Od Posejdona do Kinžala: Zašto ruska "superoružja" možda vrede manje nego što Moskva tvrdi

Prvi put posle više godina, Kremlj je zvanično saopštio da je testirao jedan od svojih takozvanih "superoružja" - nuklearni krstareći projektil Burevestnik, jedan od šest "oružja nove generacije" koje je predstavio predsednik Rusije Vladimir Putin 2018. godine, a za koje je rekao da su dizajnirana da obnove nuklearnu sposobnost odvraćanja Rusije.

Zajedno, sistemi nude nove načine za izvođenje nuklearnih udara sa kopna, iz vazduha i sa mora, uz lasersku platformu: interkontinentalni balistički projektil Sarmat, hipersonični projektil Kinžal koji se lansira iz vazduha, hipersonično klizno vozilo Avangard, laserski sistem Peresvet, podvodni dron na nuklearni pogon Posejdon i krstareći projektil na nuklarni pogon Burevestnik.

Međutim, s obzirom na to da je ratni napor Rusije u Ukrajini uglavnom zapao u ćorsokak, a međunarodna podrška Kijevu i dalje stoji, stručnjaci kažu da je pravi cilj ovih najava pre svega politički.

"Nedavno iznošenje ovih sistema od strane Putina predstavlja kognitivni ratni napor", rekao je Džordž Baros iz Instituta za proučavanje rata (Institute for the Study of War) za Kyiv Independent.

"To je dizajnirano da izazove emotivne reakcije... pre svega strah - da oblikuje donošenje odluka zapadnih zemalja prema Rusiji i Ukrajini i stvori intelektualne pretpostavke koje Rusi mogu iskoristiti u budućnosti."

Posejdon i Burevestnik

Dva od ovih sistema - Posejdon i Burevestnik - od nedavno su ponovo u fokusu javnosti.

Na formalnoj ceremoniji u Kremlju 4. novembra, Putin je nagradio naučnike koji su radili na oba projekta i izjavio: "Svi naši planovi se ispunjavaju", najavljujući spremnost za raspoređivanje oba oružja.

I Burevestnik i Posejdon imaju nuklearni pogon i nisu namenjeni za korišćenje na bojištu, već da služe kao alat nuklearnog odvraćanja. Oba obećavaju neograničen domet i dizajnirani su da zaobiđu zapadne protivraketne odbrane.

Ipak, zapadni odbrambeni analitičari napominju da postoji vrlo malo nezavisno verifikovanih informacija o stvarnom operativnom statusu bilo kog od ovih oružja. Većina informacija dolazi iz ruske političke propagande.

Prema Pavelu Podvigu, stručnjaku za nuklearno oružje sa sedištem u Ženevi i direktoru projekta za istraživanje ruskih nuklearnih snaga, Burevestnik funkcioniše poput običnog krstarećeg projektila, ali s ključnom razlikom: navodno je pogonjen minijaturnim nuklearnim reaktorom.

To mu omogućava da leti nisko i sporo hiljadama kilometara, izbegavajući radare i sisteme protivraketne odbrane. Moskva je saopštila da je projektil preleteo 14.000 kilometara tokom 15 sati. Teoretski, mogao bi ostati u vazduhu satima, kružeći oko sveta. Ali Podvig je skeptičan po pitanju njegove praktičnosti.

"Krstareći projektili mogu se presresti. Ako je subsoničan i leti 10 ili 15 sati, imate vremena da ga otkrijete", rekao je u nedavnom intervjuu za Kyiv Independent.

Iako je tehnički jedinstven, Podvig tvrdi da je vojna vrednost takvog sistema mala, što može objasniti zašto nijedna druga zemlja nije pokušala da napravi nešto slično.

"To je uglavnom zato što vojna korisnost sistema poput ovog zaista nije visoka", rekao je.

Posejdon, za razliku od toga, funkcioniše pod vodom. To je autonomni dron na nuklearni pogon, dizajniran za lansiranje iz podmornica poput Belgoroda, koja je deo tajne divizije ruske mornarice.

"To je praktično dugometražni podvodni dron. Može se kretati velikom brzinom - oko 100 km/h - i isporučiti nuklearni teret blizu priobalnih ciljeva, potencijalno izazivajući cunamije ili radioaktivno zagađenje", rekao je Dmitrij Gorenburg iz nevladine istraživačke grupe Centar za pomorske analize (Center for Naval Analyses, CNA) za Kyiv Independent.

Ali, kao i Burevestnik, stvarne sposobnosti Posejdona ostaju nejasne. Gorenburg kaže da, iako može biti teže otkriti ga nego podmornice sa ljudskom posadom, nije nevidljiv.

"Podložan je istim ograničenjima kao i drugi podvodni sistemi. Nije tih niti nevidljiv", rekao je.

Ono što povezuje oba sistema, a što ih čini i kontroverznim, jeste to što su snažno politizovani, ambiciozni i vojno upitni. Obe stručnjaka se slažu da oni postoje pre svega kao političke poruke.

"Ova oružja su predstavljena da pokažu da Rusija i dalje može da uzvrati", rekao je Podvig.

Koji je status ostala četiri oružja?

Od šest oružja, Cirkon i Kinžal su jedina za koja je potvrđeno da su korišćena u borbi, oba u kontekstu invazije Rusije na Ukrajinu. Nijedno nije korišćeno s nuklearnim bojevim glavama.

Dmitrij Gorenburg je rekao da Cirkon spada u širu, globalnu evoluciju raketne tehnologije.

"Cirkon je hipersonični projektil - sledeća iteracija tehnologije krstarećih raketa. Nije nešto jedinstveno rusko. SAD i Kina rade na sličnim sistemima. To je mnogo praktičnije oružje", rekao je.

Kinžal, balistički projektil koji se lansira iz vazduha, korišćen je više puta protiv Ukrajine od 2023. Uprkos početnim tvrdnjama Rusije da je projektil "nemoguće presresti", Ukrajina je dokazala suprotno. I Cirkon i Kinžal su uspešno oboreni.

U novembru 2025. pojavio se retki, moguće prvi, video na platformi X, koji je objavio vojni medij Status-6, koji prikazuje stvarno lansiranje Kinžala iz MiG-31, snimljeno iz kabine aviona koji ga lansira. Snimak pruža retku vizuelnu potvrdu jednog od najpromovisanijih ruskih sistema.

Preostala dva - Avangard i Sarmat - su strateški nuklearni sistemi isporuke i nemaju ulogu u ruskom ratu protiv Ukrajine, prema stručnjacima.

"Ovo su oružja dizajnirana da nanesu štetu SAD u slučaju punog nuklearnog rata", rekao je Ankit Panda, Stanton Senior Fellow u Nuklearnom programu u Karnegi fondaciji za međunarodni mir.

Prema Pandi, Sarmat je interkontinentalni balistički projektil nove generacije (ICBM), sposoban da nosi više nuklearnih bojevih glava.

"A Avangard je hipersonično klizno vozilo koje je prvenstveno dizajnirano da izbegne i optereti sposobnosti američke protivraketne odbrane. I to je zapravo uobičajena tema kod mnogih ovih sistema", rekao je Panda.

Pretnja svetu

Prema stručnjacima, primarna vrednost ovih oružja sada je u pritisku na Zapad da preispita podršku Ukrajini izazivanjem straha od eskalacije.

"Ratne sposobnosti Rusije su ograničene. Nisu sposobni da pobede u ratu u Ukrajini, pod pretpostavkom da međunarodna koalicija koja podržava Ukrajinu ostane snažna. Dakle, Putin se oslanja na to da se mi sami povučemo iz podrške zbog zabrinutosti oko eskalacije, rizika i nuklearnog straha", rekao je Džordž Baros.

Iz šire strateške perspektive, Baros tvrdi da ova oružja ne menjaju suštinski logiku nuklearnog odvraćanja od Hladnog rata.

Doktrina uzajamnog osiguranog uništenja i strah od garantovanog uzvrata i dalje odvraćaju velike sile od lansiranja prvog nuklearnog udara.

"Ako odvraćanje više ne funkcioniše, onda imamo mnogo veće probleme nego bilo šta što bi Rusija mogla učiniti u Ukrajini", rekao je Baros.

Pretnja Ukrajini

Iako je veliki nuklearni udar i dalje vrlo malo verovatan, stručnjaci kažu da je realnija zabrinutost potencijalna upotreba taktičkog nuklearnog oružja.

"Prava zabrinutost je da uslovi na terenu između Ukrajine i Rusije, ili između NATO i Rusije, mogu dovesti do situacije u kojoj zapravo vidimo prvu upotrebu takozvanog nestateškog ili taktičkog nuklearnog oružja", rekao je Ankit Panda.

Jedini sistem relevantan za takav scenario je Kinžal, dvostruko sposoban projektil koji može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave. Ali čak i u ograničenoj upotrebi, postoji visok rizik od eskalacije.

"Taktički nuklearni udar bi pokrenuo niz događaja koji rezultiraju eskalacijom do strateškog nuklearnog rata", rekao je Panda.

(Telegraf.rs)