Kina je dokazala da može da za nekoliko dana osakati američku armiju i sada je Tramp pobesneo

Ovo je surova stvarnost. Kina može da obori američku vojsku na kolena, a da ne ispali ni jedan metak. Sigurno se pitate kojim oružjem? To su retki zemni minerali!

Ovi skriveni elementi pokreću sve, od američkih lovaca i bombardera, preko podmornica do projektila i dronova. Ako bi Peking sutra "isključio prekidač", zapadne zalihe bi se ispraznile u roku od nekoliko nedelja, a njihova obnova ne bi bila nimalo laka i trajala bi decenijama.

Preporučujemo

Sada, kada Kina pooštrava kontrolu izvoza, a američki predsednik Donald Tramp uzvraća udarac carinama od 100 odsto, globalni sukob se ubrzano zaoštrava. Ove nedelje u emisiji Battle Lines, Samjuel Olsen iz kompanije Sibylline i Neha Mukerdži iz Benchmark Minerals otkrivaju borbu koja se vodi ispod površine, bitku za retke zemne elemente sveta.

Istoričari bi mogli da zabeleže ove nedelje kao trenutak kada je naše novo doba ekonomskog rata zaista postalo stvarnost. Krajem septembra, Ministarstvo trgovine SAD objavilo je oštre mere protiv isporuka poluprovodnika i opreme za proizvodnju čipova filijalama kineskih kompanija koje se nalaze na crnoj listi.

Peking je zatim uzvratio ogromnim potezom, uvevši zahteve za izvozne dozvole kojima je svoje dominantno tržište retkih zemnih minerala pretvorio u oružje do sada neviđenih razmera.

Kina, napisao je Din Bol, koji je nedavno služio u Trampovoj administraciji, sada je pokazala "moć da zabrani bilo kojoj zemlji na svetu učešće u modernoj ekonomiji", jer je ugrozila njihov pristup materijalima koji su temelj širokog spektra strateških industrija. Američki predsednik reagovao je besno, nazvavši kineska ograničenja "moralnom sramotom", dok je istovremeno zapretio Kini novim sankcijama i teškim carinama. Ako budu sprovedene, te mere bi u suštini obnovile trgovinski embargo između dve najveće ekonomije na svetu.

U izvesnoj meri, svi ovi potezi deo su nadmetanja uoči pitanja hoće li ili neće doći do samita između Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga, koji je prvobitno bio zakazan za kraj ovog meseca u Južnoj Koreji. Oba tabora pokušavaju da spasu taj samit, kombinujući oštru i pomirljivu retoriku.

Uz to kako prenosi Fox News, Kina drži 761 milijardu dolara američkog duga, što je čini drugim najvećim stranim vlasnikom posle Japana. Masovna rasprodaja mogla bi da smanji vrednost američkih obveznica i izazove skok prinosa, što bi naglo povećalo troškove zaduživanja za saveznu vladu. Takođe bi mogla da oslabi američki dolar.

Pored trezorskih obveznica, Kina bi mogla dodatno da devalvira juan, a ovu taktiku je više puta koristila, kako bi svoj izvoz učinila konkurentnijim, dok istovremeno smanjuje cene američke robe na svom domaćem tržištu.

Kina dominira sa čak 90 odsto globalnog tržišta retkih zemnih elemenata, grupom od 17 elemenata neophodnih za odbrambenu, energetsku i elektronsku industriju.

Kina je i ranije koristila svoju tržišnu dominaciju da kazni protivnika. Komunistička partija Kine 2010. je zaustavila izvoz retkih zemnih elemenata u Japan tokom diplomatskog spora. Nedavno je Peking ograničio isporuke drugih kritičnih minerala, uključujući germanijum, galijum i grafit u SAD.

Američke kompanije bi se, u međuvremenu, mučile da popune tu prazninu. U SAD je potrebno prosečno 29 godina od otkrića minerala do proizvodnje.

U Kini, gde propisi o zaštiti životne sredine gotovo da ne postoje, a država finansira takve projekte, to može potrajati samo nekoliko kratkih meseci.

Kako smo uopšte došli u ovu situaciju

Vredi se setiti kako smo došli dovde: Tramp je pokrenuo prelazak na strožu politiku prema Kini u svom prvom mandatu, a sa tom praksom je nastavio i Džozef Bajden u svom četvorogodišnjem mandatu.

Na trenutak se činilo da je Tramp odlučan da intenzivira novi hladni rat u svom drugom mandatu. Tramp je popunio svoj kabinet takozvanim super-jastrebovima poput državnog sekretara Marka Rubija i savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca. Pentagon je završio rani pregled odbrane koji se u potpunosti odnosio na kinesku pretnju Tajvanu i zapadnom Pacifiku.

Tramp je verovatno mislio da je Kina, koja se bori sa slabom ekonomijom, slaba. Naišao je na protivnika odlučnog da pokaže da je jak.

Peking je uzvratio uzvratnim tarifama. Uveo je nove kontrole izvoza koje ograničavaju protok retkih zemnih elemenata koji se koriste za proizvodnju svega, od mobilnih telefona do raketa.

Dve strane imaju potpuno različita očekivanja na globalnom nivou, naveo je Hal Brands iz American Enterprise Institute u svom komentaru:

"Kineski zvaničnici očekuju da će Tramp smanjiti američku podršku Tajvanu, dok se u SAD nadau da će Si Đinping smanjiti podršku Putinu u ratu u Ukrajini"

Nade u veliki dogovor su velike među onima koji stalno pozivaju SAD da prestanu da se takmiče sa Kinom. Profesor sa Harvarda, Grejem Alison, tvrdi da Tramp može da zapečati "veliko rebalansiranje" koje rivalstvo pretvara u prijateljstvo.

Generalni direktor Nvidije, Jensen Huang, kaže da je etiketa kineskog jastreba postala "znak sramote".

Nema naznaka skorog detanta oko Tajvana, gde je Peking nekada provokativne mere učinio uznemirujućom rutinom. Kineske snage periodično simuliraju blokade ili karantine. Brodovi kineske obalske straže lutaju vodama oko tajvanskih ostrva. Kineski avioni pokušavaju da iscrpe tajvansku vazdušnu odbranu. Peking je navodno ciljao optičke kablove koji povezuju Tajvan sa svetom. Tajanstveni sajber napadi, subverzija i dezinformacije su rašireni.

Ovaj rat nerava ima za cilj da iscrpi volju Tajvana, a istovremeno postavi temelje za pravi rat, ukoliko Si Đinping odluči da se bori protiv njega. Ukoliko dođe do rata, Kina je spremna. To je ono što je Si poručio svetu. U septembru je iskoristio paradu povodom godišnjice Drugog svetskog rata da pokaže saveze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, kao i nove mogućnosti, protivbrodske rakete, podvodne dronove, torpeda lansirana sa podmornica, koje bi Kina mogla da koristi u sukobu u zapadnom Pacifiku. Takođe je pokazao nove balističke rakete i druge nuklearne mogućnosti koje bi Peking koristio da pokuša da odvrati Vašington od pridruživanja borbi.

"Kina mora da se pripremi za jake vetrove i uzburkano more", poručio je Si Đinping u više navrata, što je metafora za krizu i sukob. U međuvremenu, kineska kampanja za globalno potiskivanje američkog uticaja dostiže sve viši nivo.

(Telegraf.rs)