Evropa je u ratnom stanju: Eksperti upozoravaju da se ruski napadi intenziviraju

Ruska invazija na Ukrajinu nije lokalni sukob, već deo "sistemskog rata" koji se vodi protiv Zapada, ocenjuje vodeći poljski bezbednosni think-tank. Organizacija upozorava da Moskva aktivno računa na podele i politički zamor unutar Zapada kako bi ostvarila svoje ciljeve.

Stručnjaci iz Centra za istočne studije (OSW) - vodećeg državnog poljskog instituta specijalizovanog za analize istočne Evrope, Rusije i bezbednosti u centralnoj i istočnoj Evropi - sastali su se u utorak sa grupom novinara u Vašingtonu kako bi izneli poljsku analitičku perspektivu o promenama u regionalnoj bezbednosnoj dinamici.

Analitičari, čiji rad u velikoj meri oblikuje stavove poljske vlade, istakli su da se sukob proširio van granica Ukrajine i da uključuje stalne hibridne napade čiji je cilj destabilizacija članica NATO.

Eskalacija i namera

Osnovna strateška procena OSW jeste da je obim rata mnogo širi nego što se to obično priznaje.

"Ovaj rat nije lokalni sukob oko nekog dela ukrajinske teritorije. Ovo je deo ruskog sistemskog rata protiv Zapada", rekao je Marek Menkišak, šef ruskog odeljenja pri OSW, piše Kyiv Post.

On smatra da Moskva koristi ovu naraciju kako bi opravdala svoj početni strateški neuspeh da brzo potčini Ukrajinu.

U istom tonu, poljski premijer Donald Tusk nedavno je izjavio da je Evropa već u ratu, "čak i ako izgleda kao nova vrsta rata".

Stručnjaci OSW napominju da Moskva povremeno pokušava da stvori privid spremnosti za pregovore, ali da je to taktička obmana.

Analitičari tvrde da Rusi "glume mirovni proces" i nude "poslovne aranžmane administraciji predsednika Donalda Trampa". Međutim, te inicijative imaju isključivo za cilj da Moskvi obezbede vreme i prednost u produžavanju rata.

Vitold Rodkjevič, viši stručnjak za Rusiju, objasnio je da rusko rukovodstvo posmatra ukrajinsko pitanje kao ključno za opstanak režima. Oni su, kako kaže, "zarobljenici sopstvene propagande" - uverenja koje su sami stvorili - budući da su Vladimir Putin i drugi ruski zvaničnici godinama tvrdili da su Ukrajinci zapravo "zabludeli Rusi".

Rodkjevič je pojasnio da to uverenje služi da se opravda teza po kojoj demokratija može uspevati u zemljama poput Poljske ili Nemačke, dok su Rusija - i po tom shvatanju i Ukrajina - navodno "drugačije" i zahtevaju nedemokratski sistem vlasti.

Iako trenutno deluje agresivno, analiza OSW ukazuje da je ruska dugoročna pozicija krhka. Upravo ta slabost, smatraju analitičari, podstiče njenu trenutnu agresivnost.

Menkišak napominje da "Rusi dugoročno shvataju da su u vrlo lošoj poziciji", dodajući da "svi glavni trendovi rade protiv njih - ekonomija, energetske promene, demografija, klimatske promene i sve veća zavisnost od Kine - i upravo zato su agresivni".

"Oni se utrkuju s vremenom", kaže on, ističući da, za razliku od Kine, Rusi "nemaju vremena da čekaju geopolitičke pomake".

Hibridni napadi testiraju odlučnost NATO

Ruska strategija, prema Vojćehu Konončuku, direktoru OSW, uključuje istovremeno vođenje kampanje "informacione agresije" protiv evropskih zemalja, koju potom prate koordinisane hibridne operacije zastrašivanja.

Nedavni incidenti uključuju fizičke i nevojne pretnje - od ponovljenih narušavanja vazdušnog prostora do manipulacija granicama. Ruski avioni narušili su vazdušni prostor Estonije, dok su dronovi ruskog porekla više puta preleteli na teritoriju Poljske iz Belorusije.

Konončuk je naveo i slučajeve "balona za krijumčarenje", koji su više puta ometali vazdušni saobraćaj u centralnoj i severnoj Evropi, uključujući aerodrom u Vilnjusu. On tvrdi da eskalacija "nije slučajna, već deo šire operacije" čiji je cilj da zastraši stanovništvo i podstakne ga da prihvati ruske zahteve.

Justina Gotkovska, zamenica direktora OSW, istakla je da pritisak na poljsko-beloruskoj granici i dalje traje, pri čemu migrantska kriza ostaje žarišna tačka - između 24. i 26. oktobra zabeleženo je 80 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

Kao odgovor, poljske vlasti su zatvorile ključni granični prelaz sa Belorusijom, što je, kako Konončuk objašnjava, svesno pogodilo ne samo beloruske, već i ruske i kineske interese - posebno u železničkom transportu ka Evropi.

Klađenje na slabosti Zapada

Cela ruska strategija, prema analitičarima OSW, zasniva se na pogrešnoj proceni otpornosti NATO. "Oni se klade na naše slabosti", kaže Menkišak.

Moskva unutrašnje političke krize na Zapadu vidi kao prilike. Stručnjaci navode da Rusija posmatra pojavu određenih američkih političkih figura, poput predsednika Donalda Trampa, kao "simptom krize u SAD", koju želi da iskoristi.

Kremlj veruje da vreme radi za njega, računajući da će javni zamor na Zapadu dovesti do popuštanja: "Veruju da je to samo pitanje vremena" dok se zapadna podrška ne uruši.

Međutim, stručnjaci OSW snažno osporavaju tu procenu, ističući da, uprkos medijskim tvrdnjama, "nema znakova zamora od Ukrajine u Evropi".

Takođe izražavaju poverenje u ukrajinske odbrambene kapacitete, napominjući da "ne očekuju kolaps fronta u bliskoj budućnosti".

Poljska, svesna da je Rusija spremna za punu konfrontaciju, dramatično je povećala svoje vojne izdatke kao pokazatelj odlučnosti. Nakon što je 2024. godine potrošila 4,5% BDP-a na odbranu, Poljska planira da 2025. izdvoji 4,7% BDP-a, što iznosi 50 milijardi dolara, čime učvršćuje svoju poziciju najvećeg relativnog potrošača na odbranu u okviru NATO.

(Telegraf.rs)