Broj Rusa drastično opada: Evo šta Putin pokušava da uradi po tom pitanju i zašto mu baš i ne uspeva

Već četvrt veka predsednik Rusije Vladimir Putin suočava se sa opadajućom i sve starijom populacijom svoje zemlje. Demografska kriza prethodila je njegovom dolasku na vlast, s tim što je zemlja zabeležila najnižu stopu nataliteta 1999. godine, godinu pre nego što je zvanično postao predsednik.

Godine 2005. Putin je priznao problem, navodeći da je neophodno očuvati "socijalnu i ekonomsku stabilnost" kako bi se suočilo sa izazovom opadajuće populacije. Svoje zabrinutosti je ponovio 2019, priznajući da Rusiju i dalje "proganja" ovaj problem.

Najnovije obraćanje, u četvrtak 23. oktobar, bilo je na demografskoj konferenciji u Kremlju, gde je naglasio da je povećanje nataliteta "ključno" za budućnost Rusije.

Da bi se suprotstavio ovom trendu, Putin je uveo različite inicijative, od besplatnih školskih obroka za velike porodice do ponovnog uvođenja medalja "majka heroj" iz sovjetskog doba za žene koje rode 10 ili više dece, piše The Guardian.

"Mnoge naše bake i prabake imale su sedmoro, osmoro, pa i više dece", rekao je Putin 2023. "Očuvajmo i oživimo ove divne tradicije. Imati mnogo dece i veliku porodicu mora postati norma."

Na početku ovog veka, natalitet u Rusiji je rastao s ekonomskim prosperitetom, od 1,21 milion rođenih beba 1999. do 1,94 miliona 2015. godine.

Ali ti teško stečeni dobici sada se urušavaju u kontekstu finansijske nesigurnosti, rata u Ukrajini, egzodusa mladih muškaraca i protivljenja imigraciji.

Populacija Rusije opala je sa 147,6 miliona 1990. godine - godinu pre raspada Sovjetskog Saveza - na 146,1 milion ove godine, prema podacima federalne statističke službe. Od nelegalne aneksije Krima 2014. godine, podaci uključuju i populaciju poluostrva od oko 2 miliona stanovnika, kao i rođenja i smrti tamo.

Populacija je takođe značajno starija. Godine 1990. 21,1 odsto stanovništva bilo je starije od 55 godina, dok je 2024. ta cifra iznosila 30 odsto.

Od vrhunca 2015, broj rođenih pada svake godine, a smrtni slučajevi sada nadmašuju rođenja. Prošle godine bilo je samo 1,22 miliona živorođenih beba - tek malo iznad minimuma iz 1999. Demograf Aleksej Rakša izvestio je da je broj beba rođenih u Rusiji u februaru 2025. bio najniži mesečni rezultat u više od dva veka.

Rusija uvodi nove restrikcije da zaustavi pad i prihvati ono što naziva "tradicionalnim porodičnim vrednostima", sa zakonima koji zabranjuju promociju abortusa i "ideologije bez dece", te zabranjuju svu LGBT+ aktivnost.

Zvaničnici veruju da bi ove vrednosti mogle delovati kao "magična palica" za rešavanje demografskih problema, kaže ruska feministkinja Saša Talaver.

Prema mišljenju vlade, objašnjava ona, žene mogu biti finansijski nezavisne, ali bi trebalo da budu "voljne i veoma uzbuđene da preuzmu dodatni posao rađanja u ime patriotizma i ruske snage".

U velikom delu Zapada, smanjenje nataliteta obično se povezuje s ekonomskom nestabilnošću. Mladi parovi koji žive u skučenim stanovima, ne mogu da kupe svoj dom ili se plaše za posao, prirodno su manje sigurni da mogu da priušte podizanje deteta.

Ali Rusija se suočava s teškom demografskom istorijom. Oko 27 miliona sovjetskih građana umrlo je u Drugom svetskom ratu, što je dramatično smanjilo broj muškaraca. Kada se zemlja počela oporavljati, raspao se Sovjetski Savez i stopa nataliteta ponovo je pala.

Broj ruskih žena u dvadesetim i ranim tridesetim godinama mali je, kaže Dženi Meters sa Univerziteta Aberistvita u Velsu. To znači da vlasti "očajnički žele da izvuku što više beba iz ovog znatno manjeg broja žena".

Iako Rusija nije otkrila koliko je njenih muškaraca poginulo u Ukrajini, zapadne procene licitiraju sa stotinama hiljada mrtvih. Kada je rat počeo, mnogi mladi Rusi su se preselili u inostranstvo - neki iz ideoloških razloga, da bi izbegli represiju, ili vojnu obavezu.

"Imate znatno smanjen broj potencijalnih očeva u smanjenom broju potencijalnih majki", kaže Meters, objašnjavajući da je to poseban problem za Putina, koji dugo povezuje populaciju i nacionalnu bezbednost.

Neke porodično-prijateljske inicijative su popularne, poput distribucije novčanih vaučera za roditelje, koji mogu biti korišćeni za penzije, školovanje ili subvencionisane hipoteke.

Drugi su kontroverzni, poput jednokratnih isplata od oko 1.200 dolara koje se nude trudnim tinejdžerkama u nekim regionima. Zvaničnici kažu da su namenjene podršci ugroženim majkama, ali kritičari tvrde da podstiču tinejdžerske trudnoće.

Neki programi su uglavnom simbolični. Od 2022. Rusija je uvela nove državne praznike, kao što su Dan porodice, ljubavi i vernosti u julu i Dan trudnica, koji se slavi dva puta godišnje - 7. aprila i 7. oktobra.

Prošle godine, stopa fertiliteta u Rusiji - prosečan broj dece po ženi - iznosila je 1,4, objavili su državni mediji. To je daleko ispod stope od 2,1 potrebne za održavanje populacije i nešto niže od američkog broja od 1,6.

Neki regioni imaju zakone koji zabranjuju "podsticanje abortusa", dok je nacionalni zakon iz 2024. zabranio promociju "propagande 'bez dece'". Formulacija ovih inicijativa je često nejasna, ostavljajući prostor za tumačenje, ali promena je bila dovoljna da producenti rijaliti šoua "16 i trudna" promene ime u "Mama sa 16".

Za mnoge žene, mere su učinile već osetljive razgovore još komplikovanijim. Jedna 29-godišnja žena koja je odlučila da ne rađa rekla je novinarima da posećuje ginekologa u privatnoj klinici u Moskvi, a ne državnoj, kako bi izbegla nametljiva pitanja.

"Bilo da planiram decu, bilo da ne planiram - o tome me uopšte ne pitaju", rekla je anonimno, iz straha od posledica. Dodala je da je situacija u državnim klinikama "potpuno druga priča".

Sve veći broj zakona ograničava pristup abortusu. Iako procedura ostaje legalna i široko dostupna, neke privatne klinike više ne pružaju usluge abortusa. Novi zakoni takođe ograničavaju prodaju pilula za izazivanje abortusa i utiču na pristup hitnoj kontracepciji.

Žene se podstiču da odlaze u državne klinike, gde su čekanja duža, dok neke ustanove odbijaju da obave abortus određenih dana. Nakon što pacijentkinje završe obavezne konsultacije i period čekanja od 48 sati do nedelju dana, rizikuju da prekorače zakonski rok za abortus.

Broj abortusa je stalno opadao pod ovim zakonima, iako su eksperti rekli da je već opadao. I dalje, nije došlo do odgovarajućeg povećanja nataliteta, a aktivisti veruju da ograničavanje abortusa šteti zdravlju žena i dece.

"Jedino što ćete dobiti ovim je ilegalni abortus. To znači više smrti: više smrti dece i više smrti žena", kaže ruska novinarka i feministkinja Zalina Maršenkulova.

Ona vidi nove državne restrikcije kao represiju radi same represije. "Postoje samo da zabrane, da blokiraju svaki glas slobode", tvrdi ona.

Rusija bi mogla povećati populaciju dozvolom većeg imigracionog priliva - što je politika koju Kremlj verovatno neće usvojiti.

Ruski zvaničnici su nedavno podsticali anti-imigrantske stavove, pratili njihovo kretanje, ograničavali zapošljavanje i otežavali deci pristup obrazovanju. Centralnoazijci koji su tradicionalno dolazili u Rusiju na rad sada traže druge destinacije, želeći da izbegnu rastuću diskriminaciju i ekonomsku nesigurnost.

Dok rat u Ukrajini traje, Moskva može da ponudi finansijske nagrade budućim roditeljima, ali ne i stabilnost koja im je potrebna da rizikuju za budućnost.

Kada ljudi nemaju poverenja u svoju budućnost, nije pravi trenutak da rađaju decu, kaže Meters. "Neprekidan veliki rat ne podstiče ljude da pozitivno razmišljaju o budućnosti."

Žena stara 29 godina koja je odlučila da ne rađa se slaže: "Najsrećnije i najzdravije dete rodiće se samo u porodici sa zdravim, srećnim roditeljima."

(Telegraf.rs)