Pionir borbe protiv pušenja: Zabranama nećemo pobediti cigarete – potrebne su manje štetne alternative

U oblasti borbe protiv pušenja, ime Karla Fagerströma nosi težinu. Švedski psiholog, tvorac globalno poznatog Fagerström testa za procenu zavisnosti od nikotina, već decenijama pomera granice u razumevanju ove kompleksne zavisnosti. Njegov pristup, zasnovan na smanjenju štete, sve više dobija na značaju – i to ne bez razloga.

Fagerström je još sedamdesetih godina prošlog veka, radeći sa zavisnicima od teških droga, primetio da mnogi od njih imaju ozbiljne poteškoće da ostave cigarete. To ga je navelo da se posveti istraživanju nikotinske zavisnosti, a 1975. godine otvorio je prvu kliniku za odvikavanje od pušenja.

Preporučujemo

Danas, u vremenu kada se broj obolelih i preminulih od bolesti povezanih s pušenjem ne smanjuje značajno, Fagerström zagovara pragmatičan pristup: ako neko ne može potpuno da prestane, treba mu omogućiti prelazak na manje štetne alternative.

- Nikotin sam po sebi nije glavni uzrok bolesti – problem je u načinu konzumacije, odnosno u sagorevanju duvana - ističe Fagerström.

U Švedskoj, državi iz koje dolazi, stopa pušača je pala ispod 5%, što prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije znači da se zemlja može nazvati nepušačkom. Ključ tog uspeha? Alternativni proizvodi čijim se korišćenjem oslobađa nikotin ali ne i duvanski dim, pre svega oralni nikotinski proizvodi.

Fagerström tvrdi da su ovi proizvodi višestruko manje štetni od klasičnih cigareta. Nikotinske vrećice, po njegovim rečima, sadrže slične sastojke kao farmaceutski nikotinski zamenski proizvodi, poput žvakaćih guma i sprejeva, i nisu povezane s povećanim rizikom od nastanka karcinoma ili bolesti disajnih puteva.

- Ako želimo da smanjimo patnju, bolest i smrtnost, moramo da ponudimo realne alternative. Zabranjivanjem manje štetnih proizvoda samo se produžava dominacija cigareta koje su smrtonosne - upozorava Fagerström.

U kontekstu Balkana, gde je pušenje i dalje duboko ukorenjeno u kulturi, ovakva poruka nosi posebnu težinu. Prema dostupnim podacima, stopa pušača u zemljama regiona je među najvišima u Evropi, a zdravstveni sistemi trpe ogromne posledice.

Zato je važno razmotriti ono što Fagerström predlaže: ne samo zabrane i poskupljenja, već i aktivno promovisanje manje štetnih alternativa, uz edukaciju i odgovornu regulaciju.

Elekstonski sistemi za isporuku nikotina, poput uređaja koji zagrevaju duvan i elektronskih cigareta, iako nisu bez rizika, predstavljaju još jednu opciju. Fagerström navodi da klasična cigareta oslobađa između 6.000 i 7.000 materija, od kojih je 60 do 70 kancerogeno, dok pomenuti uređaji ukoliko su naučno potkrepljeni, oslobađaju samo delić toga.

- Nije lako ostaviti pušenje. Samo 20% uspe u tome nakon godinu dana, a ako pokušaju sami, manje od 5%. Zato je važno da im pomognemo, ne da ih kaznimo - zaključuje Fagerström.

U vremenu kada se javno zdravlje suočava s izazovima, poruka ovog švedskog stručnjaka je jasna: borba protiv pušenja mora biti zasnovana na nauci, empatiji i realnim rešenjima.

(Telegraf.rs)