"Rat je biznis": Jeziva ispovest plaćenika koji obučava decu-vojnike da "budu ubijeni"

Za kolumbijske plaćenike, očvrsnule decenijama borbi u džungli, sudanski sukob je isprva delovao sporo.

"U Sudanu noću spavaju - nemaju ni obezbeđenje jer svi idu u krevet", rekao je Karlos, jedan od stotina Kolumbijaca unajmljenih da ratuju u toj afričkoj zemlji. "Kolumbijci su drugačiji - mi smo navikli na drugačiju vrstu rata."

Kada su se Karlos i njegovi saborci našli na frontu, gurali su se kroz mrak, ulazeći sve dublje na teritoriju neprijatelja. "I onda je počelo mnogo više borbi - i mnogo više smrti", rekao je za The Guardian.

Karlos je stigao u Sudan ranije ove godine, gotovo dve godine nakon izbijanja brutalnog građanskog rata između sudanske vojske i paravojne Jedinice za brzu podršku (RSF).

Sukob je Sudan gurnuo u jednu od najgorih humanitarnih katastrofa u novijoj istoriji, prema zvaničnicima UN: stradalo je 150.000 ljudi, žene i devojčice su otimane i silovane, a gotovo 13 miliona ljudi primorano je da pobegne iz svojih domova, u najtežoj krizi raseljavanja u svetu.

Oko 260.000 ljudi i dalje je zarobljeno u El Fašeru, glavnom gradu Severnog Darfura i poslednjem većem uporištu vojske u regionu Darfur, koji je pod opsadom više od 500 dana. Pomoć nije ulazila u razoreni grad gotovo 18 meseci, a deca su svedena to da jedu skakavce i stočnu hranu.

Upravo tamo su Kolumbijci, boreći se za RSF, sada raspoređeni. "Rat je biznis", rekao je Karlos.

Učešće plaćenika iz Kolumbije prvi put je dospelo u javnost prošle godine, kada je istraga bogotskog portala La Silla Vacía otkrila da je više od 300 bivših vojnika angažovano za borbe - što je dovelo do izvinjenja bez presedana kolumbijskog ministarstva spoljnih poslova.

Ali uloga Kolumbijaca nadmašila je samo bojno polje: borci su priznali da obučavaju sudansku decu-vojnike i fotografisani su kako deluju u Zamzamu, najvećem kampu za raseljene u Sudanu. U aprilu je RSF prodrmao Zamzam, ubivši između 300 i 1.500 ljudi - UN je to nazvao jednim od najgorih masakara u ratu.

Mohamed Kamis Duda, portparol kampa u Darfuru, nedavno je rekao za Sudan Tribune: "Sami smo svedoci dvojne nepravde: proterivanja našeg naroda od strane milicije RSF-a i sada okupacije kampa od strane stranih plaćenika."

Ujedinjeni Arapski Emirati - koji su dugo optuživani za naoružavanje i podršku RSF-u - optuženi su i za angažovanje plaćenika preko privatnih beybednosnih firmi. UAE dosledno negira ove optužbe.

Za razliku od nekih kolumbijskih uzbunjivača koji tvrde da su im rekli da će čuvati naftne objekte u UAE, Karlos zna da je upućen u rat, iako mu je rečeno samo da ide u Afriku.

Njegovo putovanje je počelo medicinskim pregledima u Bogoti, gde je potpisao ugovor od 2.600 dolara mesečno. Nakon toga je avionom preko Evrope prebačen u Etiopiju, a potom na vojnu bazu u Bosasu, Somalija, rekao je. Kasnije su ga odveli u Njalu u Sudanu, grad koji je postao poznat kao centar za kolumbijske plaćenike.

Karlos, koji je tražio anonimnost da bi mogao slobodno da govori, priznao je da mu je prvi zadatak bio obuka sudanskih regruta, od kojih su mnogi bila deca.

"U kampovima je bilo na hiljade regruta, neki odrasli, ali većina deca - mnogo, mnogo dece", rekao je. "To su deca koja nikada nisu držala oružje. Učili smo ih kako da rukuju automatskim puškama i mitraljezima, RPG-ima. Posle toga su slati na front. Obučavali smo ih da idu i budu ubijeni."

Opisao je obuku dece kao "užasnu i ludu", ali je dodao da je "rat, nažalost, takav"“.

Karlosova jedinica je na kraju raspoređena u El Fašer, najgore ratište u zemlji. Borci RSF-a izgradili su zid dug 20 milja oko granica grada i pogubljivali one koji su pokušavali da beže.

Karlos je dostavio fotografije i video-snimke - neke su mu prosledili saborci - portalu La Silla Vacía i britanskom The Guardian-u, koji prikazuju kolumbijske plaćenike u Sudanu. Jedna fotografija pokazuje kandidate kako leže na zemlji, neki drže puške. Dvojica tinejdžera poziraju praveći znak pobede prstima.

U jednom videu vidi se čovek kako puca iz mitraljeza kroz rupu u zidu srušenog stana. U klipu koji je podelio drugi kolumbijski plaćenik, čovek ubacuje i ispaljuje minobacač na lokaciju geolociranu na obodima El Fašera.

Na drugom snimku, snimljenom usred žestoke pucnjave, plaćenici s jakim kolumbijskim akcentom raspravljaju o saborcu koji izgleda da je ranjen.

"Ne znam da li je mrtav, jer ga nismo videli", jedan kaže na španskom. "Ko će još da pomogne da ga iznesemo?"

Plaćenik pokazuje na grupu sudanskih boraca koji se tamo kreću. "Ti, ti, ti. Možete nam pomoći ovde, podržati ove ljude. Mi ćemo se povući tiho, da ga iznesemo", kaže, pre nego što grupa prenese ranjenog pored kuća izbušenih mecima.

Kolumbija sama po sebi, sa svojim višedecenijskim unutrašnjim konfliktom, stvorila je višak iskusnih boraca, od kojih je mnoge obučavala američka vojska, i veruje se da je ta zemlja jedna od najvećih izvoznika plaćenika.

"Kolumbija ima više od pola veka aktivne istorije konflikta. Njeni vojnici nisu samo veoma dobro obučeni, već su bili i na terenu, u veoma teškim situacijama, i zato su borbeno spremni", kaže Elizabet Dikinson, viša analitičarka za Kolumbiju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Šon Mekfejt, stručnjak za plaćenike, kaže da je upotreba kolumbijskih plaćenika eskalirala oko 2010-ih, kada su bivši borci plaćeni da čuvaju naftnu infrastrukturu u UAE. Njihova uloga se razvila tokom rata u Jemenu. "UAE su poslali mnogo kolumbijskih plaćenika da idu i ubijaju Hute i bili su uspešni u tome", kaže on.

Otad su se kolumbijski "vojnici za iznajmljivanje" redovno pojavili u naslovima: u julu 2021. 18 kolumbijskih plaćenika bilo je među timom koji je ubio predsednika Haitija JŽovanela Moiza.

Bivši kolumbijski vojnici takođe su se borili u Iraku i Avganistanu, a sada i u Ukrajini. U novembru prošle godine kolumbijski ministar spoljnih poslova izjavio je da je približno 500 njegovih sunarodnika otputovalo da se bori protiv ruskih snaga.

Karlos je jedan od njih; služio je dve godine uz ukrajinske trupe. "Ukrajina je postajala komplikovanija, bilo je više žrtava, više neprijateljskih prodora. Zato sam otišao i uzeo ovaj posao plaćenika u Africi umesto toga", kaže. "Apsolutno nisam znao ništa o tome - samo da je u Africi."

Mekfejt kaže da plaćenici daju državama "dobra verovatna poricanja", u slučajevima kada žele da zaobiđu međunarodno pravo ili imaju strategiju kršenja ljudskih prava. "Kada budu uhvaćeni ili ubijeni, vi se odričete odgovornosti", kaže.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro opisao je plaćeništvo kao "trgovinu ljudima pretvorenim u robu za ubijanje" i obećao da će zabraniti taj posao. Ali bivši borci često se teško reintegrišu u kolumbijsko društvo, a novčani podsticaji koje im se nude znače da posao verovatno neće uskoro prestati.

I Dikinson i Mekfejt tvrde da problem leži i u kolumbijskom vojnom sistemu: većina profesionalnih vojnika je primorana da se povuče oko 40. godine, sa niskim penzijama i malo opcija za prekvalifikaciju.

"Ako uđeš sa 18 i radiš 20 godina, nisi ni 40 kad se penzionišeš. Imaš još 15, 20 godina aktivnog radnog vremena", rekla je Dikinson. "Struktura podrške za kolumbijsku penzionisanu vojsku je nedovoljna, posebno u poređenju sa ponudom koja im se nudi od tih organizacija."

Ali Dikinson takođe upozorava da se "ekosistem privatnih odbrambenih kompanija" više ne ograničava samo na penzionisane vojnike. "Kompanije za odbranu sve više regrutuju i aktivne pripadnike, iz mesta gde su vojnici stvarno u teškim uslovima", rekla je Dikinson. "Šalju WhatsApp flajere kojima nude hiljade dolara mesečno."

Za vojsku je to "ogroman gubitak", rekla je. "Kolumbijska vlada ih obučava na vrlo visokom nivou - i onda ih u suštini krade privatna odbrambena industrija."

Karlos je jedan od onih koji su napustili oružane snage posle nešto više od pet godina službe. I on je napustio Sudan, kriveći probleme s isplatama. Rekao je da je 30 ljudi odstupilo zajedno s njim, ali "u isto vreme, stigli su letovi sa još 30 novih."

Plaćenici su gotovo nestali sa svetskih ratišta tokom većeg dela 20. veka, ali posao je ponovo u velikom porastu, kaže Mekfejt. "To je najstarije zanimanje na svetu", kaže. "Vraćamo se nečemu srednjovekovnom, gde superbogati mogu da postanu poput supersila."

Karlos ima slično mračno mišljenje o svojoj profesiji. "Ovo nije pošten posao; nije legalan posao. Ali ide se zbog novca", rekao je.

(Telegraf.rs)