Ukrajina ubola savršen tajming: Nezapamćena kriza došla i do Moskve, Putin se odlučio na tragikomično rešenje

Iako je država s najvećim zalihama energenata na planeti, Rusija već nekoliko nedelja prolazi kroz ozbiljnu krizu s gorivom, uzrokovanu napadima ukrajinskih dronova na rafinerije.

Krajem septembra napadi su zatvorili 38 odsto svih rafinerijskih kapaciteta u zemlji, zbog čega je ruska vlada nedavno produžila zabranu izvoza benzina i dizela do kraja ove godine.

U međuvremenu, zamenik premijera Aleksandar Novak 1. oktobra uveravao je da je situacija s benzinom u zemlji "potpuno pod kontrolom", ali, recimo, na anektiranom Krimu vlasti su uvele ograničenje cena i ograničile mesečnu prodaju benzina na najviše trideset litara, prenosi Jutarnji list.

Kombinacija nekoliko činilaca doprinela je ovako lošoj situaciji. Kasno leto i rana jesen tradicionalno su sezone najveće potrošnje, zbog sezone žetve u poljoprivredi i vrhunca godišnjih odmora, tako da su se i ranije dešavali poremećaji na tržištu goriva tokom tog perioda.

Ali sada je novi faktor pogoršao krizu: od početka avgusta ukrajinske oružane snage sprovode intenzivne napade na ruske rafinerije nafte. Tokom proteklih nekoliko meseci napadi dronovima pogodili su rafinerije Uhta, Rjazan, Saratov, Volgograd, Sizranj, Novokujbiševsk, Samara, Slavjansk, Ilski, Novošahtinski, Afipski i još nekoliko drugih. Ukupno je pogođeno najmanje 16 od 38 takvih postrojenja, a neka su napadnuta više puta. Zajedno, ta postrojenja čine do 20 odsto ukupne prerade nafte u Rusiji, a proizvodnja benzina pala je za otprilike deset odsto, prema izvoru iz naftne industrije koji je govorio za dnevnik Komersant.

Rusija živi od prodaje energenata. Ove godine očekuje blagi pad izvoza nafte, ali i potencijalni dvocifreni pad prihoda od izvoza nafte i gasa, objavilo je Ministarstvo ekonomskog razvoja u najnovijim prognozama. Izvoz nafte smanjiće se u 2025. godini za 2,08 odsto, na 240,1 milion tona, što još ne dovodi u kritičnu situaciju režim Vladimira Putina, ali malo po malo nagriza socijalnu situaciju.

Međutim, gubitak tolikih rafinerija tokom dužeg perioda u vrhuncu sezone nije mogao a da ne utiče na ravnotežu na tržištu. Kriza se potom proširila i na maloprodaju, pa je u septembru nestašica benzina dostigla otprilike 400.000 tona od standardne mesečne ponude od dva miliona tona, objavio je Komersant.

Kao rezultat toga, mnoge benzinske stanice bile su primorane da se zatvore. Nezavisni igrači su posebno teško pogođeni: da bi bili profitabilni, potrebna im je marža od najmanje pet rubalja po litru, ali Federalna antimonopolska služba zabranjuje podizanje maloprodajnih cena iznad inflacije. Kao rezultat toga, velike kompanije održavaju svoje maloprodajne cene ispod veleprodajnih cena, istiskujući manje konkurente s tržišta.

Najteža je situacija na Dalekom istoku, ali nestašica goriva primećuje se širom Rusije, navodi portal Meduza i nabraja gde: u Moskvi, Moskovskoj oblasti, Nižnjenovgorodskoj, Lenjingradskoj, Lipeckoj i Belgorodskoj oblasti, Stavropolskom kraju i drugim saveznim subjektima. Ali vlasti u pomenutim regionima još ne preduzimaju tako radikalne korake kao na anektiranom Krimu.

Pošto Putin ne sme da se kritikuje, ulogu gromobrana na sebe je preuzeo zamenik premijera Aleksandar Novak, koji je najavio da će vlada produžiti zabranu izvoza benzina do kraja godine, a takođe će uvesti embargo na izvoz dizel goriva za neproizvođače. On je situaciju u industriji opisao kao "blagi nedostatak naftnih derivata, koji se pokriva akumuliranim zalihama" i napomenuo da je "ukupan bilans i za septembar i oktobar izazovan". Dodao je da rusko Ministarstvo energetike, naftne kompanije, Ruske železnice i Ministarstvo saobraćaja rade na povećanju obima proizvodnje i zadovoljenju tržišne potražnje.

Stručnjaci očekuju da bi se, s obzirom na završetak vrhunca poljoprivredne sezone i ostanak na snazi izvoznih ograničenja, situacija sa snabdevanjem gorivom trebalo da stabilizuje do kraja oktobra ili početka novembra, a u najgorem slučaju vlada još ima na raspolaganju niz regulatornih alata. U međuvremenu, snabdevanje gorivom iz Belorusije pruža izvesno olakšanje, što je tragikomično jer inače Rusija obezbeđuje gorivo Belorusima.

The Economist je objavio da ukrajinski napadi imaju snažan uticaj na percepciju rata među običnim Rusima, ali takođe su pomogli promeniti Trampov pogled na ratne izglede Ukrajine. Krajem septembra, nakon sastanka s Volodimirom Zelenskim tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Donald Tramp je neočekivano izjavio da je "Ukrajina, uz podršku Evropske unije, sposobna da se bori i vrati svu svoju teritoriju unutar svojih bivših granica, a možda čak da ide i dalje".

Sociološki centar Levada i Novaja Gazeta odlučili su da testiraju puls nacije i postavili su Rusima pitanje koje je trebalo da otkrije njihova osećanja o sadašnjosti. Treba uzeti u obzir da su morali biti oprezni jer sudovi po kratkom postupku šalju u zatvor svakoga ko javno dovodi u pitanje državnu politiku. Pitanje je glasilo: "Kakav osećaj u vama budi vaš trenutni život?" Ispalo je da je optimista 52 odsto, ali četvrtina su teskobni ili pesimisti.

"Sveukupno, slika je takva da gotovo tačno polovina ljudi danas ima jasno pozitivna osećanja o životu. Druga polovina je, jasno, negativna i potpuno ravnodušna (što je, iskreno, još gore od negativnog). A s ovim skupom društvenih osećanja, rukovodstvo zemlje namerava da postane svetski lider. Ozbiljno?", glasi zaključak istraživača.

Skače proizvodnja alkohola

Ako vlada nestašica benzina, barem ne nedostaje alkohola. Rusija je proizvela gotovo 16,4 miliona dekalitara alkoholnih pića, uključujući pivo, jabukovaču, kruškovicu i medovinu, što predstavlja međugodišnje povećanje od 3,1 odsto.

Ovaj pozitivni trend nastavlja se već pet meseci, iako se rast usporava, a podstakle su ga proizvodnja vina i nove kategorije žestokih pića koje postaju moderne među potrošačima, javljaju ruski mediji.

(Telegraf.rs)