Procureo Blerov plan za Gazu: Evo ko će biti u upravi, ko će profitirati i šta od svega toga imaju Palestinci

Plan koji je predložio tim povezanog sa kancelarijom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i američko-izraelskim krugovima bliskim administraciji predsednika SAD Trampa predviđa uspostavljanje međunarodnog vladinog okvira koji bi delovao u Gazi u periodu od 3 do 5 godina, sve dok vlast ne bude preneta na "reformisanu" palestinsku vlast.

Nedavno procureli dokument od 21 stranice otkriva detaljan plan za uspostavljanje međunarodne prelazne vlasti za upravljanje Pojasom Gaze nakon rata, pod vođstvom Tonija Blera (72), javlja Israel Hayom.

Dokument, pod nazivom "Gaza International Transitional Authority" (GITA), opisuje predloženu vladinu strukturu, identifikuje ključne ličnosti za koje se očekuje da popune visoke pozicije i navodi prateći ekonomski i bezbednosni plan.

Simbolični palestinski predstavnik

U srcu plana je osnivanje međunarodnog odbora direktora sastavljenog od 7 do 10 članova, uključujući biznismene, diplomate i ekonomske eksperte. Toni Bler bi predvodio odbor kao generalni koordinator ili izvršni predsednik, i bio bi odgovoran za sve centralne odluke u vezi s politikom, bezbednošću i ekonomijom u Pojasu Gaze.

Privremena sedišta vlasti predviđena su u al-Arišu u Egiptu ili Dohi u Kataru. Bler, koji je ranije bio izaslanik Kvarteta za Bliski Istok između 2007. i 2015. godine, poslednjih meseci se pojavio kao aktivan igrač iza kulisa. Sreo se s arapskim liderima, učestvovao na velikom sastanku u Beloj kući o budućnosti Gaze, i čak se prošlog avgusta sastao sa Trampom i njegovim višim savetnicima, uključujući Džareda Kušnera, kako bi razgovarali o mogućnostima obnove Gaze.

Dokument navodi imena visokih funkcionera predviđenih za ključne pozicije u vlasti. Pored Blera, Sigrid Kag iz Holandije (bivša potpredsednica holandske vlade) bila bi zamenik predsednika za humanitarna pitanja, Mark Rouen iz SAD predsednik fonda za rehabilitaciju, Nagib Saviris iz Egipta bi bio odgovoran za regionalne investicije, a Arije Lajtston, sa dvojim izraelsko-američkim državljanstvom, kao predstavnik Abrahamovih sporazuma.

Takođe, plan pominje palestinskog predstavnika čije ime nije otkriveno "iz simboličnih razloga", ali se naglašava da on ne bi imao stvarna izvršna ovlašćenja. Ova struktura odražava pristup gde stvarno upravljanje ostaje u rukama međunarodnih faktora, dok palestinsko predstavljanje ostaje uglavnom simbolično.

Ispod međunarodnog odbora funkcionisao bi sloj "neutralnih" palestinskih menadžera, izabranih među profesionalcima i nepartijskim ličnostima. Oni bi bili odgovorni za upravljanje javnim sektorima - zdravstvo, obrazovanje, opštine i dodatne usluge - ali bi radili pod direktnim nadzorom međunarodnog odbora i bili pod stalnom kontrolom međunarodnog komiteta.

Istovremeno, bio bi uspostavljen lokalni savetodavni savet sastavljen od palestinskih ličnosti iz Gaze i sa Zapadne obale, ali njegova uloga bi bila samo savetodavna, bez stvarne izvršne vlasti.

Investitori i profit

Ekonomski deo plana zasniva se na osnivanju međunarodnog fonda pod nazivom "Gaza Rehabilitation and Investment Fund", kojim bi upravljali biznismeni navedeni u dokumentu. Fond bi trebalo da bude finansiran donacijama zemalja Zaliva, prvenstveno Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zapadnim investicijama i međunarodno garantovanim kreditima. Operativni model bio bi orijentisan na profit - kompanije bi ulagale u projekte obnove i infrastrukture i učestvovale u prihodima koje oni generišu.

Bezbednost

U oblasti bezbednosti, plan predviđa stvaranje multinacionalnih bezbednosnih snaga pod okriljem UN ili koalicije predvođene SAD, uz apsolutnu zabranu bilo koje palestinske naoružane frakcije u Gazi tokom prelaznog perioda.

Palestinske bezbednosne snage bi bile reorganizovane pod međunarodnim nadzorom, a prelazna vlast imala bi puna ovlašćenja da imenuje sudije, ministre i šefove bezbednosnih tela. Dokument naglašava da bi vlast imala sva ovlašćenja - izvršna, zakonodavna i sudska - i da nijedno palestinsko telo ne bi moglo poništiti njene odluke.

Vremenski okvir

Predloženi vremenski okvir uključuje tromesečnu fazu pripreme tokom koje bi vlast bila uspostavljena i članovi izabrani, zatim početnu šestomesečnu fazu implementacije tokom koje bi upravljanje počelo.

Faza rehabilitacije, koja bi trebalo da traje dve do tri godine, fokusirala bi se na opsežne infrastrukturne projekte.

Nakon otprilike pet godina, predviđa se postepeni transfer upravljanja "reformisanoj palestinskoj vlasti" - što je pojam čije tačno značenje i dalje nije jasno.

(Telegraf.rs)