Tramp se okreće ratu Rusije i Ukrajine: Ali ovde nema prostora za manevar kao kod Izraela i Hamasa

Odmah nakon velikog diplomatskog uspeha u Gazi, gde su preostali izraelski taoci oslobođeni od strane Hamasa, predsednik SAD Donald Tramp nastoji da ponovi taj uspeh na mnogo izazovnijem terenu u gotovo četvorogodišnjoj ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Tramp, koji je izjavio da je ovaj sukob smatrao "najlakšim" za rešavanje, trebalo bi da u petak ugosti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Beloj kući, u poseti koja bi mogla biti ključna za Zelenskog, koji otvoreno traži pristup naprednijem američkom naoružanju koje bi njegovim oružanim snagama omogućilo da pogađaju ciljeve duboko unutar Rusije.

Preporučujemo

Odnosi između dvojice lidera bili su puni napetosti još od sada već ozloglašenog telefonskog razgovora iz 2019. godine, ubrzo nakon što je Zelenski izabran za predsednika, razgovora koji je doveo do Trampovog prvog od dva impičmenta, a nakon što je pokušao da iznudi od ukrajinskog lidera da najavi lažne istrage protiv Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera.

Odnosi su dodatno pogoršani u februaru, kada je Zelenski posetio Belu kuću samo mesec dana nakon početka Trampovog drugog mandata, kako bi razgovarali o sporazumu o rudnim pravima sa Sjedinjenim Državama ali je sastanak završio svađom, nakon koje je Zelenski zamoljen da napusti Belu kuću, prenosi The Independent.

Ipak, njihovi odnosi su se u poslednjih nekoliko meseci poboljšali, pošto se Tramp razočarao u Putina zbog njegovih napada na civilne ciljeve u Ukrajini, uprkos prethodnim uveravanjima da želi da okonča rat.

Predsednik SAD se u poslednje vreme često hvali svojim uspehom u posredovanju u rešavanju vojnih sukoba, uključujući i one sa dugom istorijom, kao što su višedecenijski granični spor između Azerbejdžana i Jermenije, nedavni sukob između nuklearno naoružanih suseda Indije i Pakistana, kao i konflikt između Izraela i Hamasa, koji je samo poslednji u nizu sukoba koji traju još od osnivanja Izraela 1948.

Međutim, rat između Rusije i Ukrajine, koji će u februaru ući u četvrtu godinu ili 11. ako se računa od ruske invazije na Krim 2014. godine, nije poput drugih konflikata za koje Tramp tvrdi da ih je uspešno rešio.

Ukrajina je, uz podršku Sjedinjenih Država i Evrope, transformisala svoje oružane snage od nekadašnje umorne vojske sovjetskog tipa, opremljene opremom koja je preostala iz vremena Ukrajine kao sovjetske republike, u modernu borbenu silu koja je vešta u najsavremenijim metodama ratovanja dronovima i može se pohvaliti nizom modernog oružja proizvedenog u Americi.

Kijevske snage su uglavnom držale Rusiju ograničenu unutar dela zemlje koji dugo osporavaju separatisti koje podržava Rusija, pretvarajući sukob u nešto slično rovovskom ratu koji je besneo širom Evrope tokom Prvog svetskog rata pre više od jednog veka.

Ali Zelenski se nada da će Tramp, sa punom snagom nakon što je uspešno postigao prekid vatre između Izraela i Gaze koristeći značajan američki uticaj na Izrael da primora premijera Benjamina Netanijahua da prihvati sporazum i pretnju daljom vojnom silom da primora Hamas da se složi, zauzeti sličan pristup Moskvi u budućnosti.

U objavi na društvenim mrežama, on je eksplicitno uporedio Putina i Hamas, napisavši da ruski lider "može biti primoran na mir, baš kao i svaki drugi terorista".

"Čak se i Hamas sada sprema da oslobodi taoce. Ako je to moguće, onda i Putin može biti primoran da uspostavi mir", dodao je.

Iako je Tramp uspeo da iskoristi odnos Amerike sa Netanijahuovom vladom da primora izraelskog lidera da prihvati sporazum uprkos protivljenju nekoliko članova njegove desničarske koalicije, predsednik SAD nema iste tačke pritiska za saradnju sa Putinom.

Ali ima one kojima može da manipuliše, bilo ekonomske ili druge.

Evropski lideri su upozorili da Moskva prelazi na stalnu ratnu ekonomiju čak i dok se nalazi na ivici ekonomske katastrofe, i da je vreme za udarac oštrijim finansijskim kaznama i sankcijama.

Pa ipak, Tramp se do sada uzdržao od podrške zakonu koji je predložio Senat o uvođenju ozbiljnih sankcija Moskvi i još uvek nije preduzeo mere protiv "flote u senci", tankera koje Putin koristi da bi zaobišao ograničenja cena izvoza ruske nafte iako je pretio da će to učiniti ako se Evropska unija potpuno odvikne od ruskih naftnih derivata.

Tema sve većeg pritiska na Putina sankcijama sigurno će se pojaviti pred Zelenskim kada u petak ukrajinski lider uđe u Ovalni kabinet, kao i njegova želja za američkim krstarećim raketama Tomahavk koje imaju domet da njegove snage pogode duboko unutar ruske teritorije - uključujući Moskvu i šire.

Dvojica lidera razgovarala su pre nego što je Tramp otišao iz Vašingtona u Izrael, a američki predsednik je njihovu interakciju nazvao "dobrim razgovorom" u kojem su razgovarali o "oružju koje im je potrebno", uključujući i više raketa sistema PVO Patriot.

"Želeli bi da imaju Tomahavke, to je korak napred", rekao je Tramp novinarima u avionu Air Force One. On je poručio Zelenskom da bi se mogao konsultovati sa Moskvom pre nego što obezbedi takvo oružje, nazivajući njihovu isporuku "novim korakom agresije".

Mogućnost tog poteza izazvala je osudu bivšeg ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva, koji je tvrdio da bi ruskim snagama bilo nemoguće da razlikuju konvencionalno naoružane i nuklearno naoružane Tomahavke, iako je ovo drugo oružje uklonjeno iz američkih arsenala pre mnogo godina.

"Može se samo nadati da je ovo još jedna prazna pretnja", rekao je.

Ali čini se da Tramp nije obeshrabren i preti da će poslati oružje Ukrajini uprkos protivljenju Rusije "ako se ovaj rat ne reši".

"Tomahavk je neverovatno oružje, veoma ofanzivno oružje. I iskreno, Rusiji to nije potrebno", rekao je on.

(Telegraf.rs)