Evropi preti napad poput onog na Perl Harbor: Jezivo upozorenje u jeku napetosti sa Rusijom

Hibridni rat Vladimira Putina gura Evropu ka novom, smrtonosnom "momentu Perl Harbora", upozorio je bivši litvanski ministar spoljnih poslova.

Gabrijelius Landsbergis, koji je u novembru podneo ostavku na mesto najvišeg diplomate baltičke zemlje, rekao je za The Telegraph da NATO "ne radi ništa" suočen sa ruskim zveckanjem oružjem, čime dozvoljava Putinu da vuče Zapad sve bliže potpunom sukobu.

Preporučujemo

Njegovu zabrinutost prate sve učestalije ruske provokacije, uključujući upad lovaca MiG-31 u vazdušni prostor Estonije i napad dronova na Poljsku. Dok se borbe u Ukrajini nastavljaju, rojevi neidentifikovanih dronova izazvali su haos na aerodromima i špijunirali ključnu infrastrukturu, što zvaničnici strahuju da predstavlja novi front u "ratu u senci" koji vodi Kremlj.

Kasno u subotu, Litvanija je bila primorana da privremeno zatvori svoj glavni aerodrom nakon što je serija balona na topli vazduh ušla u blizinu njenog vazdušnog prostora. Još uvek nije jasno ko ih je lansirao.

"Da li prihvatamo realnost da smo možda već u ratu, ili i dalje verujemo da kontrolišemo situaciju? Dozvoljavamo sve viši i viši nivo eskalacije bez pravih odgovora. Ako se to nastavi, moramo očekivati dan Perl Harbora za Evropu, trenutak kada će eskalacija postati nemoguća za ignorisanje i izazvati zapadno buđenje", upozorio je Landsbergis.

Upad dronova u Poljsku aktivirao je Član 4 NATO, koji zahteva hitne konsultacije između država članica. NATO avioni su poleteli kako bi ih oborili, što je predstavljalo prvi direktan vojni sukob između saveza i Moskve.

Landsbergis se plaši da bi dalji incidenti mogli da pokrenu Član 5 NATO, prema kojem se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

"Tada će već biti prekasno. Zapadni savez će biti u ratu protiv Rusije".

Tokom protekle godine, Landsbergis je sve otvorenije kritikovao nedostatak reakcije NATO na ruski hibridni rat. U jednoj sarkastičnoj objavi na mreži X, napisao je:

"Umirujuće je pomisliti da ćemo, kada budu ispaljeni prvi hici trećeg svetskog rata, moći jedni drugima iskreno da kažemo da smo se trudili, koliko je ljudski bilo moguće, da zaštitimo ruski novac".

S obzirom na poziciju Litvanije na istočnom krilu NATO, andsbergis je jasan i pragmatičan u pogledu pretnje sa kojom se Evropa suočava od potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada su ruske obaveštajne službe pokrenule kampanju sabotaže, uključujući podmetanje požara, sečenje podvodnih kablova, sajber napade i mešanje u izbore.

"Tada, 2022. godine, tvrdio sam da je NATO trebalo da reaguje, ali evo nas opet. To je jasna eskalacija, a ipak ne činimo ništa".

Takođe je doveo u pitanje upotrebu termina kao što su "hibrid" ili "siva zona" kada se govori o neprijateljskim aktima koji se nalaze u mutnom području između rata i mira.

"Koristim reč 'operacija' jer ju je planirala ruska vojska, ima jasne vojne i političke ciljeve i deo je ukupne strategije specijalne vojne operacije protiv Zapada", dodaje bivši ministar.

Zvaničnici i analitičari NATO upozoravaju da su ruske taktike dronova osmišljene da testiraju odlučnost Alijanse, gde su njene crvene linije i koliko daleko se mogu pomeriti.

"Upravo zato se Rusija igra sa tim i ispituje teren. Putin sada razume da 20 dronova uletenih u Poljsku predstavlja Član 4, 12 minuta u estonskom vazdušnom prostoru i dalje nije Član 5. On će nastaviti da pomera tu liniju", uveren je Landsbergis.

Kao odgovor na incidente sa dronovima, NATO je pokrenuo Istočnu stražu, seriju patrola aviona duž svog istočnog fronta, a Evropa je ubrzala planove za finansiranje "zida od dronova".

Dani intenzivnih diskusija u Briselu doveli su do toga da je NATO upozorio Rusiju da je spremna da upotrebi "sva vojna sredstva" kako bi se suprotstavila invazijama na njen vazdušni prostor. Ipak, nije postavio jasne crvene linije za to kada bi se to moglo dogoditi.

"Ono što vidimo je strateška komunikacija umesto strateške akcije".

Landsbergis je rekao da postoji nekoliko načina da se sprovede crvena linija, uključujući i to da se Rusiji kaže da će, ako ponovo naruši vazdušni prostor NATO, Ukrajina dobiti nemačke rakete Taurus ili američke Tomahavke za uništavanje mesta za lansiranje dronova.

Ta perspektiva će verovatno uznemiriti Moskvu jer su obe vrste raketa dugog dometa sposobne da pogode rusku prestonicu iz Kijeva.

"Čak i ako takav transfer oružja ostane malo verovatan, potrebne su jasno definisane i primenljive crvene linije kako bi se Rusiji pokazalo da je NATO ujedinjen i da će biti odgovora", rekao je Landsbergis.

Ruske provokacije su takođe otkrile nedostatak konsenzusa u Evropi i NATO o percepciji pretnje, postavljajući pitanja o tome da li će postojati dogovor o tačnim okolnostima koje bi aktivirale Član 5.

Mete Frederiksen, premijerka Danske, jedna je od onih koje izražavaju zabrinutost. Nakon što je serija dronova preletela iznad šest danskih aerodroma i vojnih baza, ona je na samitu EU rekla da je to "najopasnije" vreme za Evropu od Drugog svetskog rata.

Ali na istom samitu, drugi evropski lideri, uključujući Emanuela Makrona i Đorđu Meloni, nisu pozvali na akciju, već na uzdržanost, naglašavajući potrebu da se izbegne eskalacija.

Landsbergis vidi takvu očiglednu pasivnost kao "geopolitički Dan mrmota koji se i dalje ponavlja":

"Umesto da se pitamo da li rizikujemo da započnemo treći svetski rat, pitanje je: da li rizikujemo da ga zaustavimo?".

(Telegraf.rs)