U TREPTAJU OKA Tramp potpuno neočekivano i iznenada pobeđuje u neobjavljenom trećem svetskom ratu

U avgustu, dok je stajao pored predsednika SAD Donalda Trampa na Aljaski, ruski predsednik Vladimir Putin se nasmejao dok je pogledom pratio prelet stelt bombardera "B-2". Razumeo je poruku koju je taj prizor slao.

Ipak, nije u potpunosti shvatio koliko značenja Trampova demonstracija sile zapravo ima za njega i Kremlj, navodi se u komentaru portala The Hil, koji prenosimo.

Sada, manje od dva meseca kasnije, potpuno je jasno šta je prelet "B-2" bombardera značio. Trampova odluka da bombarduje tri glavna iranska nuklearna postrojenja Fordov, Isfahan i Natanz, bila je usmerena podjednako na transformaciju istočne Evrope koliko i Bliskog istoka. To je bila prelomna tačka u ratu koji protiv Zapada vode Putin i kineski predsednik Si Đinping.

Sam Tramp to je jasno stavio do znanja u Egiptu, tokom nedavnog potpisivanja sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa. Tramp je tada izjavio da je "impuls za dogovor zapravo počeo kada smo uklonili nuklearni kapacitet Irana".

Hamas, bez aktivne podrške Irana i postepeno napušten od strane Turske i Katara, brzo je ostajao bez opcija. Izrael je zapretio da će ponovo zauzeti ceo grad Gazu, a Tramp je jasno dao do znanja da podržava takav potez ukoliko ne bude dogovora.

Moskva je sada uzdrmana. Sa svojim neutralisanim ključnim saveznikom Iranom i srušenim proruskim režimom u Siriji, Putin se našao po strani kada je reč o uticaju na Bliskom istoku. Njegovu izolaciju pokazalo je i otkazivanje arapske konferencije u Moskvi 15. oktobra. Kako je naveo Bloomberg, "Jednostavno nije bilo dovoljno arapskih lidera koji su rekli ‘da’ da bi se održao samit".

To se oštro razlikuje od Trampovog trijumfalnog pojavljivanja sa ključnim liderima Bliskog i Srednjeg istoka u Egiptu: samog Egipta, Katara, Jordana, Kuvajta, Iraka i Pakistana. Uz njih su stajali i važni NATO lideri iz Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i još šestorica drugih. Tramp je, sviđalo se to nekome ili ne, u Egiptu bio svetski magnet za moć. Putin je, u suštini, sveden na sredstvo za odbijanje "insekata" u arapskom svetu.

Trampov tim je svestan svoje prednosti i brzo gradi na zamahu koji je doneo prekid vatre. Pozivanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalni kabinet, Trampov prvi međunarodni sastanak od povratka iz Egipta, još je jedna poruka upućena Putinu da je završio sa "igrama Kremlja". Poruka za Hamas dostavljena je putem bombardera "B-2" u Iranu, a Putinu bi mogla biti poslata pomoću "tomahavka".

Ubrzo nakon što je Tramp osvojio drugi mandat prošlog novembra, tvrdili smo da je treći svetski rat Trampova pobeda. Naš predlog je bio da se počne u Ukrajini. Umesto toga, Trampov tim je preokrenuo scenario i počeo na Bliskom istoku nadovezujući se na Abrahamske sporazume. Ovaj potez ne samo da je oštetio Putina u regionu, već je i vratio Peking unazad i na Bliskom istoku i u Indo-Pacifiku.

Još jedan ključni učesnik u Egiptu bio je indonežanski predsednik Prabovo Subijanto. On predvodi najveću muslimansku zemlju na svetu. Subijanto je viđen kako razgovara sa Trampom na samitu, a Vašington već dugo podstiče ovu strateški vrednu indo-pacifičku državu da se pridruži Abrahamskim sporazumima. Si smatra produbljivanje veza sa Džakartom ključnim delom svoje takozvane "susedske diplomatije".

Kineski premijer Li Ćijang posetio je indonežansku prestonicu u maju, nakon čega je Puan Maharani, predsednica Narodnog predstavničkog saveta Indonezije, potvrdila posvećenost svoje zemlje principu jedne Kine.

Ali potvrđivanje principa jedne Kine je jedno, pristajanje na ponovno preuzimanje Tajvana od strane Pekinga je sasvim drugo. Ako Tramp uspe da ubedi Subijanta da se pridruži Abrahamovim sporazumima, indirektno će ojačati odbranu Tajpeja od strane Vašingtona.

Pobeda u Indo-Pacifiku i dalje zahteva Trampovu pobedu u Ukrajini. Za razliku od Irana, nijedan jedini udarac Putinu neće naterati Moskvu za pregovarački sto. Umesto toga, Trampov tim mora preduzeti niz koraka kako bi uznemirio Moskvu kako bi pobedio Putina i, samim tim, Sija.

Jedan od tih koraka je njegovo odobrenje prodaje raketa "tomahavk" Ukrajini, čije bi mogućnosti dubokog udara omogućile Kijevu da cilja, između ostalog, vazduhoplovnu bazu Engels 2, objekte dronova Šahed u Jelabuzi i Tatarstanu i most preko Kerčkog moreuza koji povezuje Krimsko poluostrvo sa Rusijom.

Još jedan korak bi bio uspostavljanje zone zabrane leta iznad zapadne Ukrajine, predvođene NATO ili koalicijom. Ovo bi oslobodilo ukrajinska sredstva PVO za zaštitu kritične infrastrukture i podršku borbenim operacijama na frontu.

Tramp bi takođe trebalo da zatvori Baltičko more za rusku flotu koja transportuje naftu i gas kako bi izbegla sankcije. Mnogi od ovih istih brodova se verovatno koriste za presecanje kablova i lansiranje iznenadnih rojeva dronova poput onog koji je nedavno pokrenut protiv Danske.

Tramp bi takođe trebalo da signalizira Senatu da usvoji sekundarne sankcije protiv Rusije. Njihovo sprovođenje bi pomoglo da se Putin baci na kolena. Ruska ekonomija je u problemima zahvaljujući ratu.

Trampov napad u Iranu bio je dobar početak za pobedu u trećem svetskom ratu. Trampov tim je nastavio tako što je doneo pobedu na Bliskom istoku tako što je izbacio Putina iz igre i marginalizovao Iran i Hamas u Gazi. Sada, Putin ne mora samo da razmotri raketu "tomahavk", već i karmu povezanu sa iznenađenjem iz oktobra 2025. municiju i oružje koje se sada može koristiti u Ukrajini.

Da bi pobedio u Indo-Pacifiku i odvratio Peking od vojnog napada na Tajvan, Tramp mora da pobedi u Istočnoj Evropi jednako odlučno kao što je pobedio na Bliskom istoku. To znači proterivanje svakog ruskog vojnika sa svakog centimetra ukrajinske teritorije.

Tramp ima zamah. Sada mora da spusti Putina dole i pošalje poruku Siju da nameravamo da pobedimo u rusko-kineskom ideološkom globalnom ratu protiv Zapada, na ovaj ili onaj način.

Autori komentara su Mark Tot, ekspert za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, kao i pukovnik u penziji Džonatan Svit, koji je služio 30 godina kao oficir vojne obaveštajne službe i vodio je Odeljenje za obaveštajne angažmane Evropske komande SAD od 2012. do 2014.

(Telegraf.rs)