SAD nastavljaju da smanjuju broj vojnika u Evropi, evo odakle se još povlače

Administracija predsednika Donalda Trampa ponovo testira strpljenje transatlantskih partnera, pošto je tiho obavestila nekoliko evropskih prestonica o planu da narednog meseca iz istočne Evrope izvrši povlačenje manjeg obima američkih snaga - što je potez koji već izaziva kritike obe stranke u Kongresu i nova pitanja o dugoročnoj posvećenosti Vašingtona istočnom krilu NATO.

Dok se nezadovoljstvo širi zbog planiranog povlačenja rotacione američke brigade iz Rumunije, više izvora reklo je za Kyiv Post da je ta promena samo početak.

Iza zatvorenih vrata, zvaničnici administracije signalizirali su saveznicima da su smanjenja u Rumuniji samo prva faza, a da će dalja povlačenja u Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj uslediti već sredinom decembra - što je izazvalo zabrinutost među diplomatama NATO koji pokušavaju da procene šta to znači za odvraćanje duž najizloženijeg fronta Alijanse, piše Kyiv Post.

Dva zapadna zvaničnika upoznata s američkim razgovorima s evropskim partnerima izjavila su da Pentagon razmatra skromno smanjenje snaga delimično zato što se evropske kopnene armije sada smatraju bolje pripremljenim nego prethodnih godina, pa je ograničena "rekalibracija" američkog prisustva ocenjena kao "primerena".

Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti diplomatske komunikacije, naveli su da su saveznici obavešteni da očekuju "verovatnu" mogućnost daljih prilagođavanja naredne godine, kada se završe trenutne rotacije. U američkoj diplomatskoj depeši planirana smanjenja u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj opisana su kao "marginalna".

Kako bi umirili zabrinute saveznike, predstavnici administracije naglasili su da nivo američkih trupa u Poljskoj i baltičkim državama - najutvrđenijim istočnim položajima Alijanse - ostaje nepromenjen.

Takođe su istakli "robustno" izdvajanje tih zemalja za odbranu i njihovu blisku saradnju s američkim snagama, naglasivši da posvećenost Vašingtona prema NATO "ostaje čvrsta".

Reakcija zakonodavaca: Uzbuna u obe stranke

Objava dolazi u trenutku kada raste dvostranački talas kritika zbog odluke o Rumuniji, pri čemu i republikanci i demokrate upozoravaju da taj potez rizikuje da ohrabri Moskvu i potkopa jedinstvo Alijanse.

Kako je ranije preneo Kyiv Post, predsednici odbora za oružane snage i u Senatu i u Predstavničkom domu javno su osudili plan.

U četvrtak je kongresmen Majk Tarner (R–Ohajo), šef američke delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO, izrazio "duboku zabrinutost" zbog smanjenja u ključnoj zemlji na prvoj liniji fronta NATO.

"Kao šef američke delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO, zabrinut sam zbog izveštaja o smanjenju američkih snaga u Rumuniji", napisao je Tarner na društvenim mrežama. Istakao je potrebu za "snažnim i odlučnim" američkim prisustvom u Evropi, posebno dok Rusija nastavlja s agresivnim ponašanjem.

Kongresmen je direktno povezao pitanje trupa sa nedavnim ruskim provokacijama, pozivajući se na namerne povrede vazdušnog prostora zemalja istočnog krila kao dokaz šireg ruskog ambicioznog plana.

"Agresivne akcije Rusije protiv zemalja istočnog krila kroz namerne povrede vazdušnog prostora ukazuju na ruske ambicije koje prevazilaze Ukrajinu", upozorio je on.

Tarner je zaključio da podrška saveznicima NATO na prvim linijama fronta nije samo pitanje utehe, već i američke nacionalne bezbednosti.

Sa demokratske strane, senatorka Džin Šahin (D–Nju Hempšir), vodeći član Odbora za spoljnopolitičke odnose Senata, dala je podjednako oštru ocenu. Ocenila je da su izveštaji o smanjenju trupa "duboko pogrešan potez koji potkopava naše napore da izvršimo pritisak na Putina da konačno sedne za pregovarački sto i da ojačamo sposobnost naših evropskih partnera da se brane".

Šahin je pohvalila Rumuniju kao "primer saveznika", istakavši da ta zemlja ugošćuje američke vojnike i da izdvaja izuzetnih 5% BDP za odbranu.

"Ova odluka šalje Putinu potpuno pogrešan signal u trenutku kada on nastavlja svoj ubilački pohod u Ukrajini i testira odlučnost NATO provokacijama prema drugim državama na frontu", rekla je ona, dodajući: "Povlačenje američkih trupa iz Rumunije direktno potkopava nedavne i dobrodošle napore predsednika Trampa da konačno poveća pritisak na Putina da pristane na pregovore."

Senatorka je takođe dovela u pitanje da li je odluka u potpunosti usaglašena unutar administracije, sugerišući da su ministar odbrane Pit Hegset i zamenik ministra Elbridž Kolbi možda delovali bez konsultacija sa Belom kućom, Savetom za nacionalnu bezbednost, Stejt departmentom ili Kongresom.

"Predsednik Tramp mora da razjasni našu posvećenost saveznicima poput Rumunije", upozorila je Šahin, dodajući da je kredibilitet SAD unutar NATO-a sada na kocki.

Iskusni diplomata: "Birokratski kompromis", a ne strateško povlačenje

Iskusni diplomata Danijel Frid, bivši pomoćnik državnog sekretara i jedan od arhitekata američke politike prema istočnoj Evropi nakon Hladnog rata, rekao je za Kyiv Post da aktuelna politika odražava "birokratsko nadmudrivanje" više nego jasnu strategiju.

"U administraciji predsednika Trampa vodi se stalna rasprava o globalnom rasporedu snaga", objasnio je Frid. Sukobljene frakcije uključuju zagovornike strategije "Azija na prvom mestu", fokusirane na Kinu, pristalice pristupa "Tvrđava Severna Amerika", koji prioritet daje odbrani američkog kontinenta, i tradicionalne konzervativce iz oblasti nacionalne bezbednosti koji "rusku pretnju shvataju ozbiljno".

Frid je povlačenje nazvao "greškom", tvrdeći da svako vidljivo američko smanjenje snaga u Evropi "šalje pogrešan signal Putinu" u trenutku kada Rusija nastavlja agresiju na Ukrajinu i NATO.

"To sugeriše da nismo spremni da se odupremo toj agresiji", rekao je.

Ipak, Frid je primetio da su najavljena smanjenja ograničena i uglavnom simbolična. "Brojevi su toliko mali da neće promeniti vojnu ravnotežu", rekao je, dodajući: "Ali signal je loš."

Pozdravio je dvostranačke kritike u Kongresu, navodeći izjave senatora Rodžera Vikera i kongresmena Majka Rodžersa, republikanskih predsednika odbora za oružane snage, koji su zajednički osudili potez kao "neusklađen i u direktnoj suprotnosti sa strategijom predsednika".

Frid je ipak istakao da nisu svi aspekti negativni.

"Bar administracija ne povlači snage iz Poljske ili baltičkih zemalja", rekao je. "Ta raspoređivanja čine okosnicu odbrane NATO od ruske agresije."

Veteran diplomata opisao je odluku kao "birokratski kompromis" - simboličan ustupak onima u administraciji koji su tražili mnogo veća povlačenja.

"Izgleda da su oni koji su želeli masovno povlačenje iz Evrope dobili mnogo manje nego što su hteli", rekao je Frid, dodajući: "To je loša simbolika, ali nije strateško povlačenje."

Na pitanje da li je odluka konačna, Frid je dao poznatu rezervu: "U Trampovom svetu ništa nikada nije završeno. Uvek postoji prostor da se promeni kurs."

Pozvao je Kongres i saveznike da nastave s pritiskom, pohvalivši uzdržanu javnu reakciju Rumunije kao "ispravan pristup".

Frid je zaključio oprezno optimistički: "Ako se ovo pokaže kao samo simbolično povlačenje, a ne kao veliko smanjenje, to nije dobro - ali nije ni katastrofa."

(Telegraf.rs)