Premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske: Lekorni dao ostavku posle 27 dana, šta će Makron sada?

Francuski premijer Sebastijan Lekorni (39) podneo je ostavku zajedno sa svojom vladom, manje od mesec dana nakon imenovanja i nekoliko sati nakon što je objavljen novi kabinet, dramatično produbljujući političku krizu u zemlji.

To je poslednji u nizu šokantnih događaja koji sugerišu da je Francuska, druga po veličini članica EU, upala u veliku krizu i da se muči da uspostavi vladu koja može da upravlja, prenosi Guardian.

Preporučujemo

Šta se upravo desilo?

Lekorni, koji je izabran pre 27 dana i svojom ostavkom postao premijer sa najkraćim mandatom u istoriji zemlje, podneo je ostavku, kao i ostavku svoje vlade, u ponedeljak, jedva 12 sati nakon što su objavljeni ključni članovi njegovog kabineta.

Bivši ministar odbrane, blizak saveznik Emanuela Makrona, bio je peti premijer Francuske od reizbora predsednika 2022. godine i treći otkako je Makron raspustio parlament i raspisao prevremene zakonodavne izbore koji su održani prošlog leta.

Lekorni je okrivio stranačko-političku nepopustljivost, rekavši da je bio "

spreman na kompromis, ali svaka stranka je želela da svaka druga stranka usvoji njen pun program"."Ne bi trebalo mnogo da to funkcioniše, ali stranački stavovi i određeni egoi su stajali na putu", rekao je on.

Njegov odlazak je uznemirio tržišta, pri čemu je indeks akcija CAC 40 pao za 2%, a evro za 0,7%. Odnos duga Francuske prema BDP-u je treći najviši u EU posle Grčke i Italije, skoro dvostruko veći od 60% dozvoljenih pravilima EU - kao i njen projektovani budžetski deficit od skoro 6%.

Foto: Tanjug/AP

Zašto je došlo do pada vlade?

Koreni krize leže u prevremenim opštim izborima 2024. godine, koji su rezultirali parlamentom podeljenim između tri manje-više jednaka bloka: levice, krajnje desnice i Makronovog sopstvenog centralnog desnostranog saveza, pri čemu nijedna grupa nije ni približno osvojila jasnu većinu.

Francuska finansijska kriza je samo dodatno pojačala tu nestabilnost, kao i predsednički izbori koji su zakazani za 2027. godinu. Makron ne može ponovo da se kandiduje, a pošto svaka stranka želi da zauzme svoje mesto pre glasanja, zajednički jezik u parlamentu je postalo još teže pronaći.

Lekorni se suočio sa teškim zadatkom usvajanja budžeta štednje kroz podeljenu skupštinu sa ciljem obuzdavanja budžetskog deficita - zadatak koji je porazio njegova dva neposredna prethodnika, Fransoa Bajrua i Mišela Barnijea, koje su poslanici smenili zbog plana.

Neposredni okidač za njegovu ostavku izgleda da je bila reakcija desnocentrično orijentisane stranke Republikanaca (LR) na novi kabinet. Stranka je saopštila da uglavnom nepromenjeni sastav ne odražava "duboki raskid" sa prethodnom politikom koji je Lekorni obećao.

Međutim, objava glavnih mesta u vladi u nedelju uveče izazvala je žestoke kritike iz celog političkog spektra, a saveznici i protivnici su je osuđivali kao previše desničarsku ili nedovoljno desničarsku, i preteći da će srušiti novu vladu.

Povratak Bruna Le Mera, koji je sedam godina bio Makronov ministar ekonomije, u vladu na mesto ministra odbrane posebno je razbesneo političare iz većine stranaka, koji su to videli kao potvrdu da Makronova ekonomska politika usmerena na biznis nije predmet diskusije.

Šta bi se sada moglo desiti?

Krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i Žordana Bardele pozvao je Makrona da raspusti parlament i održi nove izbore, dok je radikalna levičara Francuska nepokorna (LFI) ponovila dugogodišnje pozive da se predsednik povuče.

Makron ima tri glavne opcije, sve opasne i nijedna nije baš privlačna. Prvo, mogao bi da imenuje novog premijera. Ličnost iz njegovog tabora sada deluje malo verovatno, dok bi čak i umereni levičar osporio njegovu teško izborenu penzionu reformu.

Foto: Tanjug/AP

S druge strane, imenovanje potvrđenog desničara razbesnelo bi levi blok. S obzirom na hitnu potrebu da se postigne minimalni konsenzus kako bi se bar usvojio budžet za ovu godinu, neki analitičari sugerišu da bi mogao pokušati da se okrene nestranačkom političkom tehnokrati.

Drugo, mogao bi da raspusti nacionalnu skupštinu i raspiše nove zakonodavne izbore, potez za koji je stalno govorio da nerado želi da ga učini i za koji ankete sugerišu da bi verovatno vratio još jedan podeljen parlament - ili potencijalno uveo vladu Republikanske stranke.

Njegova poslednja opcija bila bi da podnese ostavku, ali je ponovo više puta isključio mogućnost da se povuče pre predsedničkih izbora 2027. godine - glasanja koje se smatra istorijskom raskrsnicom u francuskoj politici, gde Le Pen oseća da ima najbolju šansu da preuzme vlast.

(Telegraf.rs)