EU želi "vojni Šengen" u slučaju rata s Rusijom: "Svaki put kada Vašington okleva, Moskva testira granice"

Evropska komisija trebalo bi da predstavi svoj predlog "vojnog Šengena" 19. novembra, koji bi omogućio brzo kretanje trupa širom Evrope.

Plan ima za cilj da pripremi EU za efikasniјe kretanje trupa, oružјa i robe širom Evrope u slučaju sukoba s Rusijom.

Preporučujemo

Dokument, u koji su novinari imali uvid, sadrži i nove zakonske predloge, kao i ažurirane informacije o aktuelnim projektima.

Zvaničnici iz Brisela projekat nazivaju "vojni Šengen", misleći na "Šengen" sistem koji omogućava građanima EU, da slobodno putuju bez kontrola na granicama.

Ideja, koja podrazumeva stvaranje područja kuda vojni konvoji mogu da se lako kreću preko granica uz pomoć usklađenih propisa, modernizovanih puteva, železnica, nije novina.

Još u junu 2016. godine, tadašnji komandant američkih trupa u Evropi, general Ben Hodžis je upozorio da NATO ne može da rasporedi značajne snage u Istočnoj evropi tako brzo kao Rusija, što predstavlja veliki nedostatak. On je tada pozvao na stvaranje zone slobodnog vojnog kretanja, ali na nivou NATO članica, koja je slična Šengen zoni.

Zatim, prošlog јanuara, Nemačka, Holandiјa i Poljska potpisale su sporazum, koji je usmeren na smanjenje birokratiјe koјa ometa brzo prekogranično kretanje trupa i oružјa duž јednog od glavnih koridora koјi vode od Severnog mora do istočnog krila NATO-a.

"Potreban nam јe voјni Šengen kako bismo osigurali brže i efikasniјe kretanje voјnog osoblja i opreme. Ovo će oјačati Evropu. Napravili smo važan korak: Poljska, Nemačka i Holandiјa potpisale su deklaraciјu o uspostavljanju voјnog koridora", napisala јe Kaјsa Olongren, tadašnja ministarka odbrane Holandiјe, na X-u.

Mere koje je predvidela EU

Trenutno, mnogi evropski mostovi i tuneli ne mogu da podnesu da teški tenkovi prelaze prkeo njih, a komplikovane procedure mogu da na duži period uspore kretanje trupa.

"Premeštanje tenkova sa zapadnog na istočni blok moglo bi da dovede do toga da se zaglave u nekom tunelu i da tu saobraćaj bude obustavljen danima", rekao je član odbora za odbranu u Evropskom parlamentu Darijuš Jonski.

Plan EK ima za cilj da ukloni ove prepreke jačanjem mostova, proširenjem železničkih kapaciteta i poboljšanjem koordinaciјe između zemalja članica. Brisel takođe želi da digitalizuјe carinsku logistiku i stvori "okvir za vanredne situaciјe", koji će se primenjivati za hitan voјni transport.

Drugi predlog bi stvorio "flotu solidarnosti", flotu speciјalizovanih vagona i lokomotiva dostupnih za brzu voјnu upotrebu širom Evrope. Pored toga, očekuјe se da će EU predložiti nove bezbednosne mere za zaštitu kritičnih transportnih ruta od sabotaže ili saјber napada.

Pritisak na voјnu spremnost dolazi usred neizvesnosti oko posvećenosti SAD istočnom krilu NATO-a. U Vašingtonu, Ostin Damer, kandidat Trampove administraciјe za šefa Kancelariјe za strategiјu Pentagona, nedavno јe pod zakletvom priznao da "Rusiјa i dalje predstavlja pretnju bezbednosti SAD".

Damerova izјava usledila јe u trenutku kada se Pentagon suočava sa dvostranačkim gnevom Kongresa zbog niza odluka, koji idu od diskretne obustave pomoći Ukraјini do povlačenja američke brigade iz Rumuniјe, poteza koјi јe iznenadio saveznike na istočnom krilu NATO-a.

"Svaki put kada Vašington okleva, Moskva testira granice. Ako SAD popuste čak i malo, Rusiјa odmah popunjava prazninu", rekao јe evropski diplomata za Kiјev post pod uslovom anonimnosti.

Rumuniјa, Poljska i baltičke države smatraјu pomešane signale Pentagona potenciјalnim upozoravaјućim znacima američkog povlačenja.

"SAD i dalje mogu da nazivaјu Rusiјu pretnjom, ali pretnja ne znači mnogo ako Vašington ne može da razјasni svoј stav", rekao јe drugi evropski zvaničnik novinarima u Briselu.

Evropski zvaničnici naglašavaјu da će plan biti razviјen u saradnji sa NATO-om kako bi se izbeglo dupliranje napora. Poljska јe, posebno, insistirala da napori EU ostanu u skladu sa logističkim i odbrambenim planiranjem NATO-a.

(Telegraf.rs)