TRESLA SE GORA Putinova "nepobediva" raketa na nuklearni pogon ima nekoliko ozbiljnih nedostataka

Tokom Hladnog rata, američka vojska eksperimentisala je sa postavljanjem nuklearnog oružja na rakete koje su same bile pogonjene nuklearnom energijom.

Taj dizajn imao je značajne prednosti. U  teoriji, takav projektil mogao bi da leti danima ili čak nedeljama. Takođe bi mogao da putuje na veoma malim visinama, što bi ga činilo teškim za detekciju radarom.

Preporučujemo

Međutim, "Projekat Pluton" obustavljen je sredinom 1960-ih zbog ozbiljnih rizika koje je nosio. Pošto je nuklearna bomba bila pričvršćena na nuklearni reaktor, bilo kakva nezgoda mogla bi da dovede do spektakularne katastrofe, potencijalno i iznad teritorije SAD.

Takve sumnje očigledno ne dele u Moskvi, koja je u nedelju objavila prvo uspešno testiranje sopstvenog "Projekta Pluton", rakete nazvane "Burevestnika", ili "olujnog petla", prenosi britanski The Telegraph.

Na video sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom, najviši ruski general Valerij Gerasimov, pohvalio se razvojem oružja sa "neograničenim dometom" koje bi moglo da nadmudri bilo koji sistem protivraketne odbrane na svetu i nosi nuklearnu bojevu glavu 20 puta  jaču od bombe bačene na Hirošimu.

Čak i po kremaljskim standardima, to je predstavljalo izuzetno snažnu demonstraciju nuklearne sile. Sa svojim inovativnim dizajnom, oružje koje NATO naziva "Skyfall" zaista predstavlja nove izazove za Alijansu.

Većina sistema nuklearne odbrane usmerena je na presretanje dolazećih projektila u stratosferi. SAD imaju mrežu kopnenih protivraketnih sistema u Aljasci i Kaliforniji, usmerenih prema svemiru.

Ovakvi sistemi, iako daleko od savršenih, otežavaju ruskom arsenalu od oko 300 interkontinentalnih balističkih raketa da pogode svoje ciljeve u slučaju izbijanja nuklearnog rata.

Tu na scenu stupa "Burevestnik". Prema rečima generala Gerasimova, raketa je tokom prvog testiranja preletela 14.000 kilometara, što je putovanje od više od 15 sati. Ključno je to što može da leti na visini od samo 100 metara iznad tla, što joj potencijalno omogućava da se provuče ispod zapadnih odbrambenih sistema.

Upravo njen ugrađeni nuklearni reaktor omogućava tako duga i niska putovanja. Tradicionalne krstareće rakete ograničene su motorima na gorivo. One mogu da lete samo onoliko koliko im to zalihe goriva dozvoljavaju i moraju da se uzdignu na veću visinu kako bi iskoristile ređe slojeve vazduha, čime ulaze u domet NATO radara.

Umesto goriva, kod ovih raketa reaktor jednostavno zagreva vazduh, a zatim ga izbacuje kroz zadnji deo rakete radi pogona.

Putin je 2018. godine objavio video o tome kako bi mogao da funkcioniše napad sa "Burevestnikom". Prikazivao je animiranu raketu koja prelazi Evropu, skreće ka jugu niz Atlantik, zaobilazi Rt Dobre Nade, a zatim izbegava američke sisteme protivraketne odbrane da bi detonirala na Floridi. Prema rečima Fione Hil, tadašnje Trampove više savetnice za Rusiju, predsednikovo lice je pobelelo kada je video snimak.

Danas su zapadni raketni analitičari flegmatičniji. Što se tiče pretnje po ruske protivnike, "Burevestnik" je ograničen svojom sporom brzinom (oko 960 km/h) i korišćenjem poznatih, fiksnih tačaka lansiranja.

"To je u suštini avion, a ne čak ni avion koji se ne prikriva", rekao je Vilijam Alberk, viši saradnik u tink-tenku Pacifik forum sa sedištem u Honoluluu.

"Sa svakim kilometrom koji pređe, povećava se šansa da ga uočite. A imate i nuklearni reaktor na brodu. Tako da su šanse za otkrivanje zalutalih neutrona prilično visoke".

Zapadni avioni bi mogli da obore "Burevestnik", kao i brodski sistemi protivraketne odbrane. Rat u Ukrajini je dokazao da je "doba podzvučnog krstarenja nekako završena", dodao je Alberk, s obzirom na visoku stopu presretanja.

"Želeo bih da ga oborim iznad ruske teritorije, kako bi mogao da bude sa porodicom i prijateljima kada umre", kaže Alberk.

Ako bi bio oboren iznad susedne zemlje, povratni udar ne bi učinio uslugu Moskvi.

Džefri Luis, stručnjak za neširenje nuklearnog oružja na Midlberi koledžu, opisao je oružje kao "mali leteći Černobilj", misleći na bivšu elektranu u Ukrajini koja je postala sinonim za nuklearnu katastrofu nakon što je eksplodirala 1986. godine.

"Ovo je loš razvoj događaja. To je još jedno naučnofantastično oružje koje će biti destabilizujuće i teško će se njime rešiti u kontroli naoružanja", rekao je Luis za Njujork tajms.

S obzirom na njegov manje nego siguran efekat na bojnom polju, mnogi analitičari vide "Burevestnik" više kao psihološku pretnju ili nešto što bi Moskvi moglo dati prednost u budućim sporazumima o kontroli naoružanja.

"Kao što je pokazalo nekoliko neuspešnih testova, to je veoma složen i stoga sklon greškama način isporuke nuklearnog tereta", rekao je dr Sidart Kaušal, viši istraživački saradnik u londonskom tink-tenku RUSI.

Rekao je da se raketa "može posmatrati kao pregovarački adut", a Moskva se nada da će je uključiti u pregovore o sporazumu Novi START, sporazumu koji ograničava broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava, koji ističe u februaru sledeće godine.

Do sada, jedine osobe za koje se zna da je ova raketa usmrtila su pet naučnika koji su radili na njenom razvoju. Putin je njihovim porodicama dodelio medalje nakon eksplozije tokom testiranja. Ukoliko ikada bude korišćen u ratu, oni možda neće biti poslednje ruske žrtve novog, "nepobedivog" oružja Moskve.

(Telegraf.rs)