Alarm s Islanda: Atlantska struja je pred kolapsom, preti nam ledeno doba i haos!

Island je postao prva zemlja na svetu koja je potencijalni kolaps ključnog sistema atlantskih okeanskih struja, Atlantske meridijanalne cirkulatorne struje (AMOC), proglasila pitanjem nacionalne sigurnosti i egzistencijalnom pretnjom. Ova odluka islandske vlade omogućuje koordinisano planiranje u slučaju najgorih mogućih scenarija, uključujući ozbiljne poremećaje klime, poljoprivrede i ekonomije.

"Reč je o direktnoj pretnji našoj nacionalnoj otpornosti i sigurnosti,” izjavio je islandski ministar klime Johan Pal Johanson za Reuters.

Preporučujemo

„Po prvi put jedno konkretno klimatsko pitanje stavljeno je pred Savet za nacionalnu sigurnost kao potencijalna egzistencijalna pretnja.”

AMOC je ogromni sistem morskih struja koji prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva prema severu, sve do Arktika. Taj prenos toplote čini evropske zime znatno blažima nego što bi bile bez njega. No, otapanje arktičkog leda i ledenog pokrivača Grenlanda unosi velike količine hladne, slatke vode u okean, što može poremetiti gustoću morske vode i zaustaviti ovu kružnu „pokretnu traku” planeta.

Naučnici upozoravaju da bi takav kolaps mogao izazvati nagli klimatski preokret: drastično zahlađenje Evrope, posebno severnih i zapadnih područja, s mogućnošću pada prosečnih zimskih temperatura i do 10 stepeni Celzijusa u samo nekoliko decenija. Takav bi scenario mogao pokrenuti svojevrsno moderno ledeno doba.

Učinci kolapsa AMOC-a ne bi se zaustavili na Evropi. Naučnici navode da bi promene u atlantskom strujanju mogle destabilizovati obrasce padavina o kojima zavise milioni ljudi u Africi, Indiji i Južnoj Americi. Istovremeno bi južna hemisfera mogla doživeti ubrzano zagrevanje, što bi dodatno ubrzalo topljenje antarktičkih glečera.

„Postoji mnogo istraživanja o tome kada bi do kolapsa moglo doći, ali znatno manje o tome kako bi se društva nosila s njegovim posledicama,” rekao je okeanograf Aleksi Numelin iz Finskog meteorološkog instituta.

Island ne čeka - svet okleva

Podizanjem ovog pitanja na nivo nacionalne sigurnosti, islandska vlada aktivirala je međuresorni plan procene rizika. U razmatranju su mere koje se tiču energetike, snabdevanja hranom, infrastrukture i međunarodnog transporta.

„Morski led mogao bi ugroziti pomorski saobraćaj, dok bi ekstremni vremenski uslovi mogli teško pogoditi poljoprivredu i ribarstvo - ključne sektore naše ekonomije"m upozorio je Johanson. „Ne možemo da priuštimo čekanje na konačna istraživanja pre  nego što počnemo delovati.”

U oktobru je u Kopenhagenu održana radionica „Nordic Tipping Week”, koju je finansiralo Nordijsko veće ministara. Šezdeset stručnjaka analiziralo je moguće društvene i ekonomske posledice klimatskih prelomnih tačaka.

U međuvremenu, Irska, Norveška i Velika Britanija takođe pojačavaju istraživanja. Britanska vlada uložila je više od 81 milion funti u proučavanje klimatskih sistema koji bi mogli dosegnuti tačku bez povratka, iako procenjuje da se nagli kolaps AMOC-a veroatno neće dogoditi u ovom stoleću.

„Nauka napreduje brzo, a vreme za delovanje ističe. Tačka preloma mogla bi biti mnogo bliža nego što mislimo,” upozorio je Stefan Rahmstorf, okeanograf i klimatolog iz Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, prenosi 24sata.hr.

Ledeno upozorenje svetu

Naučnici već decenijama upozoravaju da bi se AMOC, koji je već jednom kolabirao pre oko 12.000 godina, mogao ponovo urušiti ako globalne temperature nastave rasti sadašnjim tempom. Takav događaj ne bi samo promenio klimu Evrope, već bi preoblikovao ceo globalni sistem okeana i atmosfere.

Island sada šalje jasnu poruku svetu: vreme za delovanje je sada. Kako se emisije gasova staklene bašte i globalno zagrevanje ubrzavaju, ledena pretnja iz dubina Atlantika više nije hipotetička - već postaje stvarna briga za budućnost cele planete.

(Telegraf.rs)