Povratak opake bolesti koja je bila gotovo iskorenjena: U Ukrajini se ponavlja horor iz Prvog svetskog rata?

Ranjeni vojnici u Ukrajini često dugo čekaju na pomoć, jer je evakuacija nemoguća. Ugroženi su opasnom bolešću koja počinje u odumrlom tkivu i dovodi do nastanka mehurića gasa ispod kože, prenosi Deutsche Welle.

Ono što zvuči kao horor priča iz davno prošlih ratova, trenutno se dešava u Ukrajini. Tamo se, prema izveštaju britanskog dnevnog lista The Telegraph, širi infektivna bolest - gasna gangrena.

"O gasnoj gangreni uči se u školi, ali u Ukrajini je sada vidimo zato što ranjenici nisu adekvatno zbrinuti", kaže za taj list Aleks, koji radi kao dobrovoljni bolničar na području oko Zaporožja. "U bolnice dolaze ljudi koji su nedeljama bili ranjeni i boravili samo u podzemnim medicinskim stabilizacionim prostorijama, gde su jedva održavani u životu", rekao je on.

Još se ne može nezavisno potvrditi da li se zaista radi o gasnoj gangreni, ali nesporno je da je bojište zbog čestih ruskih napada dronovima teško dostupno. Zalihe često ne stižu do jedinica ili stižu sa velikim zakašnjenjem. Novi vojnici ponekad moraju kilometrima pešačiti pre nego što stignu tamo gde se vode borbe - i gde ranjenici čekaju na pomoć.

Šta izaziva gasnu gangrenu?

Ova toksična infektivna bolest uništava mišićno tkivo velikom brzinom. Gasnu gangrenu izazivaju klostridije, bakterije koje se nalaze u zemljištu ili ljudskim crevima. One nisu nužno patogene. Opasne postaju tek kada dospeju u tkivo s manjkom kiseonika. To je slučaj kod dubokih rana. Odumrlo tkivo sprečava zarastanje rane - i tu se bakterije šire.

Infektivna bolest brzo se širi u uslovima koji vladaju u rovovima, dakle tamo gde ima mnogo povreda i nedostaje higijene.

Za obolele je gasna gangrena izuzetno bolna. Pod kožom nastaju mehurići gasa. Zaraženo mišićno tkivo poprima sivo-crvenu boju i otiče. Kod inficiranih vojnika nastupa sepsa: puls se ubrzava, dolazi do poremećaja cirkulacije i disanja, i na kraju do otkazivanja više organa.

Čak ni bolničko lečenje ne garantuje ozdravljenje ako se gasna gangrena već pojavila. Bez lečenja gotovo svi zaraženi umiru.

Kako se može lečiti gasna gangrena?

Zahvaćeno tkivo mora se što brže hirurški ukloniti. Osim toga, moraju se intravenski davati jaki antibiotici. Kako bi se utvrdilo koji antibiotik će najbolje pomoći, rade se mikrobne kulture i testiraju na moguće rezistencije.

Ovi koraci zahtevaju higijenske hirurške uslove i mogu se sprovoditi samo u klinikama sa sopstvenim laboratorijama - ne u improvizovanim prostorijama za lečenje u skloništima. Tamo se mogu imati određeni antibiotici na zalihama, ali u slučaju rezistencija nema alternative.

Kada je gasna gangrena poslednji put harala?

Gasna gangrena je bolest koja se u Evropi, zahvaljujući medicinskom napretku, smatrala gotovo iskorenjenom. U Prvom svetskom ratu mnogi ranjenici su umirali od gasne gangrene. Navodno je više od sto hiljada nemačkih vojnika podleglo ovoj infekciji. Tada su mnogi ranjenici takođe dugo ležali bez lečenja u blatnjavim rovovima. Nije bilo zbrinjavanja rana ni higijene.

Već u Drugom svetskom ratu gasna gangrena bila je znatno manji problem. Antibiotici su već bili na raspolaganju, ali ne u onoj meri kao danas. Međutim, u to vreme rezistencije na antibiotike još nisu bile značajan problem, piše Deutsche Welle.

(Telegraf.rs)