Težak izbor za Zelenskog: Šta će biti kao odbije Trampa i okrene se evropskim prijateljima?

Evropski zvaničnici čestitali su sebi u ponedeljak nakon što su razgovori u Ženevi nagovestili da će Donald Tramp "saslušati njihove zabrinutosti u vezi sa nametanjem lošeg mirovnog sporazuma Ukrajini".

"Iako preostaje još posla, sada postoji čvrsta osnova za dalji napredak", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, hvaleći "dobar napredak" koji je rezultat "snažnog evropskog prisustva" na pregovorima.

Preporučujemo

Za savetnike iz EU i Ujedinjenog Kraljevstva svakako je bio napredak to što su pozvani da se pridruže nedeljnom sastanku u Švajcarskoj, nakon što su bili isključeni iz prvobitnog američkog plana od 28 tačaka, za koji su strahovali da je toliko pristrasan da bi ohrabrio Rusiju da pokrene nove napade.

Ali slavlje je kratko trajalo.

U ponedeljak uveče, Rusija je odbacila ažurirani tekst sporazuma, koji je prepravljen uz doprinos Ukrajine i njenih saveznika tokom dugih razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

Rizik za Ukrajinu sada je taj što će Vladimir Putin uvući američkog predsednika nazad na njegovu početnu poziciju: mapu puta od 28 tačaka za prekid vatre koja je izazvala paniku među zvaničnicima u Briselu jer bi naterala Kijev da preda velike delove teritorije Moskvi, odrekne se nade da će ikada ući u NATO i smanji svoju vojsku na 600.000 vojnika sa skoro milion.

Ako se to dogodi, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočiće se sa mizernim izborom: ili da prihvati ponudu koju su skovali Tramp i Putin, ili da kocka budućnošću svoje zemlje u nadi da će jednog dana dobiti dovoljno pomoći od svojih evropskih prijatelja.

Ovo su isti oni prijatelji koji, nakon skoro četiri godine rata, neće poslati svoje trupe, ni oružje koje želi, niti će čak posegnuti za zamrznutom ruskom imovinom iz svojih banaka kako bi mu pomogli da sam kupi zalihe, piše Politici.

Nespremni da ratuju

Za neke američke republikance, Evropljani koji se protive Trampovom sporazumu i kompromisima koje će on zahtevati zavaravaju sami sebe.

"Koja je alternativa?", pita Greg Svenson, predsednik organizacije Republicans Overseas u Ujedinjenom Kraljevstvu.

"Možete vi da pričate šta hoćete, možete da idete na sve te diplomatske sastanke i pošaljete sve vaše najbolje ljude u Ženevu, ali jedini način da pobedite Putina jeste da se borite - a niko od njih nije spreman na to. Dakle, sve je to priča. Sve zvuči lepo kada govorite o demokratiji i odbrani Ukrajine, ali jednostavno nisu spremni da to urade", rekao je Svenson.

Evropski političari i zvaničnici bi se s tim ne složili, ukazujući na ogromne sume novca i oružja koje su njihove vlade poslale Kijevu od početka rata, kao i na ekonomske izazove odbacivanja trgovine sa Rusijom, posebno uvoza fosilnih goriva.

Foto: Tanjug/AP

Otkako su se SAD povukle iz podrške, Evropa je upadljivo pokušala da popuni prazninu.

Ali zapravo, Trampov prvobitni predlog je zaplašio zvaničnike i diplomate u Briselu i šire jer su znali da Zelenski ne može da računa na to da će Evropa sama uraditi dovoljno da pomogne Ukrajini.

Pre mesec dana, lideri EU došli su na samit u Briselu samouvereno predviđajući da će obezbediti istorijski dogovor o korišćenju 140 milijardi evra zamrznute ruske imovine kao "reparacionog zajma" kako bi Kijev dobio stabilnu finansijsku podršku za najmanje naredne dve godine.

Ali u velikom diplomatskom i političkom promašaju, plan se raspao zbog neočekivanog protivljenja Belgije.

Nema pomaka po pitanju imovine

Razgovori se sada intenziviraju među zvaničnicima Evropske komisije i vladama EU, posebno Belgije, ali za sada nema pomaka, prema brojnim zvaničnicima koji su govorili pod uslovom anonimnosti, kao i drugi, kako bi otvoreno komentarisali osetljive teme.

Neke diplomate se nadaju da će pritisak Trampa naterati Belgiju i druge zemlje EU koje imaju rezerve prema planu o zamrznutoj imovini da se priključe. Jedna ideja koja nije isključena jeste korišćenje dela imovine zajedno sa zajedničkim obveznicama EU ili potencijalno direktnim finansijskim doprinosima vlada, rekli su zvaničnici.

Ali neke diplomate iz EU strahuju da bi cela ideja reparacionog zajma Ukrajini korišćenjem zamrznute imovine mogla da se uruši ukoliko konačna mirovna mapa puta bude sadržala referencu na korišćenje tih sredstava.

Foto: Tanjug/AP

Prvobitni nacrt predviđao je korišćenje imovine u investicionoj inicijativi u Ukrajini, pri čemu bi polovina prihoda išla SAD-u - koncept koji su Evropljani odbili kao "skandalozan". Ipak, kada se sankcije Rusiji jednog dana ukinu, Euroclear - belgijska finansijska institucija koja drži imobilisanu imovinu - na kraju bi mogla biti u obavezi da ta sredstva vrati Moskvi.

To bi moglo ostaviti poreske obveznike EU da vraćaju novac, scenario koji će verovatno teško pasti evropskim vladama dok razmatraju da li da podrže ideju zajma u nedeljama koje dolaze.

Tu je i pitanje održavanja mira. Ranije ove godine, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer predvodili su napore za okupljanje podrške za međunarodne mirovne snage iz dobrovoljnih zemalja koje bi formirale "koaliciju voljnih". Godinu dana ranije, Makron je čak pominjao ideju "čizama na terenu" pre završetka sukoba. Više ne govori tako.

U znak toga koliko bi teško bila svaka rasprava o slanju trupa u Ukrajinu u Francuskoj, strastveni apel novog francuskog generala Fabijena Mandona prošle nedelje, da gradonačelnici pripreme građane za mogući rat sa Rusijom, izazvao je buru i osude velikih političkih partija.

Mandon je upozorio da, ako Francuska "nije spremna da prihvati da izgubi svoju decu, da trpi ekonomski jer će prioritet biti dat odbrambenoj industriji, onda smo u opasnosti".

Makron je pokušao da smiri situaciju i rekao da su Mandonove reči izvučene iz konteksta.

U Nemačkoj, ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da Berlin "već daje poseban doprinos istočnom krilu" raspoređivanjem borbeno spremne brigade u Litvaniji.

"Ceo baltički region je ključno područje na koje će se Bundesver fokusirati. Mislim da je to takođe dovoljna i obimna podrška Ukrajini", rekao je Vadeful.

Ukrajinci bi želeli dublju posvećenost na njihovoj teritoriji, ali zapadni Evropljani nerado bi prihvatili velike žrtve slanjem vojnika na liniju fronta.

"Bar je Tramp iskren u vezi s tim. "Mogli bismo da pobedimo Rusiju. Pobedićemo ih, rekao bih, brzo, pod pretpostavkom da nema nuklearnog oružja. Pobedili bismo Rusiju, ali bi mnogo ljudi poginulo", rekao je Svendon.

(Telegraf.rs)