Brutalnijeg gospodara rata svet dugo nije video: Kontroliše teritoriju veliku kao tri Nemačke i NEMILOSRDAN JE

Mohamed Hamdan Dagolo, poznat kao "Hemedti", izbio je kao dominantna figura na političkoj sceni Sudana, pri čemu njegove paravojne Snage za brzu podršku (RSF) sada kontrolišu polovinu zemlje.

RSF je nedavno zabeležio značajnu pobedu kada je zauzeo grad El-Fašer, poslednje uporište sudanske vojske i njenih lokalnih saveznika u zapadnom regionu Darfura. Plašen i omražen od svojih neprijatelja, Hemedtija njegovi sledbenici obožavaju zbog njegove upornosti, surovosti i obećanja da će srušiti kompromitovanu državu.

Preporučujemo

Hemedti je skromnog porekla. Njegova porodica pripada ogranku Maharija unutar zajednice Rizeigat, uzgajivača kamila koji govore arapski i žive na prostoru između Čada i Darfura.

Rođen je 1974. ili 1975. godine – kao i mnogima iz ruralne sredine, datum i mesto rođenja nisu mu registrovani.

Pod vođstvom njegovog strica Džume Dagoloa, klan se tokom 1970-ih i 80-ih preselio u Darfur, bežeći od rata i tražeći plodnije pašnjake, gde im je dopušteno da se nasele. Nakon što je napustio školu u ranim tinejdžerskim godinama, Hemedti je zarađivao novac trgujući kamilama preko pustinje do Libije i Egipta.

U to vreme Darfur je bio "Divlji zapad" Sudana – siromašan, bezakonit i zapostavljen od strane tadašnjeg predsednika Omara al-Bašira.

Arapske milicije poznate kao Džandžavid - među njima i jedinica kojom je komandovao Džuma Dagolo - napadale su sela autohtonog naroda Fur.

Ovaj ciklus nasilja doveo je 2003. do otvorene pobune u kojoj su se borcima Fura pridružili Masaliti, Zagava i druge grupe, tvrdeći da ih je arapska elita zemlje godinama ignorisala.

Kao odgovor, Bašir je masovno proširio Džandžavid, pretvarajući ih u glavni instrument protivpobunjeničkih operacija. Brzo su se našli na lošem glasu zbog paljenja sela, pljački, silovanja i ubistava.

Hemedtijeva jedinica bila je među njima; izveštaj mirovnih snaga Afričke unije naveo je da je njegova grupa novembra 2004. napala i razorila selo Adva, ubivši 126 ljudi, među kojima 36 dece.

Američka istraga zaključila je da su Džandžavid odgovorni za genocid. Sukob u Darfuru upućen je Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), koji je podigao optužnice protiv četvorice ljudi, među kojima je bio i Bašir, koji negira počinjenje genocida.

Hemedti je tada bio smatran suviše niskorangiranim komandantom da bi bio predmet interesovanja tužioca. Samo jedan, "pukovnik pukovnika" Džandžavida, Ali Abdel Rahman Kušajb, izveden je pred sud.

Foto: Tanjug/AP

Hemedti na čelu carstva

Prošlog meseca proglašen je krivim po 27 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a izricanje presude zakazano je za 19. novembar.

U godinama koje su usledile nakon kulminacije nasilja 2004, Hemedti je vešto odigrao svoje karte, uspinjući se do položaja šefa moćne paravojne sile, poslovnog carstva i političke mašine.

Njegov uspon bio je priča o oportunizmu i preduzimljivosti. Nakratko je podigao pobunu, zahtevajući isplatu zaostataka za svoje vojnike, unapređenja i političku funkciju za brata. Bašir mu je dao većinu onoga što je tražio, pa se Hemedti vratio u redove vlasti.

Kasnije, kada su druge jedinice Džandžavida pobunile, Hemedti je predvodio vladine snage koje su ih porazile, pri čemu je preuzeo kontrolu nad najvećim rudnikom zlata u Darfuru - Džebel Amirom.

Brzo je njegova porodična kompanija Al-Gunaid postala najveći izvoznik zlata u Sudanu.

Godine 2013. Hemedti je dobio zvaničan status komandanta nove paravojne formacije – Snaga za brzu podršku (RSF) – koja je direktno odgovarala Baširu.

Džandžavid su integrisani u RSF, dobivši nove uniforme, vozila, oružje i oficire iz redovne vojske koji su trebali da profesionalizuju jedinicu.

RSF je ostvario važnu pobedu nad pobunjenicima u Darfuru, slabije prošao u sukobima u planinama Nuba, i dobio ugovor da nadgleda granicu sa Libijom.

Pod izgovorom da suzbijaju ilegalne migracije preko pustinje ka Sredozemlju, Hemedtijevi komandanti su se u stvarnosti bavili reketiranjem i, prema izveštajima, trgovinom ljudima.

Godine 2015. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) zatražili su od sudanske vojske da pošalje trupe u rat u Jemenu protiv Hutija.

Kontingentom je komandovao general Abdel Fatah al-Burhan, sadašnji komandant vojske koja je u ratu sa RSF-om.

Hemedti je uočio priliku i zasebno dogovorio privatni aranžman sa Saudijskom Arabijom i UAE da obezbedi plaćene plaćenike iz RSF-a. Veza sa Abu Dabijem pokazala se ključnom – tada je započeo njegov blizak odnos sa predsednikom Emirata Mohamedom bin Zajedom.

Mladi Sudanci, ali i sve više muškaraca iz susednih zemalja, dolazili su u centre za regrutaciju RSF-a, gde su dobijali novčane isplate do 6.000 dolara po potpisu ugovora.

Hemedti je sklopio partnerstvo sa ruskom Vagner grupom, dobijajući obuku u zamenu za poslovne dogovore, uključujući trgovinu zlatom.

Posetio je Moskvu da ozvaniči sporazum – bio je tamo baš na dan kada je Rusija napala Ukrajinu. Nakon izbijanja rata u Sudanu, negirao je da RSF dobija pomoć od Vagnera.

Iako su glavne borbene jedinice RSF-a postajale sve profesionalnije, pokret je i dalje uključivao neregularne etničke milicije starog tipa.

Kako su protesti protiv režima rasli, Bašir je naredio da se Hemedtijeve trupe premeste u prestonicu Kartum.

Igrajući se rečima, predsednik ga je nazivao "himajti" - "mojim zaštitnikom", videvši u RSF-u protivtežu potencijalnim pučistima iz redovne vojske i bezbednosnih službi.

To se pokazalo kao pogrešna procena. U aprilu 2019. građanski demonstranti okupili su se ispred vojnog štaba, zahtevajući demokratiju. Bašir je naredio vojsci da puca na njih, ali su se najviši generali – uključujući Hemedtija – sastali i odlučili da ga svrgnu. Pokret za demokratiju je slavio.

Neko vreme, Hemedti je bio slavljen kao novo lice Sudana – mlad, pristupačan, u kontaktu sa različitim društvenim grupama, predstavljajući se kao izazivač stare elite. Ta faza je trajala samo nekoliko nedelja.

Kada su on i njegov su-predsedavajući vojnog saveta, Burhan, odugovlačili sa predajom vlasti civilima, demonstracije su se pojačale – a Hemedti je oslobodio RSF, koji je ubio stotine ljudi, silovao žene i bacao muškarce u Nil sa ciglama vezanim za noge, navodi Human Rights Watch.

Hemedti negira da su njegove trupe počinile zločine.

Pod pritiskom "kvarteta" zemalja koje su podržavale mir i demokratiju u Sudanu – SAD, Velike Britanije, Saudijske Arabije i UAE – generali i civili postigli su kompromis koji su posredovali Afrički saveznici, piše CNN.

Dve godine postojala je nestabilna kohabitacija između vojnog suverenog saveta i civilne vlade.

Kako se komisija približavala objavljivanju izveštaja o kompanijama koje su kontrolisali vojska, bezbednost i RSF – koji bi otkrio koliko je Hemedti brzo širio svoje poslovno carstvo – Burhan i Hemedti su smenili civile i preuzeli vlast. Međutim, dvojica pučista su se ubrzo posvađala. Burhan je zahtevao da RSF pređe pod komandu vojske, dok je Hemedti to odbio.

Nekoliko dana pre roka u aprilu 2023. RSF je opkolio vojni štab i ključne baze u Kartumu. Puč nije uspeo, a prestonica se pretvorila u ratnu zonu. U Darfuru je izbilo novo krvoproliće, RSF je pokrenuo brutalnu kampanju protiv naroda Masalit.

UN procenjuje da je ubijeno do 15.000 civila, a SAD su masakre nazvale genocidom. RSF negira optužbe.

Njihovi komandanti širili su video-snimke mučenja i ubistava, hvaleći se nekažnjivošću. RSF i savezničke milicije harale su Sudanom, pljačkajući gradove, pijace, univerzitete i bolnice. Plen se prodaje na takozvanim "Dagolo pijacama", koje se prostiru sve do Čada i susednih zemalja. RSF tvrdi da njihovi borci nisu umešani u pljačku.

Hemedti teško ranjen u predsedničkoj palati

Zarobljen u predsedničkoj palati pod granatama i vazdušnim udarima, Hemedti je teško ranjen u ranim nedeljama sukoba i nestao iz javnosti.

Kada se kasnije ponovo pojavio, nije pokazao nikakvo kajanje i ostao je odlučan da pobedi u ratu.

RSF je nabavio moderno oružje, uključujući napredne dronove, kojima je napadao Burhanovu de fakto prestonicu Port Sudan, a koji su odigrali ključnu ulogu u napadu na El-Fašer.

Istraživački mediji, uključujući New York Times, dokumentovali su da se oružje doprema preko piste i baze koju su UAE izgradili u Čadu. Emirati negiraju da naoružavaju RSF.

Sa tim oružjem, RSF se nalazi u strateškom zastoju sa bivšim partnerom – sudanskom vojskom.

Hemedti sada pokušava da izgradi političku koaliciju koja uključuje civilne grupe i oružane pokrete, uključujući i bivše protivnike iz planina Nuba. Formirao je paralelnu "Vladu mira i jedinstva", na čijem čelu se sam nalazi.

Zauzimanjem El-Fašera, RSF sada kontroliše gotovo celokupnu naseljenu teritoriju zapadno od Nila.

Nakon izveštaja o masovnim ubistvima i osuda širom sveta, Hemedti je najavio istragu o "zloupotrebama" koje su, prema njegovim rečima, počinili njegovi vojnici tokom zauzimanja grada.

Sudanci nagađaju da Hemedti sebe vidi ili kao predsednika otcepljene države, ili i dalje gaji ambiciju da vlada celim Sudanom.

Takođe je moguće da se vidi kao svemoćni politički gospodar iz senke – na čelu konglomerata koji kontroliše poslove, plaćeničku vojsku i političku partiju. Na taj način, čak i ako ne bude prihvaćen kao javno lice Sudana, može da vuče sve konce iz pozadine.

A dok njegove trupe masakriraju civile u El-Fašeru, Hemedti je uveren da uživa nekažnjivost u svetu koji se, čini se, za Sudan – ne brine mnogo.

(Telegraf.rs)