Ovo je ključni put ako Putin krene u invaziju na NATO članice: "Jasno je zašto je napad na Kijev bio fijasko"

Ako bi ruski tenkovi ušli u Poljsku i Litvaniju, nedavno nadograđeni auto-put Via Baltica imao bi ključnu ulogu u transportu i dopremi odbrambenih pojačanja.

Novo prošireni put prolazi kroz zeleni i šumoviti pejzaž, pored slikovitih sela i mirnih farmi, i u ovom trenutku na neki način predstavlja viziju sklada - ali ako bi Rusija napala bilo koju od četiri NATO zemlje duž rute E67, ovaj auto-put, koji povezuje Varšavu i Talin, prestonice Poljske i Estonije, bio bi jedini kopneni koridor za prevoz pojačanja kako bi se sprečila katastrofa ruske invazije.

Preporučujemo

Nedavna obnova i nadogradnja auto-puta E67, poznatog i kao Via Baltica, stoga je mnogo više od rutinskog infrastrukturnog projekta. Zato su predsednik Poljske Karol Navrocki i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda odlučili da se sastanu na zajedničkoj granici kako bi ponovo otvorili Via Balticu, koja je pretvorena u auto-put sa četiri trake.

"Ovaj put ima dvostruku svrhu. Pomoći će našoj privredi i ojačaće odbrambene sposobnosti našeg regiona", rekao je Navrocki i dodao da se doprinos auto-puta bezbednosti "ne može dovoljno naglasiti".

Poljska je potrošila 2,6 milijardi evra na modernizaciju svog dela puta, od čega je gotovo milijardu evra došla iz Evropske unije, a zašto su takvi odbrambeni resursi toliko potrebni bilo je očigledno obojici lidera, piše britanski The Telegraph.

Njihov sastanak održan je otprilike na pola puta između Belorusije, koju tamošnji diktator Aleksandar Lukašenko drži u čvrstom zagrljaju ruskog vođe Vladimira Putina, i ruske eksklave Kalinjingrad, gde Kremlj ima raspoređene hiljade vojnika i arsenal raketa Iskander sposobnih da nose nuklearno oružje.

Ključni cilj brzog prevoza pojačanja

Ako Putinovi tenkovi ikada dođu, verovatno će krenuti preko oko 80 kilometara poljske i litvanske teritorije koja odvaja Belorusiju od Kalinjingrada. Osvajanjem tog vitalnog terena, poznatog kao koridor (ili prevlaka) Suvalki, Rusija bi mogla da prekine kopnenu vezu NATO-a sa svoja tri baltička saveznika - Litvanijom, Letonijom i Estonijom - i iskoristi ono što neki smatraju "Ahilovom petom" zapadnog vojnog saveza, prenosi Jutarnji. Jednom izolovane, tri baltičke države mogle bi doživeti istu sudbinu kao i velika područja Ukrajine, barem prema Putinovom planu.

Ali sada se ulažu ogromni napori da se spreči bilo kakva ruska agresija pre nego što uopšte počne. To delimično uključuje pripreme za blokiranje i usporavanje okupacionih snaga, zbog čega Poljska i baltičke zemlje grade isprepletan lanac fizičke odbrane, uključujući protivtenkovske jarke i piramidalne betonske prepreke poznate kao tzv. "zmajevi zubi".

Sve četiri zemlje takođe su odlučile da se povuku iz Otavske konvencije, kako bi im bilo omogućeno da na svoje najranjivije delove granice postave milione nagaznih mina.

Foto: Tanjug/AP

Drugi deo plana jeste ubrzanje dolaska pojačanja - a ako bude potrebno, novi auto-put bi bio namenjen transportu dovoljnog broja vojnika pri prvom znaku krize kako bi se odvratila ruska ratna mašina. To je ono što Via Balticu čini vitalnom za bezbednost svakog NATO saveznika, budući da bi ceo savez bio u ratu ako bi bilo koja članica bila napadnuta, navodi Telegraph, pozivajući se na član 5 Ugovora.

Polazeći od Varšave, auto-put se proteže prema severoistoku oko 967 kilometara kroz Litvaniju i Letoniju, pre nego što stigne do glavnog grada Estonije. Darius Antanaitis, penzionisani major litvanskih oružanih snaga i stručnjak za baltičku odbranu, objašnjava da se konvoj vozila potreban za prevoz samo jednog bataljona može protezati na najmanje četiri kilometra. Za premeštanje jedne divizije potrebno je desetine hiljada vozila.

Pokušaj da se to izvede na staroj Via Baltici, koja je imala samo dve trake, izazvao bi, kaže on, "potpuni haos".

"Vojni konvoji su veoma dugi, tako da čak i najmanji kvar vozila, nesreća ili zaustavljanje mogu izazvati neprohodnu saobraćajnu gužvu", dodao je.

Napominje da je ruski napad na Kijev na početku invazije na Ukrajinu 2022. godine prerastao u krvavi fijasko kada su se oklopne jedinice našle prikovane za puteve koji vode ka glavnom gradu. U jednom trenutku došlo je do saobraćajne gužve duge gotovo 65 kilometara, što je ruska vozila učinilo lakim plenom ukrajinskih zaseda, napada i zarobljavanja.

Antanaitis kaže da novoproširena Via Baltica omogućava povećanje broja vozila po kilometru, a istovremeno stvara mogućnost zaobilaženja zaustavljenih ili pokvarenih vozila bez zaustavljanja celog konvoja.

Stari put nije bio dovoljno čvrst da izdrži najteže ratne mašine, poput transportera tenkova ili samohodne artiljerije, ali novi auto-put je dovoljno robustan i za tu svrhu. Na samom kraju rute nalazi se NATO borbena grupa u Estoniji, koju predvodi 900 britanskih vojnika - najveće pojedinačno raspoređivanje britanske vojske u inostranstvu. Njihov strateški položaj sada bi trebalo da bude sigurniji jer je put koji vodi do njih poboljšan.

Ipak, geografske karakteristike čine svaku baltičku državu inherentno ranjivom. Površina sve tri zemlje iznosi tek dve trećine veličine Ujedinjenog Kraljevstva. Kao male države smeštene uz obalu, lišene su onoga što vojni planeri nazivaju "strateškom dubinom", odnosno dovoljnog teritorija za amortizaciju i oporavak od bilo kakvog neprijateljskog napada.

Švedska i Finska poboljšale situaciju

Međutim, odluka Švedske i Finske da se pridruže NATO-u 2023. godine promenila je situaciju nabolje.

Baltik je sada "NATO jezero", s obe obale Finskog zaliva i prilazima Sankt Peterburgu koji se nalaze unutar saveza.

"Izlaz ruske Baltičke flote iz Sankt Peterburga u Baltičko more u potpunosti kontrolišu Finska i Estonija. Vazdušni prostor dodatno se kontroliše sa švedskog ostrva Gotland, a prate se i morski i pomorski logistički pravci", kaže Antanaitis.

To omogućava NATO-u da ne mora da se oslanja isključivo na auto-put, koji prolazi kroz koridor Suvalki - u bilo kojoj krizi, pojačanja bi takođe mogla stizati do najizloženijih saveznika preko ruta Baltičkog mora. Iz te perspektive, Kalinjingrad manje izgleda kao opasna ruska ispostava i moguća lansirna rampa za napad, a više kao strateški teret za Putina, budući da je teritorija okružena NATO saveznicima.

Štaviše, zemlje duž istočnog krila NATO sada izdvajaju za odbranu veći procenat BDP-a nego bilo koja druga članica saveza, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Ove godine Poljska će uložiti 4,5% BDP-a u odbranu, Litvanija 4%, Letonija 3,7%, a Estonija 3,4% - sve ubedljivo više od američkih 3,2%.

Korak po korak, najugroženiji saveznici zatvaraju pukotine u svom "oklopu" koliko god mogu, a primer za to je i modernizacija Via Baltica. Ipak, ne mogu se nadati da će time promeniti ruske imperijalne ambicije.

"Ljudi u Litvaniji vekovima osećaju strah i razumeju pretnju, što nam omogućava da se pripremimo. Ali danas, kao članice NATO-a i EU-a, znatno smo sigurniji", kaže Antanaitis-

Za zemlje ujedinjene tom saobraćajnicom, ona znači mnogo više od običnog auto-puta. Predsednik Litvanije rekao je za taj put da je, ni manje ni više, nego simbol "slobode, prosperiteta i bezbednosti".

(Telegraf.rs)