Šta Putin dobija sve očiglednijom podelom Evrope: Najnovija dešavanja mogu samo da ga nasmeju i oraspolože

Što se ruski hibridni rat više približava evropskim prestonicama, to se čini da su lideri Evropske unije sve manje sposobni da se dogovore o tome kako da odgovore. Takav je, u najmanju ruku, bio zabrinjavajući utisak posle disonantnog samita EU u Kopenhagenu.

Sastanak, sazvan prošle nedelje s ciljem da se izgradi konsenzus o glavnim prioritetima ponovnog evropskog naoružavanja, pretvorio se u sramotnu demonstraciju borbe za nadležnosti, političkih prepirki i skrivenih agendi koje potkopavaju pokušaje da se izgradi koherentna evropska odbrana, piše za The Guardian Pol Tejlor, viši gostujući saradnik u Evropskom političkom centru.

Lideri su se prepirali ne samo o tome ko bi trebalo da vodi vojno jačanje Evrope, već i o tome kako finansirati nastavak ukrajinskog otpora ruskoj agresiji i kako unaprediti kandidaturu Kijeva za članstvo u EU.

Izrazili su zabrinutost zbog ponovljenih povreda svog vazdušnog prostora - dronovima koji nadleću evropske aerodrome i vojne baze, kao i ruskim borbenim avionima koji narušavaju njihove granice - ali su delovali nesigurno oko toga kako da reaguju. Da li ih treba obarati? Ispratiti ih van teritorije? Ostati smiren i nastaviti po starom? Ili uzvratiti - tako što bi se zamrznuta ruska sredstva iskoristila za ogroman zajam Ukrajini, preduzeli agresivniji koraci da se uguši izvoz ruske nafte i gasa i isporučilo Kijevu oružje dugog dometa za dublje udare unutar Rusije? U Kopenhagenu nije postignut nikakav konsenzus, ali odluke moraju uskoro da budu donete.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno se smeje toj kakofoniji u danskoj prestonici i može lako izvući zaključak da je Evropa slaba i podeljena u odgovoru na njegove sve češće provokacije. To bi bilo opasno za sve strane.

Lideri najvećih članica EU iskoristili su neformalni samit da odbace predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o izgradnji višeslojnog "zida od dronova" za istočnu Evropu, nakon talasa ruskih povreda vazdušnog prostora i incidenata sa "flotom iz senke" sačinjenom od rđavih tankera kojima Moskva zaobilazi sankcije na izvoz nafte.

U dokumentu koji je podeljen liderima, Fon der Lajen je predložila četiri vodeća evropska odbrambena projekta: evropski zid od dronova, mrežu za nadzor istočnog krila, vazdušni odbrambeni štit i svemirski odbrambeni štit. Takođe je najavila da će izvršni organ EU nadgledati napredak država članica u ispunjavanju ciljeva jačanja spremnosti do 2030. godine kroz novi proces izveštavanja i procene.

Francuski predsednik Emanuel Makron ismejao je koncept "zida od dronova", rekavši da je potrebno "nešto sofisticiranije i složenije". Nemački kancelar Fridrih Merc kritikovao je preveliku regulaciju iz Brisela i žestoko napao plan protiv dronova iza zatvorenih vrata. Italijanska premijerka Đorđa Meloni žalila se da se Brisel fokusira isključivo na zaštitu istočnih zemalja, ignorišući južno krilo. Takođe je nagovestila još jedan prigovor: taj posao bi trebalo da obavlja NATO, a ne EU.

Spor nije bio o dronovima, već o moći. Nacionalni lideri posumnjali su da se iza odbrambenih inicijativa krije pokušaj Komisije da preuzme nadležnosti, pa su želeli da Fon der Lajenovu "vrate u kutiju".

Brisel, naravno, može da ponudi državama članicama 150 milijardi evra zajmova za zajedničke projekte nabavke odbrambene opreme i da ublaži fiskalna pravila kako bi omogućio veće rashode za odbranu. Ali velike vlade EU žele da zadrže kontrolu u svojim rukama, s tim da grupe zemalja razvijaju različite sposobnosti za ispunjavanje svojih NATO obaveza.

Takve borbe za nadležnosti postoje otkako je EU pre 25 godina počela da igra ulogu u odbrani. One su se sada ponovo rasplamsale, jer odbrana postaje nova granica evropske integracije.

Ne može se kriviti Brisel zato što pritiska države članice da zajednički i efikasnije troše rastuće budžete za odbranu, umesto da dupliraju kapacitete i ne uspevaju da izgrade jaču evropsku industrijsku bazu odbrambene tehnologije. To će zahtevati usklađivanje vojnih potreba i manju kupovinu oružja iz Sjedinjenih Država.

Ipak, političko vođstvo ostaće u rukama glavnih vojnih sila Evrope, ne samo zato što je EU ograničena time što ima i neutralne članice (Austrija, Irska, Kipar i Malta) i zemlje koje su naklonjene Rusiji (Mađarska, Slovačka, a uskoro možda i Češka). Osim toga, Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje nezamenljiv akter u evropskoj odbrani uprkos napuštanju EU.

"Koalicija voljnih", koja pod francusko-britanskim vođstvom radi na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, mogla bi poslužiti kao jezgro ponovnog evropskog naoružavanja. Ali industrijsko rivalstvo među njenim ključnim članicama rizikuje da potkopa zajednički odbrambeni napor.

Francuska i Nemačka su u sukobu zbog projekta budućeg borbenog avio-sistema koji su pokrenule 2017. godine, a kojem se pridružila i Španija. Ta konstelacija borbenog aviona šeste generacije, naprednih dronova i "borbenog oblaka" trebalo je da predstavlja evropsku alternativu zavisnosti od američkog F-35 i njegovih naslednika. Međutim, sukobi između glavnih izvođača, Daso Aviaciona i Erbasa, oko vođstva u dizajnu i raspodele poslova, doveli su projekat na ivicu kolapsa. U međuvremenu, konkurentski globalni program borbenog aviona koji predvode Velika Britanija, Italija i Japan napreduje.

U osnovi svih tih sporova leži nedostatak međusobnog poverenja među Evropljanima, koji je dodatno pogoršan neizvesnošću u pogledu američke posvećenosti evropskoj bezbednosti tokom administracije predsednika SAD Donalda Trampa. Kada države nisu sigurne koliko mogu da veruju jedna drugoj, njihova instinktivna reakcija je da se oslone na sopstvenu vojnu industriju i oružane snage.

To slabi Evropu u trenutku kada mora da pokaže snagu i odlučnost prema Rusiji. Evropski lideri moraju prestati da traže žrtvenog jarca u Komisiji i da se hitno ujedine - kao da je Evropa pod napadom, jer zapravo i jeste, zaključuje Tejlor.

(Telegraf.rs)