Avganistan i Pakistan razmenili najžešću vatru poslednjih godina: Evo šta znamo o njihovom odnosu i sukobima

Napetosti između Avganistana i Pakistana rasplamsale su se poslednjih dana usled razmene smrtonosne vatre između suseda, što je izazvalo strah od šireg sukoba.

Borbe su usledile nakon napada prošlog četvrtka u avganistanskoj prestonici Kabulu i pograničnoj provinciji Paktika, za koje su talibani okrivili Pakistan, iako Islamabad nije zvanično priznao napade.

Najnovije zaoštravanje poklopilo se sa istorijskom posetom avganistanskog ministra spoljnih poslova Amira Kana Mutakija rivalu Pakistana, Indiji, što je izazvalo zabrinutost u Islamabadu.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovi poslednji napadi mogli označiti novu eru nestabilnosti za susede koji su, uprkos čestim sukobima duž sporne granice, godinama održavali stabilne i strateške odnose, piše CNN.

Evo šta znamo o nasilju koje je izazvalo pozive na deeskalaciju iz Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Katara, kao i ponudu predsednika SAD Donalda Trampa da posreduje u miru.

Najveća eskalacija poslednjih godina

Talibani su optužili Pakistan za "neviđen, nasilan i gnusan" napad na mete u Kabulu i Patiki u četvrtak uveče.

Islamabad nije zvanično preuzeo odgovornost za napade. Ali tokom brifinga za novinare u petak, pakistanski vojni zvaničnik general-potpukovnik Ahmed Šarif Čaudri rekao je da postoje "dokazi" da se "Avganistan koristi kao baza operacija za izvođenje terorističkih napada u Pakistanu".

Pakistan već dugo optužuje Kabul da pruža utočište militantnoj grupi pakistanski Talibani (poznatoj kao TTP), što talibani iz Avganistana negiraju. Pakistan se suočava sa porastom islamističkog nasilja otkako su talibani preuzeli Kabul 2021. godine, ohrabrujući militantne grupe.

U subotu uveče talibani su pokrenuli, kako su naveli, napade u znak odmazde na pakistanske snage u više oblasti blizu pograničnih provincija Kunar i Nangarhar.

Pakistan je na napad, koji je nazvao "neisprovociranim", odgovorio izvođenjem udara i fizičkih racija na talibanske kampove, baze i objekte za obuku terorista i mreže podrške u Avganistanu, prema saopštenju vojske.

Talibani su naveli da su obustavili svoju vojnu operaciju oko ponoći nakon posredovanja Katara i Saudijske Arabije.

Obe strane iznele su znatno različite podatke o broju poginulih.

Pakistan je tvrdio da je ubio više od 200 talibana i militanata, što je mnogo više od devet poginulih koliko su priznali talibani.

Talibani su, s druge strane, rekli da su ubili 58 pakistanskih vojnika - više nego dvostruko od 23 koliko je Pakistan prijavio - prema portparolu Mudžahidu.

CNN nije mogao nezavisno da potvrdi ove bilanse.

Duga i složena istorija

Pakistan i Avganistan imaju dugu i složenu istoriju i često su se sukobljavali duž svoje planinske, 2.575 kilometara duge sporne granice poznate kao "Dilandova linija".

Pakistan je bio jedan od glavnih saveznika talibana tokom njihove pobune protiv avganistanske vlade početkom 2000-ih.

Dve zemlje su takođe veliki trgovinski partneri i dele jake međuljudske veze. Pakistan je ugostio milione avganistanskih izbeglica tokom decenija ratova, iako je poslednjih godina preduzeo korake da mnoge protera, navodeći rizik od terorizma.

Međutim, odnosi između Avganistana i Pakistana pogoršali su se usled porasta militantnog nasilja protiv Pakistana.

TTP se ponovo pojavio kao jedna od najvećih pretnji nacionalnoj bezbednosti zemlje, sprovodeći 600 napada na pakistanske snage tokom protekle godine, prema izveštaju nezavisne neprofitne organizacije Armed Conflict Location & Event Data (ACLED).

Nakon subotnjih napada, pakistanska vojska je saopštila da, iako Pakistan preferira diplomatiju, "neće tolerisati podmuklu upotrebu avganistanske teritorije za terorizam protiv Pakistana".

Pakistan je u nedelju objavio da je zatvorio svoja dva glavna granična prelaza s Avganistanom.

Faktor Indije

Pakistanska vojska je istakla da se "ozbiljna provokacija" dogodila tokom nedavne posete avganistanskog ministra spoljnih poslova Indiji, glavnom regionalnom rivalu Pakistana. Dve zemlje su se nedavno sukobile u kratkom oružanom konfliktu ranije ove godine.

Talibani i Indija nisu krili jačanje svojih odnosa u petak, kada je Nju Delhi saopštio da će ponovo otvoriti ambasadu u Kabulu, nazivajući Mutakijevu posetu "važnim korakom u unapređenju naših odnosa i potvrdom trajnog prijateljstva" između dve zemlje.

"Islamabad i Nju Delhi decenijama su krvavo konkurisali za uticaj u Avganistanu", rekao je Antoan Levesk, viši saradnik za odbranu, strategiju i diplomatiju Južne i Centralne Azije u Međunarodnom institutu za strateške studije za CNN.

Levesk je rekao da je talibanska poseta Indiji bila "korak promene" u odnosima Indije i talibana, "povećavajući osećaj nesigurnosti Pakistana na njegovim istočnim i zapadnim granicama".

Pakistan već dugo smatra dobre odnose s Avganistanom ključnim za suprotstavljanje Indiji, zbog čega je nastavio da tajno podržava talibane čak i kada nisu bili na vlasti, iako je formalno podržavao SAD i NATO u "ratu protiv terora", rekla je Perl Pandja, viša analitičarka za Južnu Aziju u ACLED-u.

"Međutim, čini se da ta računica nije dala rezultat", rekla je Pandja.

Kako su reagovale druge zemlje?

Katar, Saudijska Arabija, Kina i Rusija pozvale su na deeskalaciju.

Katar je u saopštenju objavljenom na platformi X izrazio "zabrinutost zbog mogućih posledica po bezbednost i stabilnost regiona". Saudijska Arabija, koja je nedavno potpisala odbrambeni sporazum s Pakistanom, takođe je pozvala na "uzdržanost i dijalog".

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da "iskreno želi da obe zemlje usmere pažnju na širu sliku... i reše svoje nesuglasice kroz dijalog i konsultacije". Rusija je takođe pozvala na rešavanje nesuglasica "diplomatskim putem".

Pandja je rekla da očekuje da će Kina, "koja je nedavno preuzela ulogu posrednika između Pakistana i Avganistana i ima ekonomske interese u obe zemlje, pažljivo pratiti situaciju".

Borbe su privukle pažnju i predsednika Trampa, koji je ponudio da posreduje u miru.

"Čujem da sada postoji rat između Pakistana i Avganistana", rekao je Tramp novinarima u avionu "Air Force One" dok je u nedelju leteo za Izrael da obeleži sporazum o okončanju rata u Gazi.

"Dobar sam u rešavanju ratova, dobar sam u stvaranju mira", rekao je Tramp.

Šta ovo znači za buduće odnose?

Iako je nasilje trenutno splasnulo i obe zemlje signaliziraju želju za smirivanjem tenzija, nedavni napadi mogli bi označiti početak nove ere nestabilnosti između suseda.

"U prošlosti su ciklični oružani sukobi obično jenjavali kada bi obe strane postigle svoj cilj", rekao je Levesk, dodajući da pakistansko rukovodstvo vidi svoju zemlju kao "faktor stabilnosti u regionu".

Iako Islamabad nije preuzeo direktnu odgovornost za vazdušne napade u Kabulu, "takav napad bi prešao crvenu liniju u njihovim odnosima", rekla je Pandja.

Prema podacima ACLED-a, poslednji vazdušni napad u Kabulu koji je izvela strana sila dogodio se 2022. godine, kada su SAD ubile lidera Al Kaide, Ajmana el Zavahirija.

"Kada je reč o budućnosti odnosa, mnogo će zavisiti od toga da li će ova eskalacija dovesti do suštinske promene u načinu na koji talibani postupaju prema TTP-u, što je zapravo glavni problem", rekla je Pandja.

"TTP je ratovao zajedno s talibanima protiv snaga SAD i NATO i postoji nevoljnost unutar talibana da ozbiljno obračunaju s njima. Ostaje da se vidi da li će rastući geopolitički troškovi podstaći talibane na preispitivanje tog stava."

(Telegraf.rs)