NEMAČKA SE NAORUŽAVA Ovo je vojna lista želja Berlina: Njena vrednost je čak 377 milijardi evra

Kancelar Fridrih Merc je još u maju naglas izgovorio ono što se prećutno govorilo: Nemačka namerava da izgradi Bundesver u "najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi", obećavajući da će joj obezbediti "sve finansijske resurse koji su joj potrebni".

Pet meseci kasnije, nemački kancelar želi da toj ambiciji doda i konkretnu tehniku, prema novim internim vladinim dokumentima, prenosi Politico.

Preporučujemo

Obimna lista od 39 strana prikazuje vojnu listu želja u vrednosti od 377 milijardi evra u oblastima kopnenih, vazdušnih, pomorskih, svemirskih i sajber sistema. Dokument predstavlja pregled planiranja kupovine oružja, koji će biti detaljno razrađen u budžetu nemačke vojske za 2026. godinu, ali mnogi projekti su dugoročni i za njih ne postoji jasan vremenski okvir.

U celini, radi se o sveobuhvatnoj mapi puta za dugo očekivanu modernizaciju nemačke odbrane, čvrsto ukorenjenoj u domaćoj industriji.

Politički, tajming prati Mercov prelazak na novi model finansiranja. Od proleća, Berlin je izdvojio odbranu iz okvira nemačkog ustavnog "doma dugova", što omogućava višegodišnje kontinuirano finansiranje, izvan gotovo potrošenog posebnog fonda od 100 milijardi evra uspostavljenog tokom mandata bivšeg kancelara Olafa Šolca.

Stavke sa liste će se postepeno pojavljivati, u manjim tranšama, kada budu spremne za glasanje parlamentarnog budžetskog odbora. Sve nabavke vredne preko 25 miliona evra zahtevaju odobrenje odbora.

Stotine milijardi

Dokumenti pokazuju da Bundesver želi da pokrene oko 320 novih projekata naoružanja i opreme tokom sledeće budžetske godine. Od toga, 178 već ima navedenog izvođača. Ostali ostaju "još otvoreni", što pokazuje da je veliki deo plana modernizacije Bundesvera i dalje u fazi planiranja.

Nemačke kompanije dominiraju prepoznatljivim tenderima sa oko 160 projekata u vrednosti od oko 182 milijarde evra, vezanih za domaće firme.

Rajnmetal je daleko najveći dobitnik. Grupa sa sedištem u Diseldorfu i njene povezane firme pojavljuju se u 53 odvojene planirane stavke vredne više od 88 milijardi evra. Oko 32 milijarde evra bi direktno išlo Rajnmetalu, dok je još 56 milijardi vezano za podružnice i zajednička preduzeća, kao što su programi borbenih vozila Puma i Boxer u saradnji sa KNDS.

Dokument predviđa ukupno 687 Puma vozila, uključujući 662 borbena i 25 vozila za obuku vozača, koja bi trebalo da budu isporučena do 2035.

U vazdušnoj odbrani, Bundesver planira nabavku 561 Skyranger 30 sistema kratkog dometa sa kupolom za protivdron i kratkodožnu zaštitu, program koji je u potpunosti pod rukovodstvom Rheinmetalla. Uz to dolaze i milioni granata i metaka.

Diehl Defence se pojavljuje kao druga glavna industrijska osovina Bundesvera, odmah iza Rajnmetala. Bavarski proizvođač raketa uključen je u 21 liniju nabavki u vrednosti od 17,3 milijarde evra.

Najveći udeo dolazi iz porodice IRIS-T, koja bi trebalo da čini okosnicu buduće arhitekture nemačke PVO. Prema dokumentu, Bundesver ima za cilj da kupi 14 kompletnih IRIS-T SLM sistema vrednih 3,18 milijardi evra, 396 IRIS-T SLM raketa za oko 694 miliona evra i dodatnih 300 raketa kratkog dometa IRIS-T LFK vrednih 300 miliona evra. Zajedno, samo ove linije iznose oko 4,2 milijarde evra,  što IRIS-T čini jednim od najznačajnijih pojedinačnih programa PVO u planiranju Bundesvera.

Dronovi takođe dobijaju na značaju na vojnoj listi želja.

Što se tiče višeg budžeta, Bundesver želi da proširi svoju flotu naoružanih Heron TP koje koristi izraelska IAI, ciljajući na kupovinu nove municije za oko 100 miliona evra. Zatim sledi desetak novih taktičkih dronova LUNA NG, u vrednosti od oko 1,6 milijardi evra. Za mornaricu, u planu se nalaze četiri pomorska drona tipa uMAWS vredna oko 675 miliona evra, što će uključivati rezervne delove, obuku i održavanje.

Nekoliko najskupljih novih projekata Bundesvera nisu na kopnu, moru ili u vazduhu, već u orbiti. Lista uključuje više od 14 milijardi evra u satelitskim programima, koji zahtevaju nove geostacionarne komunikacione satelite, nadograđene zemaljske kontrolne stanice i, najambicioznije, konstelaciju satelita u niskoj Zemljinoj orbiti vrednu 9,5 milijardi evra kako bi se osigurala stalna, na ometanje otporna povezanost za trupe i komandne punktove.

Ovaj potez je u skladu sa planom ministra odbrane Borisa Pistorijusa od 35 milijardi evra za jačanje nemačke "svemirske bezbednosti".

Čuvanje novca kod kuće

Jedan od politički najzabrinutijih planova na listi želja Bundesvera je potencijalna dopuna za 15 aviona F-35 od kompanije Lokid Martin, vrednih oko 2,5 milijardi evra u okviru američkog sistema prodaje vojne opreme inostranstvu.

Ovi planovi bi zadržali ulogu Nemačke u deljenju nuklearnog oružja, ali bi takođe zadržali njenu zavisnost od američkog održavanja, softvera i pristupa podacima o misijama. To bi takođe moglo da signalizira dalje nemačko približavanje američkom oružju koje ne može da zameni, baš kao što se političke tenzije produbljuju oko francusko-nemačko-španskog borbenog aviona šeste generacije, "Future Combat Air System".

Isti američki okvir pojavljuje se i u drugim visokoprofilnim projektima.

Bundesver planira da kupi 400 krstarećih raketa Tomahavk Blok Vb za oko 1,15 milijardi evra, zajedno sa tri lansera Lokid Martin Tajfon vredna 220 miliona evra, kombinacija koja bi Nemačkoj dala domet udara od 2.000 kilometara.

Privremeni plan mornarice za pomorske patrolne avione, vredan 1,8 milijardi evra za četiri Boinga P-8A Posejdona, takođe je deo programa prodaje vojne opreme inostranstvu.

Sva tri povezuju buduće berlinske kapacitete za napade i nadzor sa američkom kontrolom izvoza i održavanja. Zajedno, oko 25 projekata povezanih sa inostranstvom, vrednih otprilike 14 milijardi evra, jasno se pojavljuju u internom planiranju Bundesvera, što je manje od 5 procenata od ukupno 377 milijardi evra tražene potrošnje.

Pa ipak, oni čine skoro sve nemačke strateške, nuklearne i dugometne kapacitete, od aviona sertifikovanih za nuklearno oružje do sistema za duboke udare i pomorski nadzor.

Nasuprot tome, skoro polovina liste je utemeljena u nemačkoj industriji, obuhvatajući oklopna vozila, senzore i linije municije. U finansijskom smislu, domaće firme dominiraju, međutim, politički, nekoliko stranih sistema definišu najosetljivije vojne uloge zemlje.

(Telegraf.rs)