Evropljani osnivaju tajnu organizaciju: Uveliko im gori pod nogama, probleme im prave i Putin i Tramp

Ruska invazija na Ukrajinu i upozorenja predsednika SAD Donalda Trampa o smanjenju američke bezbednosne podrške Evropi podstakli su Evropsku uniju da preispita svoje domaće bezbednosne kapacitete i započne najveću kampanju ponovnog naoružavanja još od Hladnog rata.

Evropska komisija je započela osnivanje novog obaveštajnog tela pod vođstvom predsednice Ursule fon der Lajen, u pokušaju da poboljša korišćenje informacija koje prikupljaju nacionalne obaveštajne agencije. Jedinica, koja će biti formirana unutar glavnog sekretarijata Komisije, planira da zaposli zvaničnike iz cele obaveštajne zajednice EU i da prikuplja obaveštajne podatke za zajedničke potrebe, rekle su četiri osobe upoznate s planovima, prenosi Financial Times.

"Obaveštajne službe država članica EU znaju mnogo. Komisija zna mnogo. Potreban nam je bolji način da sve to objednimo i da budemo efikasni i korisni partnerima. U obaveštajnim službama morate nešto dati da biste nešto dobili", rekao je jedan od sagovornika.

Ovaj potez nailazi na protivljenje visokih zvaničnika diplomatske službe EU, koja nadgleda Obaveštajni i situacioni centar bloka, a koji se plaše da će se time duplirati uloga te jedinice i ugroziti njena budućnost, dodali su izvori. Plan još nije zvanično saopšten svim državama članicama EU, ali cilj novog tela jeste da dovede zvaničnike iz nacionalnih obaveštajnih agencija na privremeni rad u Brisel.

Portparol Komisije rekao je za Financial Times da se "ispituje kako ojačati bezbednosne i obaveštajne kapacitete Komisije. Kao deo tog pristupa, razmatra se stvaranje posebne ćelije unutar glavnog sekretarijata".

"Koncept se razvija i rasprave su u toku. Nije određen konkretan vremenski okvir", dodao je portparol, istakavši da bi se nova jedinica "nadovezivala na postojeću ekspertizu unutar Komisije i blisko sarađivala sa relevantnim službama Evropske službe za spoljne poslove (EEAS)".

Razmena obaveštajnih podataka dugo je bila osetljiva tema za zemlje članice EU. Velike države poput Francuske, koje imaju razvijene špijunske kapacitete, bile su oprezne u pogledu deljenja poverljivih informacija s partnerima. Očekuje se da će se evropske prestonice usprotiviti nastojanjima Komisije da stvori nova obaveštajna ovlašćenja za Brisel, rekla su dva izvora.

Ipak, već dugo postoji zabrinutost zbog efikasnosti Intcena (Obaveštajnog i situacionog centra EU), naročito dok Evropa reaguje na hibridni rat Rusije.

"Komisija neće početi da šalje agente na teren", rekao je jedan izvor.

Trampovi predlozi da bi SAD mogle smanjiti svoju podršku Evropi i njegova privremena obustava obaveštajne pomoći Ukrajini ovog proleća naglasili su zavisnost kontinenta od Vašingtona za pojedine sposobnosti.

Nova jedinica sledi nakon odluke Ursule fon der Lajen da osnuje poseban "bezbednosni kolegijum" za svoje komesare, koji će biti informisani o pitanjima bezbednosti i obaveštajnog rada. Razmena obaveštajnih podataka u okviru EU datira još od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, kada su obaveštajne agencije Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Španije, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva počele da objedinjavanju poverljive bezbednosne procene.

(Telegraf.rs)