Zašto su Katar i Turska odustali od Hamasa? Kako su oteti taoci od "keca u rukavu" postali preveliki teret

Skoro pune dve godine Hamas je jasno isticao svoje uslove - Bez okončanja rata i potpunog povlačenja izraelskih snaga iz Gaze, neće biti oslobađanja preostalih izraelskih talaca!

Za Hamas, njegovi zarobljenici bili su jedina poluga pritiska koju je imao nad Izraelom. Ili je bar tako dugo verovao, prenosi britanski The Telegraph.

Ipak, poslednjih meseci, neki u njegovim redovima počeli su da preispituju mudrost te strategije. Držanje talaca nije mnogo doprinelo odvraćanju izraelskog premijera Benjamina Netanijahua od vođenja razornog i neumoljivog rata koji je Gazu pretvorio u ruševine.

Nekoliko međusobno povezanih faktora objašnjava naglu promenu kursa koja je dovela do toga da Hamas konačno oslobodi taoce koji su u njegovim tunelima proveli 738 dana: iscrpljenost, slabost, rastući regionalni pritisak i sve veće poverenje u Donalda Trampa, predsednika Sjedinjenih Država, da će naterati Izrael da ispuni svoja obećanja.

Ali, prema rečima arapskih i zapadnih diplomata, najodlučniji razlog leži u promeni Hamasovog proračuna. Umesto da predstavljaju prednost, taoci su postali teret, a njihovo oslobađanje pružalo je pokretu najbolju šansu za opstanak.

Hamas pod pritiskom da napravi ustupke

To saznanje poklopilo se sa širim pomakom u regionu. Čak su i ranije naklonjene arapske države postale ogorčene zbog Hamasove nepopustljivosti i počele da se okupljaju oko američkog plana za okončanje rata. Odjednom se pokret našao bez saveznika i pod sve većim pritiskom da popusti.

Hamasovi pregovarači koji su prošle nedelje otputovali u egipatsko letovalište Šarm el Šeik na indirektne razgovore sa Izraelom o Trampovom mirovnom planu u 20 tačaka, zato su bili popustljiviji nego ranije.

"Došli smo da iznesemo svoje argumente, ali donekle smo se borili protiv otvorenih vrata", rekao je jedan zvaničnik iz Zaliva upoznat sa pregovorima.

"Hamas nije bio protiv principa oslobađanja talaca. Ono što su želeli bile su značajne garancije da se rat neće ponovo pokrenuti i uveravanja da mogu verovati Amerikancima".

Ponuđeni sporazum nije ispunio očekivanja Hamasa. Čak su i arapski zvaničnici bili razočarani koliko je Trampov plan postao neujednačen. Revizije nacrta u poslednjem trenutku pooštrile su zahteve za bezuslovno razoružanje Hamasa, uz istovremeno dozvoljavanje Izraelu da održi vojno prisustvo u Pojasu Gaze. To je bio manje sporazum o prekidu vatre nego ultimatum o predaji.

Uprkos tome, regionalne sile su bile odlučne da Hamas drže do tog stava koji je snažno iznet dok su se delegati grupe okupljali u Egiptu. Nikada ranije nisu se suočili sa takvim jedinstvom regionalnih sila, uključujući tradicionalne saveznike poput Turske i Katara.

"Trampov plan od 20 tačaka je kamen vrha piramide", rekao je jedan zapadni diplomata.

"Iza toga se kriju meseci strpljive diplomatije koji su stvorili neviđeni konsenzus širom Evrope, Bliskog istoka i Severne Amerike. Po prvi put, Hamasu su svi njegovi bliskoistočni partneri rekli da mora da oslobodi taoce i da ne može imati nikakvu ulogu u upravljanju Gazom".

Hamas još uvek nije dao jasan odgovor na sporne delove Trampovog plana, posebno na to da li će se razoružati ili prihvatiti prelaznu administraciju pod međunarodnim starateljstvom koju bi nadgledali Tramp i Toni Bler, bivši britanski premijer.

Sporazum o taocima dobar za režim

Ali prva faza, razmena zarobljenika za taoce, pokazala se daleko manje spornom. Regionalni posrednici su upozorili Hamas da bi odbijanje puštanja talaca omogućilo Netanijahuu da nastavi svoj rat uz punu podršku Trampa i da bi rizikovalo erodiranje rastuće globalne podrške palestinskoj stvari.

S druge strane, ako bi Hamas oslobodio taoce, a Izrael kasnije ponovo raspalio sukob, međunarodno negodovanje bi bilo žešće nego ikad.

Hamas, koji je došao do sličnih zaključaka, možda je takođe izračunao da bi mu oslobađanje talaca dalo veći prostor za pregovore ili otpor spornijim pitanjima kao što je razoružanje.

"Činjenica je da Hamas ima veći uticaj bez talaca nego sa njima", rekao je zvaničnik iz Zaliva i nastavio:

"Izrael može da opravda obnovu neprijateljstava ako Hamas i dalje drži taoce. Povratak ratu zato što Hamas nije ispunio apstraktne zahteve je teže odbraniti".

Ipak, rukovodstvo je trebalo ubediti. Zahtevanje daleko niže cene za taoce bila je kockanje i ono koje je lako moglo da zakaže.

Netanijahu je, na kraju krajeva, napustio prethodni trofazni sporazum o prekidu vatre koji je trebalo da utre put trajnom miru kada je Izrael nastavio neprijateljstva u martu. Tramp je tada malo učinio da ga obuzda.

Ali poverenje Hamasa u američkog predsednika je poraslo nakon što je on burno odgovorio na izraelski vazdušni napad na Katar prošlog meseca, neuspeli pokušaj da se eliminiše političko rukovodstvo Hamasa. Tramp je naterao Netanijahua da se izvini, iznudio obećanje da se to neće ponoviti i što je najimpresivnije u očima Hamasa, potpisao je izvršnu naredbu kojom se garantuje bezbednost Katara od neprijateljskih akcija.

To je, veruju diplomate, ubedilo Hamas da je Tramp sada ozbiljniji i spremniji da se suprotstavi Izraelu nego ranije. Iscrpljen ratom koji je pokosio njegovo rukovodstvo i ubio mnoge od njegovih najiskusnijih boraca, Hamas je bio spreman da sasluša kada su njegovi posrednici stigli u Egipat prošlog ponedeljka.

Do utorka uveče pod pritiskom šeika Mohameda bin Abdulrahmana Al Tanija, katarskog premijera, i Ibrahima Kalina, šefa turske obaveštajne službe, Hamas je u principu pristao na Trampov plan, iako je tražio dodatna uveravanja.

Ona su data u sredu kada su Stiv Vitkof i Džared Kušner, Trampovi izaslanici, odleteli u Šarm el Šeik. Sledećeg dana Hamas je objavio spremnost da oslobodi taoce u roku od 72 sata od prekida vatre. Tramp je pobedio. Ali, pošto Hamas insistira na daljim razgovorima pre nego što prihvati ostatak plana, teža bitka da se obezbedi trajni mir u Gazi teče dalje...

(Telegraf.rs)