Tramp kaže da želi da zamrzne rat u Ukrajini: Međutim, nije lako pronaći liniju razdvajanja na frontu

"Bubašvaba" se polako prikrada ka zaklonu, pažljivo se probijajući kroz žbunje i drveće. Ovaj glomazni robotski transporter nalazi se negde između Kostjantinivke i razorenog grada Torecka, u istočnom delu Donbasa, u Ukrajini, u blizini onoga što je nekada bilo poznato kao linija fronta.

Vojsci koja ga upravlja na daljinu poznat je pod šaljivim nadimkom "velika kutija na točkovima". "Bubašvaba" može da nosi do 200 kilograma zaliha brzinom od 20 kilometara na sat, ali njeno kretanje je mučno sporo, prenosi britanski The Telegraph.

Da bi stigla do ukrajinskih jedinica skrivenih u šumi ispred, mora redovno da staje i traži zaklon od neprijateljskih dronova.

"Nekih nedelja ne izgubimo nijednog robota, a nekih dana izgubimo dva", kaže Demis, koji upravlja robotom iz podruma udaljenog više kilometara.

Roboti poput "Bubašvabe" predstavljaju jedan od retkih načina na koje Ukrajina može da dopremi zalihe svojim pešadijskim jedinicama na frontu. Sve više izolovane i prikovane preciznim i naprednim dronovima, grupe ukrajinskih vojnika sada su razbacane po ogromnom području gde je Ukrajina nekada kopala otvorene rovove kako bi se odbranila od ruskog napredovanja.

Ovo je savremena linija fronta, gde su sovjetski vojni priručnici zastareli, a doktrina NATO više ne važi. Vojnici ovde pokreću sopstvene napade uz pomoć izviđanja iz vazduha, ali kontakt sa pozadinom postaje sve ređi zbog opasnosti i teškoća kretanja na otvorenom prostoru.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Rusija i Ukrajina trebalo da okončaju rat tako što će "zamrznuti" linije fronta onakve kakve trenutno jesu. Ali one su sve nejasnije, rasute po nekoliko kilometara u sivoj zoni, ničije zemlje pod neprekidnim nadzorom dronova.

Ne bi bilo lako odrediti gde tačno povući konačnu liniju razgraničenja. Kada se "Bubašvaba" dovoljno približi, ukrajinski vojnici se iznenada pojavljuju niotkuda i brzo istovaruju kutije.

Kada završe, podižu palac ka ukrajinskom dronu koji kruži iznad njih, što je tihi znak da je zadatak obavljen, pre nego što nestanu nazad u šumu. Kopneni dronovi poput ovog ne služe samo za dostavu municije i hrane, oni takođe postavljaju mine i evakuišu ranjenike.

Prošle jeseni jedva da su napuštali obuku, a sada su postali nezamenljivi. Prototipovi opremljeni mitraljezima takođe su viđeni na frontu, dok bi drugi, sa minobacačima pa čak i protivvazdušnim raketama, uskoro mogli da budu upotrebljeni u borbi.

Ali inovacije se i dalje odvijaju sporije od potreba fronta. Roboti sa zemlje nisu dovoljno brzi da se vrate sa dronom za nadzor iz jednog pokušaja. Da bi misija funkcionisala, dron iznad se vraća u kratkim letovima. Jedinica menja baterije u mraku i hladi propelere malim ventilatorima, pre nego što ga ponovo pošalje.

"Svaki izlet, plus svako poletanje i sletanje je šansa da nas neprijatelj uoči", kaže Demis i dodaje:

"Donbas se pretvorio u smrtonosnu zamku sa malo mesta za skrivanje".

Demis i njegova jedinica su skriveni negde u Kostjantinivki, oko 6 kilometara od "nulte linije" gde ruske trupe pripremaju svoje sledeće napade. Ali čak ni oni nisu bezbedni. Pre samo godinu dana, rotacija unutar grada tako daleko od Rusa nije bila stvarna opasnost.

Pre godinu dana nije bilo potrebe da se napusti vojna baza i u panciru, uskoči u automobil opremljen sistemima protiv dronova i vozi ispod dugačkih mreža protiv dronova.

"Tehnologija je oduvala stara pravila ratovanja, a pišu se nova", kaže Admin, vojnik puka Feniks, jedne od najboljih ukrajinskih jedinica bespilotnih letelica.

"Ne možemo ni da zamislimo kako će izgledati budućnost".

Ruske trupe nisu uspele da osvoje Kostjantinovku više od godinu dana. Nisu uspele ni da napreduju u blizini drugih gradova koji čine takozvani ukrajinski "Pojas tvrđava" u Donbasu.

Ali rat se toliko razvio da ono što je nekada smatrano dobrim vestima sada izaziva nelagodu među iskusnim vojnicima. Nesposoban da napreduje silom, plan B ruskog predsednika Vladimira Putina je sporo proterivanje ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti. Dronovi i bombe svake noći pogađaju vojne baze, dok manji dronovi udaraju i do 50 kilometara u pozadini.

Poslednjih meseci, FPV (dronovi iz prvog lica) biraju određene mete na rutama koje povezuju Harkovsku i Dnjeparsku oblast sa Donjeckom i čak su počeli da vrebaju avenijama Kramatorska.

"Ako Moskva krene u ovom pravcu, mučiće se u urbanim područjima i pretrpeće hiljade žrtava", rekao je ukrajinski oficir koji je služio na prvoj liniji fronta od početka invazije pod uslovom anonimnosti.

"Zato napadaju našu logistiku, Rusija želi da izvrši prvu opsadu dronovima u istoriji".

Ukrajina je ubrzala postavljanje mreža duž puteva i požurila da opremi vozila čeličnim rešetkama u stilu "Pobesnelog Maksa" kako bi preživela barem prvi udar. Mnoge jedinice druge linije već se povlače kako bi postavile svoje baze dalje od fronta.

I dalje je tačno da što ste bliži neprijatelju, to ste lakša meta. Ali putovanje ka frontu je puno rizika. U sve široj sivoj zoni, i najmanja greška može vas koštati života. Loše sakriven automobil, svetlo sa prozora, sporo skretanje ili jednostavno loša sreća, bilo šta od toga će vas staviti na nišan.

Pokreti su uglavnom tempirani za zoru i sumrak, kada se kamere dronova muče da identifikuju ciljeve, a senzori za noćno gledanje menjaju režime. Kao i svaki odbrambeni sistem, i ovaj ima pukotine. I vojska uči kako da ih iskoristi. Ruske jedinice su počele da postavljaju dronove sa optičkim vlaknima direktno na zemlju. Strpljivo čekaju da im se približi ukrajinsko vozilo, a zatim udare ili detoniraju.

To je hibrid između artiljerije i mina, sa daleko većom preciznošću. A domet se širi. Nadzor je postao strateška opsesija za obe strane.

"Kada se kreću napolje, mi ih udaramo. Ako pokušaju da se sakriju, bam, bam, bam! Samo morate da čekate", kaže Optimus, vojnik u jedinici dronova.

Ipak, Rusija napreduje preko otvorenog prostora u samoubilačkim napadima koji imaju dva cilja: da savladaju ukrajinsku odbranu i otkriju njene vatrene položaje.

"Ljudi se smeju Rusima, ali pogoditi 10 vojnika u pokretu minobacačima ili artiljerijom je teško", kaže Nort, ukrajinski artiljerijski oficir stacioniran u Donbasu od 2023.

Okretnost na bojnom polju je sada ključna. Oklopna vozila su u velikom broju zamenjena motociklima i vozilima za golf. Mnogi stručnjaci su ismevali moskovsku doktrinu, ali Kijev je sledio taj primer, pokrećući Skalu, prvu četu za juriš motociklima u zemlji.

Jedinica sebe opisuje kao "modernu konjicu", izgrađenu da probije neprijateljske linije brzinom i silom. Nova taktika Rusije je daleko očajnija: skuteri ili vojnici koji jure glavom u vatru. Neorganizovano? Možda, ali podeljene snage pritiskaju Ukrajinu da pokrije više terena sa manje ljudi. To znači više gradnje, više nadzora, više logistike. Ukratko, više rizika.

Dronovi su, za razliku od granata, precizni. Rovovi u stilu Drugog svetskog rata postali su zamke. Zato Ukrajina pokušava da se prilagodi kopanjem novog tipa utvrđenja sa krovovima i kavezima protiv dronova. Donjecki region je postao poligon za testiranje.

Promena na bojnom polju ima dve kritične posledice koje nisu povezane jedna sa drugom, ali su podjednako hitne. Moderna borbena medicina, koju je oblikovala Amerika, izgrađena je na principu: ranjeni vojnik treba da stigne do operacionog stola u roku od 60 minuta. To je taj ključni zlatni sat.

Ali Ukrajina nije Irak ili Avganistan. Nema helikoptera koji lebde u blizini i nije moguće poslati odmah pojačanje za evakuaciju nakon napada. Ponekad uopšte nema izlaza.

"Iz ovog rata će proizaći nova medicinska doktrina. Priručnici više ne rade", kaže Mikola, lekar iz 42. brigade.

Mnoge amputacije i sekundarne zdravstvene komplikacije nastaju zbog predugo korišćenih podveza i sati čekanja na bezbedan prozor za izlazak iz fronta. Protokoli, lekovi protiv bolova i tajming nisu dovoljni za ono sa čime se lekari suočavaju na tačkama stabilizacije.

Isto se dešava i sa starom boginjom rata. Artiljerija je i dalje čekić, oružje koje širi strah iz daljine i pogađa vredne mete koje jeftiniji dronovi, često osam puta jeftiniji, ne mogu da unište. Ali ona više nije kičma ovog rata.

Dok su se debate prebacile na proizvodnju i zalihe, ruska invazija je otkrila još jednu manu u NATO doktrini. Čuvena mera "pucaj i beži" izlazi iz upotrebe.

Topovi i tenkovi su se 2022. kretali i pucali po danu. Danas većina deluje sa fiksnih, kamufliranih pozicija, prekrivenih zaštitnim oklopom. Obim upotrebe je i dalje visok, između 2.000 i 5.000 granata dnevno, prema izvorima iz Kijeva.

U 2022. godini, Velika Britanija je proizvela otprilike 20.000 artiljerijskih granata, otprilike onoliko koliko Rusija ispali za samo 48 sati, nakon tri godine neprekidnog granatiranja.

BAE Systems, jedan od vodećih britanskih vojnih kompanija, od tada je povećao svoju proizvodnju 16. puta. Čak i tako, to može pokriti samo nekoliko nedelja rata.

"Ovaj rat je brutalan. Nije kao onaj pre 10 godina. Ili 30. Dođavola, nije čak ni kao pre dve godine", kaže Optimus i nastavlja:

"Ali šta ćete da radite? Da idete na zapad? Da se ​​krijete dok Rusi uništavaju gradove i ubijaju ljude? Neki misle da problemi neće stići do njih. Da zastava nije bitna. Ali videli smo kako se to završava. Bolje se boriti i umreti mlad".

Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, odbacio je zahteve da se odrekne "Pojasa tvrđave", ograničenog ustavnim ograničenjima, strateškim realnostima i voljom svog naroda. Ponovo je bio na iskušenju kada se suočio sa ljutitim Trampom u Beloj kući, za koga se govorilo da je skinuo sa stola mape koje je Zelenski pokušavao da mu pokaže.

Evropski lideri su kasnije okarakterisali stav Trampa kao: "Borbe treba odmah da prestanu i trenutna linija kontakta treba da bude početna tačka pregovora".

U petak je Zelenski otputovao u London, gde se sastao sa britanskim čelnicima, kao i sa drugim liderima "koalicije voljnih" dok su se neki, uključujući Emanuela Makrona, francuskog predsednika i kopredsednika koalicije, uključili virtuelno, kako bi razradili strategiju.

Ipak, jedno pitanje najviše muči vojsku - Koliko dugo Ukrajina može da drži liniju u Donbasu? Jer kako se sukob razvijao, tako su se razvijale i odbrambene potrebe Ukrajine. U avgustu je Rusija probila rupu i svaki alarm se oglasio.

Samoubilačka taktika Moskve, malih grupa koje napreduju peške ili motociklima, izgledala je trivijalno dok nije prestala. Elitne trupe su zapečatile prazninu, ali je taj napor otkrio poljuljani moral zemlje. Pravi strah nije bio broj izgubljenih kilometara, već nedostatak koordinacije i poverenja između susednih jedinica i unutar samog lanca komandovanja. Niko nije znao koliko je problem dubok.

To je nova realnost borbe, gde su stare metode sterilne, a magla rata se širi iz dana u dan. Ovog oktobra, Ukrajina je već uništila desetine ruskih tenkova pre nego što su uopšte stigli do dometa sa kojeg su mogli da uzvrate udarac.

Zato Moskva stalno šalje raštrkane jurišne timove koji napreduju bez podrške iz pozadine. Cevi, srušene kuće i krateri duboko u šumi mogu poslužiti kao zaklon. Ali svakog dana ih je sve manje, jer se svako potencijalno utočište briše odozgo, prisiljavajući ukrajinske jedinice na tiho povlačenje, a ruske trupe na sporo samoubistvo preko otvorenog terena.

Donjeck je postao tvrđava bez krova. Region iz kojeg Rusija istiskuje život, dok Kijev stalno pretvara polja pšenice i suncokreta u ogromnu zonu ubijanja. Front gde je stara linija kontakta izbrisana.

(Telegraf.rs)