Za samo 2 meseca Ukrajinu napustilo skoro 100.000 muškaraca starih između 18 i 22 godine

Gotovo 100.000 Ukrajinaca sposobnih za vojnu službu napustilo je zemlju u poslednja dva meseca nakon što je predsednik Volodimir Zelenski ublažio stroga pravila o odlasku iz zemlje, pokazuju novi podaci.

Poljska granična služba saopštila je da je 99.000 Ukrajinaca starosti između 18 i 22 godine prešlo granicu, što je glavni izlazni pravac iz zemlje, otkako su propisi, koji su imali za cilj da obezbede da Kijev ima dovoljno vojnika, ublaženi krajem avgusta.

Poređenja radi čitava britanska armija broji oko 70.000 profesionalnih vojnika, preneo je The Telegraph.

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ratno stanje zabranilo je Ukrajincima starosti od 18 do 60 godina, čak i onima koji nisu bili podobni za mobilizaciju, da napuste zemlju.

Nakon tri godine rata, Zelenski je doneo novo pravilo koje omogućava ukrajinskim muškarcima da putuju u inostranstvo pre nego što navrše 23 godine.

Ovaj potez deo je šire promene politike regrutacije, kojom je starosna granica za obavezno služenje u vojsci snižena sa 27 na 25 godina, usled sve većih problema sa nedostatkom ljudstva na frontu.

Davanjem većih sloboda mladim Ukrajincima da napuste zemlju, vlasti su se nadale da će se više njih kasnije vratiti i dobrovoljno priključiti vojsci.

Takođe se verovalo da će to sprečiti porodice da šalju svoju decu u inostranstvo pre nego što napune 18 godina kako bi izbegla buduću mobilizaciju, što je, kako je Zelenski upozorio u avgustu, prekidalo veze između mladih Ukrajinaca i njihove domovine.

Američki generali i političari ranije su se žalili da je odbijanje Zelenskog da pozove sve muškarce sposobne za borbu oslabilo ukrajinske izglede da se odupre ruskoj invaziji ili da ostvari prednost na bojnom polju. Tokom većeg dela ove godine, Rusija je na frontu gubila oko 1.000 vojnika dnevno, poginulih ili ranjenih.

Veruje se da je između 60.000 i 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno od početka rata, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.

Ovaj strah odjeknuo je i među evropskim zvaničnicima, koji su zabrinuti da Kijev nije učinio dovoljno da popuni nedostatak ljudstva.

Ali, dok se ukrajinski predsednik nadao da će njegove izmene povećati broj dobrovoljaca koji žele da se pridruže vojsci, promena politike podstakla je više mladih građana da putuju u Evropu u vreme kada su tenzije zbog migracija visoke.

Oko 45.300 ukrajinskih muškaraca starosti između 18 i 22 godine ušlo je u Poljsku od januara do neposredno pre promene pravila krajem avgusta, prema podacima poljske granične straže. U naredna dva meseca, taj broj se više nego udvostručio na 98.500, odnosno 1.600 dnevno.

U Nemačkoj, gde kancelar Fridrih Merc pokušava da suzbije labave migracione propise, broj ukrajinskih muškaraca starosti od 18 do 22 godine koji su dolazili svake nedelje skočio je sa 19 na više od 1.000 do sredine septembra.

Do oktobra je porastao na između 1.400 i 1.800 nedeljno, objavili su mediji u Bavarskoj.

Novi ulasci bili su deo "prve faze povećane migracije nakon stupanja na snagu propisa koji je Ukrajina donela tokom leta", rekao je portparol nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova.

Nemačka "mora da se pozabavi prilivom Ukrajinaca". Rastući broj Ukrajinaca vršiće pritisak na kancelaraMerca da smanji podršku izbeglicama iz ratom razorene zemlje koje se kriju u Nemačkoj.

Krajnje desničarska stranka AfD, koja je na prvom mestu u anketama, pozvala je Berlin da obustavi isplatu pomoći Ukrajincima, kao i da izrazi protivljenje vojnoj podršci Kijevu.

"Nemamo interesa da mladi ukrajinski muškarci provode vreme u Nemačkoj umesto da brane svoju zemlju. Ukrajina sama donosi odluke, ali nedavna promena zakona dovela je do trenda emigracije koji moramo da rešimo", rekao je Jirgen Hart, šef spoljne politike konzervativne CDU.

U međuvremenu, SAD su saopštile da će smanjiti prisustvo svojih trupa na granicama NATO sa Ukrajinom, što je dodatno povećalo strahove od povlačenja.

Skoro 85.000 američkih vojnika nalazi se u Evropi, ali je Donald Tramp više puta kritikovao NATO i pozvao evropske lidere da povećaju svoje vojne izdatke.

"Ovo nije američko povlačenje iz Evrope niti signal smanjene posvećenosti NATO i Članu 5", saopštila je američka vojska u Evropi i Africi.

(Telegraf.rs)