"Bato, teroristi su mi u kući": U poslednjim trenucima morao je da slaže sestru, a u duši je znao, ubiće je

Deni Mejzner ni u najgorim snovima nije mogao da pomisli da će svom ocu morati da saopšti da su teroristi ubili njegovu ćerku Galit.

Denijeva sestra stradala je od ruke Hamasovaca dok se krila u sigurnoj sobi, u svom domu u kibucu Beri kobnog 7. oktobra, kada je na hiljade Hamasovaca upalo na teritoriju Izraela i pobila više od 1.400 ljudi i otela na stotine.

Deni je i sam tog dana bio u kibucu, bio je praznik, šabat... Kao i svake subote naš sagovornik je krenuo u jutarnju vožnju biciklom. Nije ni slutio da će mu se život, u manje od 24 sata, pretvoriti u pakao.

Deni je u 6.30 krenuo, seća se da je nebo bilo čisto...

"Ptice su cvrkutale, vreme je bilo savršeno", priseća se Deni.

I dok je "pedalao" ka kapiji za izlaz iz kibuca, sa namerom da vozi rutu sve do 45 kilometara udaljene Afe, video je brojne rakete na nebu.

"Napad je bio veoma snažan, nije bio kao prethodni. Ovaj je trajao mnogo duže, bilo je mnogo više projektila", priča Deni.

Dok je Gvozdena kupola dejstvovala Deni se zaustavio pored dve žene, koje su isto stale da vide šta se događa.

"Jedna od njih je upravo završila jutarnju šetnju, a druga, druga je bila Karmel Gat. Nju su kasnije tog dana oteli iz roditeljske kuće, a potom su je odveli u tunele ispod Gaze", priseća se Deni Karmel koju su Hamasovci na kraju i ubili, sa još petoro talaca.

"Njih ih je Hamas, samo nekoliko minuta pre nego što je IDF stigao, pogubio. Vojska je pronašla tela… krv je još bila topla", rekao je prisećajući se Karmel sa kojom je razgovorao tog jutra kada je počeo krvavi napad.

Uprkos raketama Deni nije želeo da odustane od cilja, nastavio je biciklom dalje, ali ubrzo je usledio novi, još jači napad.

"Rekao sam sebi: 'Ok, ovo je već previše.' Okrenuo sam se nazad. Nisam znao da su teroristi već tu... samo 100 metara ispred mene".

U tom pravcu su terorist, kaže, do tad već ubili šefa obezbeđenja, kao i ljude koji su pobegli sa Nova festivala.

"Da nije bilo tog drugog raketnog napada, ja bih bio mrtav. Išao sam pravo ka njima. Išao sam pravo ka oružju", kaže naš sagovornik.

Deni nije religiozan - ali tog dana je, kaže, imao je tri trenutka u kojima je "nešto ili neko odlučilo da ga ostavi u životu".

"Bato, teroristi su mi u kući"

Deni se 7. oktobra vratio u svoju kuću i u njoj proveo 20 sati - sam. Sedeo je na podu, držao telefon u ruci, pokušavajući da proveri da li su svi iz porodice živi.

A onda, u 12.09 usledio je veoma emotivni i, ispostaviće se, poslednji poziv njegove starije sestre.

"Rekla mi je: 'Teroristi su u mojoj kući. Ne znam šta da radim.' Bila je u sigurnoj sobi", priča Deni dodajući da su šaputali kako ih napadači ne bi čuli.

"U glavi... već sam znao da je to kraj. Ali sam joj rekao da će vojska doći. Znao sam da lažem".

Razmišljao je da krene prema njoj, ali...

"Znao sam da, ako siđem dole i krenem ka njoj, mrtav sam u narednih pet minuta. Dakle, oboje bismo bili mrtvi, ili će samo ona umreti... Ili će, u najboljem slučaju, biti oteta i odvedena u Gazu".

Kaže da je njegova sestra bila živa još nekih desetak minuta. Poslednju poruku pustila je ćerki.

A onda - pucnji.

"Upucali su je dva puta", kaže tiho. "U sigurnosnoj sobi. Pronašli smo dve čaure. Neko je pisao da ih je bilo tri, ali... više ni nije važno."

To je bila njihova porodična žrtva.

"Moj sestrić kaže da smo srećni - jer je ubijena 'samo' jedna osoba."

U Denijevoj zajednici, u kibucu Beri, ubijeno je 102 ljudi.

"Tata, ubili su je"

Kada je noć već odavno pala, vojska je stigla do njegove kuće i izvela ga napolje.

"Bilo nas je petoro ili šestoro... stajali smo na svakih pet metara. Granate su padale, čulo se sve. Miris dima, miris spaljenog ljudskog mesa... to se zauvek ureže", priča Deni.

Vodili su ih kroz ulice prepune tela, sve je bilo spaljeno.

A njegov otac - tada 90-godišnjak, bio je u inostranstvu. Kada se vratio, pokušali su da sakriju od njega šta se dogodilo njegovoj ćerki. Znali su da će nekako saznati i Deni je bio taj koji je morao ocu da kaže da njihove voljene ćerke, odnosno sestre, više nema.

(Telegraf.rs)