EU uvodi "vojni Šengen": Države će imati 3 dana da dozvole tranzit trupa u okviru novog sistema

Države članice Evropske unije imaće samo tri dana u mirnodopsko vreme i šest sati u kriznim situacijama da odobre prolazak vojnih trupa i opreme preko svojih granica, prema novom predlogu Evropske komisije. Cilj takozvanog "vojnog Šengena" je drastično poboljšati vojnu mobilnost širom Unije, piše Euronews.

"Danas, kako bi se vojna oprema i trupe premestile, recimo, sa zapada na istok, nažalost, potrebni su meseci", rekao je Apostolos Cicikostas, evropski poverenik za održivi saobraćaj i turizam.

Preporučujemo

"Ono što želimo da postignemo jeste da se to dogodi u roku od nekoliko dana. Ne možete braniti kontinent ako se ne možete kretati po nemu", poručio je na konferenciji za medije. "Vrlo je jasno, stoga stvaramo ovaj vojni Šengen."

Paket za vojnu mobilnost, koji će službeno biti predstavljen danas, najnoviji je u nizu planova Komisije za jačanje odbrane EU-a do kraja decenije. Taj se rok spominje jer neke obaveštajne agencije veruju da bi Rusija do tada mogla imati kapacitete za napad na neku drugu evropsku zemlju.

Novi sistem po uzoru na civilnu zaštitu

Jedna od ključnih mera biće ubrzanje izdavanja dozvola za prekograničnu vojnu mobilnost. Trenutno pravila u 27 država članica nisu usklađena, a nekima su potrebne nedelje da odgovore na zahtev druge zemlje EU-a. Komisija želi to skratiti na najviše tri dana u mirnodopsko vreme i samo šest sati u kriznim situacijama, pri čemu bi se u poslednjem slučaju odobrenje podrazumevalo.

Plan predviđa novi evropski sistem za vojnu mobilnost, osmišljen po uzoru na Mehanizam civilne zaštite EU-a koji omogućuje brzu pomoć u slučaju katastrofa. Uključivaće "fond solidarnosti za vojnu mobilnost", putem kojeg će članice moći staviti na raspolaganje imovinu poput teretnih vozova ili trajekata, kao i "katalog vojne mobilnosti" s popisom imovine dvojne namene iz civilnog sektora koja se može koristiti za vojne operacije.

Ulaganje u ključnu infrastrukturu

Sve aktivnosti koordiniraće nova radna grupa sastavljena od nacionalnih koordinatora iz svake države članice. Njihov zadatak biće i davanje prioriteta finansiranju za 500 odabranih infrastrukturnih projekata ključnih za poboljšanje četiri dogovorena vojna koridora, čije su lokacije i dalje tajne.

Cilj je nadograditi puteve, železničke pruge, luke, aerodrome, tunele i mostove kako bi mogli izdržati težinu i veličinu vojne opreme, prenosi Index.

"Čvrste logističke mreže čine razliku između pobede i poraza u ratovima", naglasio je Cicikostas, dodajući da je "fokus na kratkoročnim ulaganjima s brzim dobitkom kako bi se brzo povećao kapacitet."

Cena mobilnosti

Cicikostas procenjuje da će za ovaj posao biti potrebno 100 milijardi evra. Međutim, EU je dosad izdvojila samo 1,7 milijardi evra za vojnu mobilnost u trenutnom višegodišnjem proračunu koji završava 2027. godine, iznos koji je poverenik opisao kao "kap u moru".

Predlog za sledeći sedmogodišnji proračun od 2028. iznosi nešto manje od 18 milijardi evra - deseterostruko povećanje, ali i dalje daleko od cilja. Ipak, Cicikostas je pojasnio da to nije jedini izvor finansiranja. S obzirom na to da je infrastruktura dvojne namene, države članice moći će koristiti kohezijske fondove, kao i novac iz programa odbrambenih zajmova SAFE. Ta ulaganja moći će se uračunati i u novi cilj potrošnje NATO saveza.

"Nije samo novac u pitanju. Ovaj paket je i o okviru. Geopolitička situacija u svetu sada nije laka, stoga moramo naučiti kretati se brže, moramo naučiti raditi više i moramo naučiti postići rezultate mnogo ranije nego što bi se očekivalo", zaključio je Cicikostas.

(Telegraf.rs)