Udali su je kad je imala 12 godina, već sa 13 je rodila sina: Sad joj preti smrt ako ne skupi "krvavi novac"

Devojka, koja je kao dete bila primorana na brak, suočava se sa smrtnom kaznom u Iranu zbog ubistva svog nasilnog muža. Jedini način da izbegne smrtnu kaznu jeste da do decembra prikupi 10 milijardi tomana (oko 85.000 evra) kako bi platila porodici žrtve i time izbegla vešanje.

Goli Kuhkan (25) već sedam godina se nalazi na listi za izvršenje smrtnih kazni u centralnom zatvoru u Gorganu, na severu Irana. Uhapšena je 2018. godine, kada je imala 18 godina, zbog smrti svog muža, a sud ju je osudio na kisas - odmazdu po principu "oko za oko" - za saučesništvo u ubistvu.

Preporučujemo

Aktivisti za ljudska prava kažu da ovaj slučaj predstavlja simbol sistemske diskriminacije žena i manjina u Iranu, zemlji u kojoj je dečji brak zakonit, a pravna zaštita od porodičnog nasilja gotovo nepostojeća.

Mahmud Amiri-Mogadam iz organizacije Iran Human Rights (IHR), sa sedištem u Norveškoj, oštro je osudio primenu smrtne kazne.

"Kuhkan pripada etničkoj manjini, žena je i siromašna. Verovatno je najslabija karika u iranskom društvu. Njena presuda simbolizuje način na koji iranske vlasti koriste smrtnu kaznu za širenje straha i pokazuje diskriminatorne zakone i društvene okolnosti koje su dovele do ove situacije", rekao je Mogadam.

Kuhkan je pripadnica naroda Beluča, jedne od najugroženijih zajednica u Iranu, koja čini oko 2% stanovništva. Kao nelegalna stanovnica, nema lična dokumenta. Udala se za svog rođaka kada je imala 12 godina, zatrudnela sa 13 i rodila sina.

Prema podacima IHR-a, godinama je trpela fizičko i psihičko nasilje. Kada je jednom uspela da pobegne i skloni se kod roditelja, otac joj je rekao: "Dao sam svoju ćerku u beloj haljini - jedini način da se vratiš je umotana u ćefin."

Na dan kada je ubijen njen muž, Kuhkan ga je zatekla kako tuče njihovog petogodišnjeg sina. Pozvala je rođaka u pomoć. Kada je stigao, izbila je tuča u kojoj je muž smrtno stradao. Kuhkan je odmah pozvala hitnu pomoć i prijavila incident vlastima. I ona i rođak su ubrzo uhapšeni.

Tokom ispitivanja, bez prisustva advokata i pod pritiskom, Kuhkan je potpisala priznanje - iako je nepismena. Tek kasnije joj je sud dodelio branioca, piše Guardian.

Sudije su joj izrekle smrtnu kaznu vešanjem, ali prema iranskom zakonu, porodica žrtve može oprostiti ubicama u zamenu za krvni novac (odštetu u slučajevima ubistva ili telesne povrede). Zatvorski zvaničnici su uspeli da postignu dogovor sa porodicom ubijenog - spremni su da joj oproste i oslobode je ako plati 10 milijardi tomana i napusti Gorgan. Najverovatnije neće moći da viđa svog sina, koji sada ima 11 godina i živi kod očevih roditelja.

Ziba Baktiari, članica organizacije Brashm, koja se zalaže za prava žena iz Beludžistana, kaže da slučaj Kuhkan nije izuzetak.

"Ona nije jedini slučaj. Belučke žene, kao i žene generalno, mete su režima. Niko ne zna za njih, nikoga nije briga i njihov se glas ne čuje. Žene nemaju prava - moraju da slušaju muževe i ne idu u školu. Porodice ih udaju iz siromaštva, jer ne mogu da ih izdržavaju", navodi Baktiari.

Iran ima najveći broj pogubljenih žena na svetu, prema dostupnim podacima. Tokom 2024. godine najmanje 31 žena je pogubljena zbog krivičnih dela povezanih s drogom, ubistava i "bezbednosnih prekršaja" - najviše u poslednjih 15 godina. Do sada je u 2025. godini pogubljeno najmanje 30 žena.

Prema IHR-u, tokom 2024. godine pogubljeno je najmanje 419 osoba, među njima i jedno maloletno lice i 19 žena – najviše od 2010. godine. Samo 12% pogubljenja bilo je zvanično objavljeno. U 649 slučajeva porodice žrtava odlučile su da prihvate diju (oprost uz odštetu) umesto pogubljenja.

Slučaj Kuhkan podseća na onaj Samire Sabzian Fard, koja je u decembru 2023. osuđena na smrt u Teheranu po principu kisas, zbog ubistva muškarca za kojeg je bila prisiljena da se uda sa 15 godina.

Slične sudbine imale su i Fatemeh Salbehi, uhapšena 2008. sa 17 godina zbog ubistva mnogo starijeg muža, kao i Zejnab Sekanvand, uhapšena 2012. kada je imala 17 godina. Obe su bile ispitivane bez advokata, priznale zločine pod pritiskom, kasnije povukle iskaze – i na kraju bile pogubljene.

(Telegraf.rs)