Tramp teška srca priznao: Lakše je s njima pregovarati, nego sa Putinom

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp rekao je novinarima da je mislio kako bi okončanje sukoba u Ukrajini "bilo jedno od lakših pitanja", dok je istovremeno tvrdio da je sporazum o Bliskom istoku "veoma blizu".

Usred nedelje obeležene trgovinskim ratovima i dvema od najopasnijih svetskih kriza, Tramp je u utorak izneo iznenađujuću diplomatsku procenu: pregovori sa Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini predstavljaju teži zadatak od postizanja mirovnog sporazuma na Bliskom istoku.

Tramp, koji je više puta obećavao da bi mogao da okonča rat u Ukrajini "preko noći", sada je značajno ublažio svoje prvobitno samopouzdanje, piše Kyiv Post.

On je izjavio da je mirovni sporazum kojim bi se zaustavila borba u Gazi "veoma blizu", što je, kako je rekao, opipljiv znak napretka u jednom od najtvrdokornijih svetskih sukoba.

Ali rešavanje rata koji je pokrenuo ruski predsednik? To se, priznao je Tramp, pokazalo kao "možda teži" pregovarački izazov.

"To je luda stvar. Mislio sam da bi to bilo jedno od lakih pitanja", rekao je, praktično priznajući da je složenost pregovora s Putinom nadmašila lavirintsku diplomatiju potrebnu za zaustavljanje borbi u Gazi.

To priznanje naglašava ogromnu težinu pronalaženja izlazne strategije za agresiju Kremlja - izazova koji je odoleo Trampovoj transakcijskoj diplomatiji.

Crvena kravata, šale o aneksiji i narušeni odnosi

Tramp je pokazao diplomatsku frustraciju u odnosu na Putina dok mu je u gostima bio kanadski premijer Marka Karnija, čija je poseta bila lekcija iz diplomatske učtivosti osmišljena da ublaži rastuće tenzije između Trampove administracije i Otave.

Karni je dan započeo nošenjem crvene kravate - očiglednog znaka pažnje boji Republikanske partije - pokušajem da se premosti jaz nastao zbog međusobno pogubnih američkih carina na kanadsku robu.

Uprkos toj simboličnoj "maslinovoj grančici", odnosi su ostali duboko zategnuti: transatlantske veze oslabljene su trgovinskim sporovima koji su Kanadu ostavili kao jedinu zemlju G7 suočenu s kaznenim carinama.

Sastanak je za Karnija bio hod po ivici, jer je tokom svog mandata nastojao da umiri predsednika SAD, koji ne samo da je uveo carine, već je i više puta preteći govorio o mogućoj aneksiji te zemlje.

Karnijevi pokušaji laskanja - hvaleći Trampov "uspeh" u rešavanju drugih globalnih kriza - samo su izazvali novu provokaciju.

"Spajanje Kanade i Sjedinjenih Država?", ubacio se Tramp, što je nateralo Karnija na napetu, ali odlučnu reakciju. "Ne! Nije to pravac u kom sam išao", uzvratio je premijer, čvrsto ponavljajući da Kanada "nije na prodaju".

Cena sukoba

Nejasnoća oko carina - Tramp je samo obećao da će Kanađani "otići zadovoljni" - izazvala je brzu osudu iz američkog Kongresa.

Senatorka Žin Šahin (demokrata iz Nju Hempšira), inače vodeći demokrata za spoljnopolitička pitanja, optužila je Trampa za "destruktivan i nepotreban trgovinski rat".

"Dok se Amerika suočava sa rastućom nestabilnošću i bezbednosnim pretnjama širom sveta, moramo produbljivati veze sa našim najbližim saveznicima poput Kanade, a ne da ih narušavamo samoporažavajućim trgovinskim ratovima i detinjastom retorikom o aneksiji", rekla je Šahinova u saopštenju u utorak uveče, sažimajući širu bojazan da raskol u transatlantskim odnosima nepotrebno slabi zapadni savez.

Za sada je diplomatska računica jasna: dok Tramp izražava uverenje u skori proboj na Bliskom istoku, izazov pregovora s Putinom o Ukrajini pokazao se kao najteži geopolitički problem na njegovom stolu.

Suočavanje sa protivnikom u Moskvi za ovu administraciju sada je očigledno teži zadatak nego donošenje mira u region koji je odavno sinonim za sukobe.

(Telegraf.rs)