Rusija izgubila dve nuklearne podmornice, raste strah od opasne lančane reakcije, Moskva kreće u hitnu akciju

Rusija planira da podigne dve potonule nuklearne podmornice sa dna Arktičkog okeana zbog straha da bi mogle da procure i zagade okolne vode radioaktivnim otpadom.

Decenijama nakon što su potonule, podmornice K-27 i K-159 biće izvađene u okviru projekta vrednog više milijardi koji priprema Kremlj, piše The Telegraph.

Plan dolazi u trenutku kada zvaničnici izražavaju sve veću zabrinutost zbog propadanja ovih podmornica, koje obe sadrže nuklearne materijale.

Ruska državna nuklearna agencija Rosatom saopštila je da će pripreme za planirano vađenje početi sledeće godine, nakon što je vlada Vladimira Putina odobrila sredstva.

U saopštenju se navodi: "Nacrt federalnog budžeta za 2026. godinu i planski period 2027–2028. uključuje finansiranje rehabilitacije arktičkih mora od potonulih i odbačenih objekata opasnih po radijaciju, s početkom 2027. godine. Pripreme za planirane radove počeće 2026."

Međutim, formulacija Rosatomovog saopštenja prikriva zastrašujući nivo složenosti i troškova projekta.

K-27 je bila eksperimentalna jurišna podmornica izgrađena 1950-ih koja je imala dva reaktora s radikalnim sistemom hlađenja koji je koristio rastopljeni metal.

Ušla je u službu 1963. godine, ali je sistem hlađenja propuštao radioaktivne gasove u sopstvenu mašinsku prostoriju - problem koji posada nije prepoznala na vreme.

To znači da su jedine žrtve koje je ta podmornica ikada odnela bili članovi njene sopstvene posade - najmanje devetoro njih umrlo je od posledica izloženosti radijaciji.

Reaktor je takođe oslobodio radioaktivne elemente unutar same podmornice, čineći je neupotrebljivom.

Podmornica je povučena iz upotrebe 1979. godine, a ruska mornarica je pre nego što ju je potopila u plitkim vodama Karskog mora, popunila reaktorski odeljak katranom kako bi ga zapečatila.

Zbog male dubine, olupina je izložena plimama i morskim strujama koje bi mogle da je razbiju.

Druga potonula podmornica, K-159, nije bila namenjena potapanju - već je završila na dnu posle neuspele operacije ruske mornarice.

Porinuta je 1963. godine kao nuklearna jurišna podmornica, ali je i ona trpela curenja radijacije koja su kontaminirala čitav brod, zbog čega su bile potrebne stalne popravke.

Konačno je povučena iz upotrebe 1989. i ostavljena da rđa četrnaest godina, sve dok susedne baltičke zemlje nisu Rusiji dale 200 miliona dolara da je demontira zajedno s još 15 drugih propalih nuklearnih podmornica.

Međutim, trup K-159 bio je toliko zahrđao da je potonula dok je tegljena ka brodogradilištu, noseći sa sobom 800 kilograma nuklearnog goriva i devet ruskih mornara na dno, 210 metara ispod površine mora.

Vađenje nuklearne podmornice sa morskog dna izuzetno je skupo i teško, ali je već jednom izvedeno.

Godine 2002. holandska spasilačka kompanija Mammoet podigla je drugu rusku podmornicu, Kursk, nakon što je potonula sa svih 118 članova posade u Barencovom moru.

Za tu operaciju izgrađena je specijalna barža za podizanje s kablovima pričvršćenim ispod olupine.

Norveška fondacija Bellona, koja nadgleda ekološke pretnje u regionu, upozorila je prošle godine na opasnost koju predstavljaju K-27 i K-159.

U njenom izveštaju se navodi: "Ove podmornice predstavljaju najveći izazov za napore na sanaciji. Zajedno sadrže milion kirija radijacije, što je oko četvrtina količine oslobođene tokom prvog meseca katastrofe u Fukušimi."

"Podmornica je otežana asfaltom kako bi se zapečatili reaktori puni goriva. Ali to rešenje neće trajati zauvek."

Bellona je dodala: "Zaptivni materijal oko reaktora bio je namenjen samo da spreči curenje radijacije do 2032. godine. Još je zabrinjavajuće i to što bi visoko obogaćeno gorivo iz K-27, pod određenim okolnostima, moglo da izazove nekontrolisanu nuklearnu lančanu reakciju i dovede do značajnog lokalnog oslobađanja radijacije."

"Položaj druge potonule podmornice, K-159, severno od Murmanska - usred najplodnijih ribolovnih područja i najprometnijih pomorskih ruta Barencovog mora - čini je posebnim razlogom za zabrinutost."

"Radioaktivno curenje iz te olupine bilo bi pogubno ne samo za norvešku, već i za rusku ribarsku industriju."

(Telegraf.rs)