KARTA ZA OSLO Može li Tramp zaista da dobije Nobelovu nagradu za mir? Može, evo i kako

Predsednik SAD Donald Tramp ne krije svoj cilj da osvoji Nobelovu nagradu za mir. Njegove pristalice tvrde da je on već zaslužio nahradu, dok njegovi kritičari potpuno ismevaju tu težnju - ukazujući na njegovu kontroverznu politiku kao diskvalifikujuću.

Tramp je nasledio dva najgora konflikta ovog veka, ratove u Ukrajini i Gazi. Na oba fronta, obrisi sporazuma su sada na vidiku. Manje je jasno da li Tramp i njegov tim mogu da postignu mir. Ali ako to urade, Nobelov komitet može i trebalo bi da prizna dostignuće i dodeli Trampu njegovu željenu medalju, piše CNN.

Preporučujemo

U analizi, CNN se prvo osvrće na rat u Ukrajini.

Posle devet meseci cik-cak politike i letnjih samita sa Putinom, Zelenskim i evropskim liderima, dok ruska ofanziva nije dovela do osvajanja novih teritorija već izgubila više od 20.000 vojnika, oblik dogovora bi mogao da se pojavi - jedan sa dva glavna elementa:

- prvo, bezbednosna garancija sa obavezama SAD i saveznika NATO-a da snabdevaju ukrajinsku vojsku i omogućavaju odbranu njene suverene teritorije od budućih invazija,

- drugo, razmena teritorije duž trenutne linije kontakta u istočnoj Ukrajini kako bi se ponovo uspostavile bezbedne granice i postavili uslovi za dugoročniji mir.

To je dogovor, s tim da je malo verovatno da će Ukrajina dozvoliti bilo kakav sporazum o razmeni teritorija odvojen od garancije bezbednosti, a Rusija verovatno neće zaustaviti svoj katastrofalni rat bez rešenja na teritorijalnoj mapi.

Da bi se to postiglo, biće potrebno kontinuirano obavezivanje SAD i NATO-a da isporuče vojnu opremu Ukrajini, uključujući protivvazdušnu odbranu i rakete dugog dometa. Takođe će biti potrebno povećanje sankcija i ekonomski pritisak na Moskvu. Nakon nedavnih sastanaka Generalne skupštine UN u Njujorku, čini se da je Tramp podržao ovaj pristup, pri čemu američka vojna oprema stiže u Ukrajinu kupovinom od strane saveznika iz NATO-a.

Foto: Tanjug/AP

Prvi put, Evropljani su razgovarali o tome da iskoriste više od 300 milijardi zamrznute ruske imovine kao zajam Ukrajini da pomognu njenoj ekonomiji i odbrani da nastavi sa ratom.

Sve dok Bela kuća ostane dosledna u ovom odlučnijem pristupu, šanse će se povećavati da Putin na kraju nema drugog izbora nego da zaključi sporazum i sačuva obraz.

Rusija je sada pretrpela preko milion vojnih žrtava u Putinovom ratu, a njena ekonomija je sve više pod stresom, sa kamatnim stopama koje se približavaju 20 procenata, a budžeti koji zavise od izvoza energije podložni su sankcijama.

Ako Tramp može da održi pritisak na Moskvu zajedno sa oblikovanjem kontura sporazuma do okončanja rata, dogovor je moguć pre nego što Nobelov komitet izabere ko će dobiti Nobela za mir za 2026. godinu.

Okončanje rata u Gazi

Tramp je stupio na dužnost sa trofaznim primirjem koje je na snazi od strane Bajdenove administracije, osmišljenim da u potpunosti okonča rat u Gazi, sa drugom fazom koja predviđa privremene bezbednosne i političke strukture, zajedno sa masovnim programom obnove enklave. Okvir za "dan posle" je razvijen, a detalji su trebalo da budu finalizovani tokom prve faze, perioda od šest nedelja u kojem je trebalo da budu oslobođeni taoci i da pomoć naglo stigne u Gazu.

Nažalost, primirje je okončano nakon prve faze u martu. U poslednjih šest meseci izvršene su neke od najintenzivnijih izraelskih vojnih operacija do sada, zajedno sa humanitarnom krizom, tokom koje je Izrael prvi put blokirao granice Gaze.

Pre dve nedelje, svako polaganje prava na Nobelovu nagradu delovalo je sumnjivo zbog situacije u Gazi. Pregovori su zastali, a Izrael je započeo kontroverznu vojnu operaciju zauzimanja grada Gaze i severnog dela pojasa Gaze. Visoki izraelski zvaničnici su takođe tvrdili da Izrael planira da okupira Gazu, možda naseli njenu teritoriju Izraelcima i da time protera stanovnike Gaze. Situacije je od loše postala još gora.

To se promenilo prošle nedelje, nakon što je Tramp predstavio plan od 20 tačaka za okončanje rata, Izrael se odriče aneksije ili okupacije, a Hamas se obavezuje da se odrekne kontrole nad Gazom, kao i da oslobodi sve taoce, žive i mrtve. Ovaj plan podseća na ono što je bilo zamišljeno za Fazu 2 januarskog sporazuma i dobio je podršku Izraela, kao i podršku arapskih i većinski muslimanskih država, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar, Egipat, Jordan, Tursku, Pakistan i Indoneziju.

CNN u analizi pohvaljuje Trampa i njegov tim, uključujući Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, za finalizaciju ovog programa i za diplomatiju potrebnu za izgradnju tako široke grupe zemalja koje ga podržavaju.

Foto: Tanjug/AP

Sada postoji konsenzus da Hamas ne može da ima kontrolu nad gazom nakon što se ovaj rat završi i da je Gazi potreban međunarodni napor koji organizuju SAD kako bi se obnovila bezbednost i uspostavile nove strukture upravljanja koje bi zamenile Hamas, koji vlada Gazom skoro dve decenije.

Hamas je prošle nedelje ponudio svoju kvalifikovanu podršku planu, a sada se u Kairu vode razgovori o organizovanju oslobađanja talaca zajedno sa razmenom palestinskih zatvorenika.

CNN sumnja da će Hamas tražiti odlaganja i odbiti obavezu razoružavanja i odustajanja od svoje bezbednosne kontrole u ​​Gazi. Tramp je u pravu što nastavlja pritisak na Hamas, napisavši u subotu da su odlaganja neprihvatljiva, kao i na Izrael.

Ova nedelja bi mogla da odluči da li je Hamas konačno spreman da oslobodi taoce, a grupa bi trebalo da čuje od svih zemalja sa uticajem da to učini bez daljih prepirki.

Ali plan jasno stavlja do znanja da će biti sproveden bez obzira na to šta Hamas kaže u oblastima koje grupa više ne kontroliše. Ovo može ubrzati kraj rata i novu realnost Gaze bez Hamasa, što je neophodan uslov za dugoročni mir.

Izrael takođe mora da uradi svoj deo, uključujući odustajanje od bilo kakvog plana za ponovnu okupaciju ili preseljenje Gaze - što je neophodno za bilo kakve takve dugoročne inicijative, kao što je i izraelsko prihvatanje Trampovog plana "kredibilnog puta ka palestinskom samoopredeljenju i državnosti".

U suštini, SAD su sada definisale kraj rata u Gazi i put ka dugoročnijem suživotu i miru između Izraelaca i Palestinaca. Mnoge od njegovih klauzula su opšti principi, ali zahtevi su jasni: Hamas mora vratiti sve taoce i odreći se kontrole nad Gazom u zamenu za mnoge palestinske zatvorenike, prekid vatre i povlačenje izraelskih snaga.

Svako ko želi da zaustavi ovaj užasni rat sada treba da pozove Hamas da bez odlaganja prihvati uslove, piše CNN.

Trampova karta za Oslo

Nobelova nagrada za mir dodeljuje se svake godine 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela 1896. godine. Komitet bira dobitnika dva meseca ranije - 10. oktobra.

Tramp se nesumnjivo nada da će ove nedelje obezbediti nagradu. To je vrlo malo verovatno. Ali sledeće godine se obeležava 125. godišnjica nagrade, i Tramp bi mogao imati pravo na nju.

Novinar CNN Bret H. Mekgurk piše da će 2026. godina biti prekretnica između sveta konsolidacije i stabilizacije ili sve većeg nereda i sukoba. Ratovi u Gazi i Ukrajini su dva kamena temelja koja bi, ako se reše, pomogla u jačanju integracije i međusobne povezanosti širom Bliskog istoka i Evrope, uz odvraćanje iranskih i ruskih ambicija, i stratešku posledicu smanjenja rizika od sukoba oko Tajvana.

"Predsednik Tramp i njegov tim zaslužuju priznanje za pomoć u uspostavljanju okvira za okončanje oba rata. Ako sada mogu da isprate stvari i ne izgube fokus tokom naredne godine, onda će Tramp s pravom polagati pravo na 125. Nobelovu nagradu za mir", piše CNN.

Šta god neko mislio o predsedniku Trampu i njegovoj administraciji, po ova dva najvažnija pitanja rata i mira, svi treba da se nadamo da će uspeti, zaključuje se u analizi.

(Telegraf.rs)