Prekogranični projekat koji sprovode Guardian, Arena for Journalism in Europe (Arena), Nina, norveški javni servis NRK i druge redakcije u 11 zemalja, pokazao je da Evropa gubi oko 1.500 kvadratnih kilometara godišnje zbog izgradnje. Prema podacima, između 2018. i 2023. godine oko 9.000 kvadratnih kilometara zemljišta (površina veličine Kipra) pretvoreno je iz zelenog u sivo. To je ekvivalent skoro 30 kvadratnih kilometara nedeljno, odnosno 600 fudbalskih terena dnevno.

Priroda čini većinu tih gubitaka, oko 900 kvadratnih kilometara godišnje, ali istraživanje pokazuje da se i poljoprivredno zemljište gubi po stopi od oko 600 kvadratnih kilometara godišnje, što ima ozbiljne posledice po bezbednost hrane i zdravlje kontinenta.

Stiv Karver, profesor na Univerzitetu u Lidsu, rekao je da je zemljište izgubljeno zbog urbanizacije jedan je od glavnih uzroka nestanka divljine i pada biodiverziteta.

"Ali gubimo i obradivo i produktivno zemljište jer se naši gradovi šire na zeleni pojas i poljoprivredno zemljište", naveo je Karver.

Najčešći projekti, koji čine četvrtinu svih slučajeva, odnose se na stanogradnju i puteve. Međutim, priroda i poljoprivredno zemljište uništavaju se i kako bi se obezbedile pogodnosti za bogate, turizam, potrošnju i industriju.

Arena otkriva da je u Portugalu skoro 300 hektara zaštićenih peščanih dina na plaži Gale, nedaleko od Melidesa, sat vremena južno od Lisabona, izgubljeno radi izgradnje novog golf terena u okviru CostaTerra Golf and Ocean Club kompleksa, gde će se nekretnine prodavati za oko 5,6 miliona evra.

Rizort, koji je i dalje u izgradnji, drugo je prebivalište princeze Eugenije i njenog muža Džeka Bruksbanka, koji radi za taj projekat. Gradi se na zemljištu koje pripada mreži Natura 2000, a koje bi trebalo da bude zaštićeno u skladu sa propisima EU.

Rizort obećava "jednostavan luksuz evropskog života" na "poslednjoj netaknutoj atlantskoj obali u južnoj Evropi". Samo golf teren od 75 hektara procenjuje se da troši i do 800.000 litara vode dnevno za održavanje travnjaka.

Izuzeci za gradnju na zemljištu Natura 2000 mogu se odobriti samo ako postoji "preovlađujući javni interes". Portugalske vlasti su odobrile rizort, koji je u vlasništvu američke firme Discovery Land Company, pozivajući se na ekonomske koristi.

Janis Agapakis, advokat organizacije ClientEarth, nevladine organizacije za ekološko pravo, rekao je da golf teren ne ispunjava ove uslove.

"Očigledno nije reč o preovlađujućem javnom interesu. Sama činjenica da projekt donosi ekonomske koristi ne znači da je u pitanju preovlađujući javni interes“, rekao je on.

Discovery Land Company je u saopštenju naveo da razvijaju CostaTerru kao model za očuvanje životne sredine i održivost u regionu.

"Svaki aspekt - od dizajna golf terena, preko upravljanja kišnicom i otpadom, do očuvanja staništa i koridora za divlje životinje - projektovan je da ispuni ili premaši standarde EU, uključujući i Natura 2000 okvir. Nastavićemo da inoviramo i tražimo rešenja kako bi CostaTerra bila najodgovornija nekretnina te vrste", ističu u saopštenju.

Bruksbank nije odgovorio na pitanja lista Guardian.

Turska uništila raj za ptice i ribe?

U Turskoj, močvara Čaltilidere u provinciji Izmir na obali Egejskog mora zatrpana je sa više od jednog kvadratnog kilometra betonskih temelja za marinu za popravku i gradnju luksuznih jahti, pokazuje istraga.

Zvanično proglašena močvarom od strane Turske, Čaltilidere je bila dom flamingosima, pelikanima, kormoranima, oradama i brancinu. Takođe je služila kao važno skladište ugljenika i prirodna zaštita od poplava.

Ali lokalne vlasti ukinule su njen zaštićeni status 2017. godine nakon burne i kontroverzne sednice komisije. Satelitski snimci pokazuju kako je vitalna stanica za ptice selice pretvorena u betonske temelje.

Kooperativa Jatek, koja razvija projekat marine, tvrdi da će on doneti ogroman privredni rast i hiljade radnih mesta.

"Najbogatiji ljudi iz Turske i sveta dovešće svoje velike jahte ovde da ih popravljaju ili prave", rekao je bivši direktor Jateka u jednom intervjuu 2021. Kooperativa planira proizvodnju čak 132 luksuzne jahte godišnje.

Jatek je u saopštenju naveo da je njihov projekat "u potpunosti usklađen sa zakonom i svim procedurama, uključujući i dobijanje izveštaja o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA)".

"Uticaji na životnu sredinu i drugi ekološki aspekti projekta temeljno su procenjeni od strane nadležnih organa naše zemlje, koji su dali pozitivnu EIA odluku. Shodno tome, ceo proces projekta odvija se zakonito i u skladu sa relevantnim propisima", stoji u saopštenju.

Turska, najveća zemlja u ovoj analizi, zauzela je prvo mesto po količini izgubljenog zelenog zemljišta između 2018. i 2023. godine. Izgradila je na 1.860 kvadratnih kilometara prirodnog i obradivog zemljišta, što čini više od petine ukupnog gubitka u Evropi.

Ali razvoj se dešava širom Evrope. U planinama Vermio u severnoj Grčkoj, koje su grčkim zakonima definisane kao besputno područje divljine, gradi se velika vetroelektrana u regionima zapadne i centralne Makedonije.

Prema kompaniji Aer Soléir sa sedištem u Dablinu, krajnjem vlasniku Vermio vetroelektrana, planovi su u potpunosti usklađeni sa važećim grčkim i evropskim propisima. Kompanija je navela da je tokom dugotrajnog procesa dizajna i licenciranja pribavila sve potrebne dozvole, te dodala: "Projekat je dva puta razmatrao vrhovni administrativni sud. U oba slučaja tužbe za poništenje su odbijene, a sud je potvrdio potpunu usklađenost projekta sa ekološkim i regulatornim okvirom."

Kompanija je takođe rekla da se paralelno sa izgradnjom sprovode radovi na pošumljavanju.

U Nemačkoj je posečeno pola miliona stabala u blizini Berlina kako bi se izgradila Teslina gigafabrika, nakon što je vlada odobrila plan da se proizvodnja udvostruči na milion automobila godišnje. Tesla je upitana za komentar.

Metodologija korišćena u istrazi Green to Grey razlikuje se od zvanične metodologije Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koja isključuje površine manje od 50.000 kvadratnih metara (oko pet fudbalskih terena). Istraga je obuhvatila male, parcijalne gubitke prirode, kao i gradnju u urbanim zelenim zonama, što je dovelo do procena 1,5 puta većih od izračuna EEA i pokazalo ukupan efekat kumulativnih malih gubitaka.

"To je problem koji tinja. Samo se akumulira vremenom“, rekao je Jan-Erik Petersen iz EEA.

Poslanica Zelenih u EP, Lena Šiling, rekla je da EU godinama obećava da će prednjačiti u zaštiti klime i prirode, ali da ova istraga pokazuje da bukvalno betoniramo sopstvenu budućnost.

"Svaka šuma, plodno polje i žarište biodiverziteta uništeno radi kratkoročnog profita predstavlja izdaju obećanja datih mladim ljudima", istakla je.

Ona je upozorila da će, ako se priroda nastavi tretirati kao potrošna roba, Evropa izgubiti ne samo svoje klimatske ciljeve, već i bezbednost hrane, zdravlje i sama mesta koja čine kontinent vrednim za život.

Analiza je obuhvatila 30 zemalja, pokrivajući 96% područja EEA od 39 zemalja. Svaka analizirana zemlja gubi prirodna i poljoprivredna područja, ali neke stoje lošije od drugih. Pet zemalja sa najvećim gubicima zelenih površina su: Turska (više od 1.800 km² prirodnog i obradivog zemljišta izgubljeno između 2018. i 2023), Poljska (više od 1.000 km²), Francuska (950 km²), Nemačka (720 km²) i Velika Britanija (604 km²).

(Telegraf.rs)