Šokantan slučaj trese Italiju: Hakerska grupa ucenjivala političku elitu, ono što su radili je neverovatno

Prisluškivanja i nalogi za hapšenje otkrivaju složeni plan za izgradnju baze podataka sa tajnama visokog nivoa - i ucenu bogatih i moćnih u Italiji.

Ništa na fasadi palate boje peska, sakrivenoj iza katedrale Duomo u Milanu, nije nagoveštavalo da unutra tim računarskih inženjera gradi bazu podataka da prikupi privatne i kompromitujuće informacije o italijanskoj političkoj eliti - i da pokuša da ih kontroliše, piše Politico.

Platforma, nazvana Beyond, prikupljala je stotine hiljada zapisa iz državnih baza podataka - uključujući označene finansijske transakcije i krivična istraživanja - kako bi stvorila detaljne profile političara, biznismena i drugih istaknutih ličnosti.

Policijska prisluškivanja zabeležila su nekoga koga su identifikovali kao Samuelea Kalamučija, navodnog tehničkog genija grupe, kako se hvali da im dosijei daju moć da "unište celu Italiju".

Propast neverovatne operacije

Operacija je propala u jesen 2024, kada je dvogodišnja istraga kulminirala hapšenjem četiri osobe, dok je još 60 ispitano. Navodne vođe negirale su da su ikada direktno pristupali državnim bazama podataka, dok su niži članovi tvrdili da su vršili samo pretrage javno dostupnih izvora i verovali da su njihove radnje legalne. Policijski dokumenti pokazuju da su ključni osumnjičeni tvrdili da su delovali uz implicitno odobrenje italijanske države.

Nakon meseci ispitivanja i sporazuma o priznanju krivice, 15 optuženih trebalo bi da iznese svoje odbrane na prvom ročištu u oktobru.

Otkrića su bila šokantna, ne samo zbog poverljivosti podataka, već i zbog visoke profilisanosti meta, među kojima su bili bivši premijer Mateo Renci i Ignacio La Rusa, suosnivač vladajuće stranke Braća Italije i predsednik Senata.

Skandal naglašava novu realnost: da je u digitalnoj eri privatnost relikt. Dok su dosijei i kompromat vekovima bili alati političkog rata, današnji hakeri, pod komandom najvišeg ponuđača, mogu pristupiti informacijama kako bi iskoristili slabosti donosilaca odluka - od privatnih skandala do finansijskih ranjivosti. Rezultat je politička i poslovna klasa izuzetno izložena spoljnim pritiscima, što pojačava strahove o otpornosti demokratskih institucija u eri kada su podaci i moć i odgovornost.

Baza podataka za ucenjivanje

Politico je pribavio hiljade stranica transkripata policijskih prisluškivanja i naloga za hapšenje, razgovarao sa navodnim počiniocima, njihovim žrtvama i zvaničnicima koji istražuju slučaj. Dokumenti i intervjui otkrivaju složen plan izgradnje baze podataka ispunjene poverljivim i kompromitujućim informacijama - i poslovni plan za njihovu eksploataciju legalnim i ilegalnim sredstvima.

Na prvi pogled, grupa se predstavljala kao firma za korporativnu obaveštajnu delatnost, privlačeći klijente visokog profila tvrdnjama o stručnosti u rešavanju složenih pitanja upravljanja rizicima, kao što su komercijalna prevara, korupcija i infiltracija organizovanog kriminala.

Tužilaštvo optužuje bandu da je sastavljala kompromitujuće dosijee ilegalnim pristupom telefonima, računarima i državnim bazama podataka koje sadrže informacije od poreskih evidencija do krivičnih osuda. Podaci su mogli da se koriste za vršenje pritiska i pretnje žrtvama ili da se daju novinarima radi diskreditacije.

Navodni počinioci uključuju bivšeg poznatog policijskog istražitelja, vrhunskog menadžera sajamskog kompleksa u Milanu i nekoliko stručnjaka za sajberbezbednost istaknutih u italijanskoj tehnološkoj sceni. Svi su negirali krivicu.

Superpolicajac koji je postao superkriminalac

Kada je grupa prvi put privukla pažnju istražitelja leta 2022, gotovo je bilo slučajno.

Policija je pratila gangstera sa severna Italije kada je on dogovorio sastanak sa penzionisanim inspektorom Karmineom Galom u kafiću u centru Milana. Galo, veteran u borbi protiv organizovanog kriminala, bio je poznato lice u italijanskim policijskim krugovima. Sastanak je izazvao sumnje, a vlasti su stavile Gala pod nadzor - i nenamerno otkrile širu operaciju bande.

Galo, koji je preminuo u martu 2025, bio je ugledna ličnost u italijanskoj policiji. Pomogao je u rešavanju visokoprofilisanih slučajeva kao što su ubistvo modne ikone Mauricija Gucija 1995. - koje je počinila njegova bivša supruga Patrizija Ređani i njene gatare - i otmica milanske poslovne žene Alesandre Sgarele 1997. koju je kidnapovao mafijaški sindikat 'ndrangeta.

Ipak, Galova karijera nije bila bez kontroverzi. Tokom četiri decenije gradio je veze sa mrežama organizovanog kriminala i bio predmet ponovljenih istraga zbog prekoračenja zakonskih granica. Na kraju je dobio dvogodišnju uslovnu kaznu zbog deljenja službenih tajni i pomaganja kriminalcima.

Kada se povukao iz policije 2018, Galo je ilegalno odneo istraživački materijal, kao što su transkripti intervjua sa doušnicima, stabla mafijaških porodica i fototipe, pokazuju dokumenti tužilaštva. Njegov modus operandi bio je da zaposlenima u opštini kaže: "Idite na kafu i vratite se za pola sata" dok je fotografisao dokumente, hvalio se na snimcima prisluškivanja.

Ipak, Galova radna etika ostala je neumorna. Godine 2019. suosnovao je Equalize - IT kompaniju koja je hostovala Beyond bazu - sa svojim poslovnim partnerom Enrikom Pazalijem, predstavljajući firmu kao korporativnu kompaniju za upravljanje rizicima.

Galove godine u policiji dale su me jedinstvenu prednost: mogao je koristiti veze sa bivšim kolegama u policiji i obaveštajnim službama da im naloži da vrše ilegalne pretrage u njegovo ime. Deo informacija koje je pribavio potom je pakovao kao dosijee za klijente, naplaćujući honorare i do 15.000 evra.

Galo je takođe koristio svoj uticaj za usluge, poput pribavljanja pasoša za prijatelje i poznanike. Istražitelji su zabeležili razgovore u kojima se hvalio da je obezbedio pasoš osuđenom mafijašu pod istragom za otmicu, koji je planirao da pobegne u Ujedinjene Arapske Emirate.

Superpolicajac koji je postao superkriminalac tvrdio je da Equalize ima potpuni pregled italijanskih kriminalnih operacija, čak i u zemljama poput Australije i Vijetnama.

Kada su istražitelji upali u sedište grupe, pronašli su hiljade fajlova i dosijea koji pokrivaju decenije italijanske kriminalne i političke istorije. Hakeri su čak tvrdili da poseduju - kao deo svog "beskrajnog arhiva" - video dokaze o navodnim "bunga bunga" žurkama pokojnog premijera Silvija Berluskonija, što su istražitelji nazvali "alatkom za ucenu najviše vrednosti".

Galova iznenadna smrt od srčanog udara šest meseci od početka istrage izazvala je zabrinutost među tužiocima. Napomenuli su da, iako početna obdukcija nije našla znakove traume ili ubrizgavanja, odsustvo takvih dokaza ne isključuje mešanje treće strane. Istražitelji su naložili toksikološke testove.

"Zgodni ujak"

Galov saradnik Pazali, poznat poslovni čovek koji je vodio prestižnu Fondazione Fiera Milano, najveći izložbeni centar u zemlji, bio je navodni frontmen Equalize-a.

Pazali, preko svog advokata, odbio je da za Politico komentariše optužbe.

Fiera, magnet za novac i moć, učinila je Pazalija važnom figurom u milanskim krugovima. Izgradio je uspešnu karijeru u IT, energetici i drugim sektorima, a sa punom glavom čelično-sivih vlasi, poznat je po nadimku "Zio Bello" ili "zgodni ujak".

Pazali je gradio bliske veze sa desničarskim političarima, uključujući Atilija Fontanu, predsednika Lombardije, i održavao bliske odnose sa visokim zvaničnicima obaveštajnih službi. Sastajao bi se sa klijentima u crnoj Tesli X sa vozačem, sa plavim rotirajućim svetlom na krovu - tipično rezervisano za visoke zvaničnike.

Mušterije svetskog glasa

Od 2019. godine, Pazali je posedovao 95% udela u Equalize-u. Ako je Galova uloga bila pribavljanje poverljivih informacija, Pazalijeva je bila dobijanje klijenata visokog profila, tvrde tužioci. Korišćenjem svog ugleda i političkih veza, obezbeđivao je posao od banaka, industrijskih konglomerata, multinacionalnih firmi i međunarodnih advokatskih kancelarija, uključujući giganta za testenine Barilla, italijansku podružnicu Heinekena i energetskog giganta Eni.

Dokumenti pokazuju da je Eni platio Equalize-u 377.000 evra. Roberto Albini, portparol energetskog giganta, rekao je za Politico da je firma angažovala Equalize "za podršku u strategiji i odbrani u kontekstu nekoliko krivičnih i građanskih slučajeva". Dodao je da Eni nije bio svestan bilo kakvih ilegalnih aktivnosti firme.

Marlus den Beman, menadžer za korporativne komunikacije u Heinekenu, rekao je da je proizvođač piva "prekinuo svu saradnju sa Equalize-om i aktivno sarađuje sa vlastima u istrazi poslovanja firme".

Barilla je odbila da da komentar.

Treća po veličini italijanska banka, Banca Mediolanum, saopštila je da je platila "3.000 evra Equalize-u za prikupljanje više javno dostupnih informacija o firmi koja je mogla biti predmet potencijalnog posla, kojim je upravljala naša investiciona banka". Banca je dodala: "Naravno da nismo znali da Equalize generalno vodi poslovanje i korišćenjem nezakonitih procedura."

Poslovi i van Italije

Doseg grupe se protezao izvan Italije. U februaru 2023, angažovali su ih izraelski obaveštajci u operaciji od milion evra da prate finansijske tokove sa računa bogatih pojedinaca ka ruskoj mreži plaćenika Vagner. Za uzvrat, Izraelci su obećali da pruže obaveštajne podatke o nezakonitom prometu iranskog gasa kroz Italiju - roba koja bi, sugerisali su, mogla zanimati klijenta Equalize-a, energetskog giganta Eni.

Equalize je brzo postao snažna privatna istraživačka operacija.

Policijski izveštaji beleže da je Pazali prepoznao podatke kao "oružje za ogromne ekonomske i reputacijske dobitke", dodajući: "Svrha postojanja Equalize-a je da Pazaliju obezbedi informacije i dosijee za ostvarenje njegovih političkih i ekonomskih ciljeva."

Tokom kampanje za predsedništvo Lombardije 2023, Pazali je naredio dosijee o bliskim saradnicima bivše gradonačelnice Milana, Leticije Morati, koja je izazivala njegovog kandidata sa desnice, Fontanu.

Portparol Fontane nazvao je optužbu "naučnom fantastikom" i rekao da "predsednik regiona ništa nije tražio, nije dobio ništa i sigurno nije platio ništa."

Godine 2022. Pazali se nadmetao za mesto izvršnog direktora Zimskih olimpijskih igara 2026. u Italiji. Prisluškivanja sugerišu da je naložio dosije o svom konkurentu, predsedniku fudbalskog kluba AC Milan Paolu Skaroniju, ali nije pronašao ništa.

Poslovanje je cvetalo, ali Pazali i Galo su mislili unapred. Postali su zavisni od policajaca spremnih da odaju informacije, a ti službenici mogli su se uplašiti - ili bi mogli biti uhvaćeni in flagranti. To je bila ranjivost.

Počeli su da zamišljaju sofisticiraniju operaciju: platformu koja bi sakupljala sve podatke u posedu grupe i mogla generisati tražene dosijee jednim klikom, eliminišući potrebu za podmićivanjem i smanjenjem troškova rada - repozitorijum tajni visokog nivoa koji bi, kada postane operativan, dao Pazaliju, Galu i njihovom timu moć bez presedana u Italiji.

Pazali je odbio da da komentar o istrazi. Treba da se izjasni pred sudijom na preliminarnom ročištu.

"Profesor" i momci

U priču ulazi Samuele Kalamuči, mozak kodiranja operacije.

Kalamuči je iz malog mesta nedaleko od Milana, i pre nego što je započeo karijeru u sajber bezbednosti, bavio se kamenorezom.

Za razliku od partnera Gala i Pazalija, Kalamuči nije bio poznato lice u gradu - i trudio se da tako i ostane. Vodio je sopstvenu privatnu istraživačku firmu, Mercury Advisor, iz istih kancelarija kao Equalize, rukovodeći IT operacijama kompanije kao spoljni saradnik.

Kalamuči je dobro poznavao IT sisteme italijanske vlade. U prisluškivanim razgovorima tvrdio je da je pomagao u izgradnji digitalne infrastrukture Nacionalne agencije za sajber bezbednost Italije i da je radio za tajnu službu u Odeljenju za informisanje i bezbednost.

Poznat u grupi kao "profesor", Kalamučijeva uloga bila je da regrutuje i upravlja timom od 30 do 40 programera koje je zvao "ragazzi" - momci.

Sa najboljim regrutima počeo je 2022. da gradi Beyond, platformu dizajniranu da bude digitalni pandan "svevidećem oku".

Popunjavanje baze podataka

Da bi je popunio, Kalamuči i njegov tim kupovali su podatke sa mračnog veba, iskorištavali pristup kroz vladine IT ugovore za održavanje i izvlačili informacije iz državnih baza kad god su mogli, kažu tužioci.

U jednom policijskom zabeleženom razgovoru, Kalamuči se hvalio hard diskom sa 800.000 dosijea. Preko svog advokata odbio je da da komentar.

"Svi smo mislili da izveštaji služe dobru zemlje", rekao je jedan od hakera, kome je omogućena anonimnost. "Devedeset procenata izveštaja odnosilo se na energetske projekte, što je zahtevalo javno dostupne krivične dosijee ili članstvo u mafijaškim sindikatima, s obzirom da se veliki deo ticao juga." Samo 5% poslova radili su za pojedince radi analize neprijatelja ili konkurenata, dodao je.

Hakeri takođe "nisu smeli da znaju" ko ulazi u Equalize-ove kancelarije spolja. Sastanci su se održavali iza zatvorenih vrata u Galovoj kancelariji ili u salama za konferencije, objasnio je haker za Politico, dodavši da analitičari nisu znali dinamiku firme i ljude sa kojima sarađuje.

Beyond je davao Pazaliju, Galu i njihovoj grupi riznicu kompromitujućih informacija o političkim i poslovnim ličnostima na pretraživoj platformi. Prisluškivanja su pokazala da je plan bio prodati pristup putem pretplate odabranim klijentima, uključujući međunarodnu advokatsku firmu Dentons i neke od Big Four konsultanata poput Deloittea, KPMG i EY.

Dentons je odbio da da komentar. Deloitte i EY nisu odgovorili na zahtev za komentar. Odi Van Vinkel, viši službenik za komunikacije u KPMG-u u Belgiji, gde je radio jedan od navodnih članova bande, rekao je da konsultantska firma nije imala znanja ili evidenciju o saradnji sa platformom.

"Obaveštajni plaćenici"

U italijanskoj prostranoj sceni privatnih istraga, Equalize je bio relativno nov. Ali Galo, Pazali i saradnici imali su prednost: bili su dobro povezani.

Jedan navodni član organizacije, Gabriele Pegoraro, radio je kao eksterni stručnjak za sajber bezbednost za obaveštajne službe i prethodno je bio u centru pažnje kao IT genije koji je pomogao u hvatanju begunca teroriste.

Pegoraro je rekao da je "izvršavao samo zakonite operacije koristeći javno dostupne izvore" i da "nije bio svestan kako se informacije koriste".

Prema prisluškivanjima, Kalamuči i Galo su radili sa nekoliko obaveštajaca kako bi obezbedili nadzor radi zaštite kriminalnih doušnika.

Jednom je Kalamuči objasnio podređenom da je odnos sa tajnim službama "ključan" za nastavak rada Equalize-a bez ometanja. "Mi smo plaćenici za italijansku obaveštajnu službu", čula je policija na jednom sastanku sa stranim agentima u njegovoj kancelariji.

Službe su takođe pomagale u pretragama podataka za grupu i kreirale masku za prikrivanje bande, veruju tužioci. Haker se hvalio da je Equalize čak dobijao računare od italijanske strane obaveštajne službe, dok je policija pratila sa prisluškivačima postavljenim u plafonu.

Kraj neverovatne priče i čekanje na pravdu

U oktobru 2024, "muzika je prestala".

Tužilaštvo je stavilo četiri navodna člana bande, uključujući Gala i Kalamučija, pod kućni pritvor, a još 60 osoba pod istragu. Podignute su optužnice za zavereničko hakovanje, korupciju, ilegalni pristup podacima i kršenje službenih tajni.

"Baš kao što je Štazi (zloglasna tajna policija Istočne Nemačke, op.aut.) uništavala živote ljudi koristeći mešavinu izmišljenih i prikupljenih informacija, tako su to radili i ovi momci", rekao je Leonida Reitano, italijanski istraživač javno dostupnih podataka koji je proučavao slučaj. "Prikupljali su osetljive informacije, uključujući medicinske izveštaje, i koristili ih da kompromituju svoje mete."

Vest o onome što je banda radila odjeknula je kao bomba u italijanskoj političkoj klasi. Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je tada novinarima da je afera "neprihvatljiva", dok je ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi upozorio parlament da hakeri "menjaju pravila demokratije".

Premijer Renzi upozorio je na dublji politički rizik povezan sa bandom. "Jasno je da je Equalize vrlo blizu liderima desničarskih partija i nameravao je da izgradi moćnu organizaciju, iako još nije sigurno koliko duboko je uticala", rekao je on za Politico. Renzi traži naknadu štete kao civilni tužilac u eventualnom krivičnom procesu.

Equalize je likvidiran u martu, a neki od navodnih hakera od tada su prešli u legitimne uloge u sektoru sajber bezbednosti.

Mnogo pitanja oko slučaja ostaje nerešeno. Istražitelji i posmatrači još pokušavaju da utvrde pun obim veza Equalize-a s italijanskim obaveštajnim službama i da li su neki klijenti bili svesni ili saučesnici u metodama prikupljanja osetljivih dosijea. Intervjui sa obaveštajnim zvaničnicima tokom istrage nisu transkribovani, a svedočenja pred parlamentarnim odborom ostala su klasifikovana. Policijski dokumenti su u velikoj meri cenzurisani, ostavljajući identitet ključnih figura i pun obim operacije nejasnim.

Iako je slučaj Equalize bez presedana po svojoj veličini, pokušaji prikupljanja informacija o političkim protivnicima "postali su italijanska tradicija", rekao je politički istoričar Đovani Orsina. Špijunaža i političke spletke tokom i nakon Hladnog rata oštetile su demokratiju i narušile poverenje u javne institucije, što je dodatno pogoršano tromim pravosudnim sistemom koji može godinama, ako ne i decenijama, odlagati pravdu.

"To doprinosi percepciji da je Italija zemlja u kojoj istinu nikada ne možete pronaći", rekao je Orsina.

Franko Gabrieli, bivši direktor civilnih obaveštajnih službi Italije, upozorio je da ni najstrože kazne verovatno neće zaustaviti praksu. "Samo povećava troškove, jer ako više rizikujem, više naplaćujem", rekao je.

"Moramo smanjiti štetu, uspostaviti procedure, mehanizme", dodao je. "Ali, nažalost, širom sveta, čak i tamo gde ljudi više zarađuju, uvek postoje crne ovce, korumpirani ljudi. To je ljudska priroda."

(Telegraf.rs)