SAD i Rusija u "Bunkeru za milijardere" kovali tajni plan iza leđa Europe

Tri moćna poslovna čoveka, dva Amerikanca i jedan Rus, bila su prošlog meseca nadvijena nad laptopom u Majami Biču, navodno kako bi skovali plan za okončanje dugog i smrtonosnog rata Rusije s Ukrajinom.

No, stvarne razmere njihovog projekta bili su daleko veći, otkrivaju izvori upoznati s razgovorima. U tajnosti se, naime, pripremao teren za izvlačenje ruske privrede vredne dva biliona dolara iz izolacije, pri čemu bi američke kompanije prve stale u red i pretekle evropske konkurente u ubiranju plodova, piše Vol Strit Žurnal.

Preporučujemo

Na svom imanju uz obalu, milijarder Stiv Vitkof, koji je postao specijalni izaslanik predsednika Trampa, ugostio je Kirila Dmitrijeva, čelnika ruskog državnog investicionog fonda i pregovarača kojeg je lično odabrao Vladimir Putin.

Upravo je Dmitrijev uveliko oblikovao dokument koji su pregledavali. Sastanku se pridružio i Džared Kušner, predsednikov zet, koji je stigao iz svog obližnjeg doma na ostrvu poznatom kao „Bunker za milijardere“.

Zajednička misija na Mars uz pomoć Muskovog SpejsEksa

Dmitrijev je gurao plan prema kojem bi američke kompanije iskoristile oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke, zamrznute u Evropi, za zajedničke američko-ruske investicione projekte i obnovu Ukrajine pod vođstvom SAD-a. Američke i ruske firme mogle bi se udružiti u eksploataciji ogromnog mineralnog bogatstva na Arktiku.

Dmitrijev je mesecima tvrdio da nema granica onome što bi dva dugogodišnja suparnika mogla postići: njihove svemirske industrije mogle bi čak sprovesti zajedničku misiju na Mars uz pomoć SpejsIksa Elona Maska.

Za Kremlj su ovi razgovori bili vrhunac strategije osmišljene još pre Trampove inauguracije, s ciljem da se zaobiđe tradicionalni američki bezbednosni aparat i ubedi administracija da Rusiju ne doživljava kao vojnu pretnju, već kao zemlju golemih poslovnih prilika.

Nudeći poslove vredne milijarde dolara u energetici i retkim zemnim metalima, Moskva je planirala prekrojiti ekonomsku kartu Evrope i istovremeno zabiti klin između Amerike i njenih tradicionalnih saveznika.

U Vitkofu, Trampovom dugogodišnjem partneru za golf, i Kušneru, čiji je investicioni fond Affinity Partners privukao milijarde od arapskih monarhija, Dmitrijev je pronašao idealne sagovornike. Obojica su delila Trampov pragmatičan pristup geopolitici, koji se može sažeti u jednoj rečenici: granice su manje važne od posla.

- Rusija ima toliko ogromnih resursa, golema prostranstva zemlje. Ako sve to pokrenemo, i svi napreduju i svi su deo toga, i postoji korist za sve, to će prirodno biti bedem protiv budućih sukoba. Jer svi prosperiraju - rekao je Vitkof za Vol Strit Žurnal, opisujući svoju viziju poslovnog partnerstva Rusije, Ukrajine i Amerike.

"Ovde se ne radi o miru, već o poslu"

Kada je verzija plana od 28 tačaka procurila u javnost ranije ovog meseca, izazvala je burne reakcije. Lideri u Evropi i Ukrajini žalili su se da plan uglavnom odražava ruske stavove i gazi gotovo sve crvene linije Kijeva.

Uveravanja američke administracije da plan nije konačan nisu ih umirila, jer su strahovali da se Rusija, nakon nasilnog prekrajanja evropskih granica, sada nagrađuje unosnim poslovnim prilikama.

Dok su se zapadni čelnici ovog nedelјe sastali kako bi razmotrili plan, poljski premijer Donald Tusk ponudio je sažet komentar.

- Znamo da se ovde ne radi o miru. Radi se o poslu - rekao je.

Za mnoge u Trampovoj Beloj kući, to spajanje biznisa i geopolitike upravo je prednost, a ne mana. Ključni predsednički savetnici vide priliku da američki investitori zgrabe unosne poslove u novoj, posleratnoj Rusiji i postanu komercijalni jamci mira.

U razgovorima s Vitkofom i Kušnerom, Rusija je jasno dala do znanja da bi radije da u zemlju uđu američke firme nego konkurenti iz evropskih država čiji su lideri "loše govorili" o mirovnim naporima, prenosi Index.

- To je Trampova ‘Umetnost dogovora’ da kaže: ‘Gledajte, ja ovo rešavam i postoje ogromne ekonomske koristi za Ameriku, zar ne? - rekao je jedan od upućenih izvora.

Putinovi potezi u pozadini

Istorija će pokazati da li je Putin prihvatio ovaj pristup kako bi doista okončao rat ili je to samo trik da umiri SAD dok produžava sukob za koji veruje da ga mora dobiti. Znak da bi mogao biti ozbiljan jeste činjenica da su neki od njegovih najbližih prijatelja, sankcionisani milijarderi iz Sankt Peterburga - Genadij Timčenko, Jurij Kovalčuk i braća Rotenberg – poslali predstavnike na tihe sastanke s američkim kompanijama kako bi istražili poslove u rudarstvu i energetici. To uključuje i oživljavanje divovskog gasovoda Severni tok, koji je pod sankcijama EU.

Ranije ove godine, Exxon Mobil sastao se s najvećom ruskom državnom energetskom kompanijom Rosnjeftom kako bi razgovarali o povratku na masivni gasni projekat Sahalin, ako Moskva i Vašington daju zeleno svetlo. Istovremeno, grupa poslovnih ljudi bliskih Trampovoj administraciji nastojala je da se pozicionira kao nova ekonomska spona između SAD-a i Rusije.

Džentri Bič, prijatelj Donalda Trampa mlađeg, bio je u pregovorima o sticanju udela u ruskom arktičkom gasnom projektu ako sankcije budu ukinute. Drugi Trampov donator, Stiven P. Linč, platio je 600.000 dolara lobisti bliskom Trampu mlađem kako bi mu pomogao da ishodi dozvolu za kupovinu gasovoda Severni tok 2.

Nema dokaza da je Vitkof bio upoznat s tim naporima. Osoba upoznata s njegovim razmišljanjem tvrdi da je izaslanik uveren kako bi bilo kakvo rešenje s Rusijom koristilo Americi u celini, a ne samo nekolicini investitora.

Diplomatija mimo protokola

Vitkof, koji ove godine nije putovao u Ukrajinu, sledeće nedelje će po šesti put posetiti Rusiju i ponovo se sastati s Putinom. Insistira na tome da ne favorizuje nikoga. „Ukrajinci su se herojski borili za svoju nezavisnost“, rekao je, dodavši kako je ukrajinskim zvaničnicima pokušao približiti ideju da se vojnici razoružaju kako bi zarađivali plate na nivou Silicijumske doline upravljajući američkim AI data centrima.

- Sada je vreme da se diplomatijom konsoliduje ono što su postigli - poručio je.

Iz Bele kuće su poručili da administracija prikuplja informacije s obe strane.

- Trampova administracija prikupljala je informacije od Ukrajinaca i Rusa kako bi formulisala mirovni sporazum koji može zaustaviti ubijanje i okončati ovaj rat. Kao što je predsednik rekao, njegov tim za nacionalnu bezbednost postigao je veliki napredak tokom prošlog nedelјe, a sporazum će se nastaviti dorađivati - rekla je portparolka Ana Keli.

Dok je Vitkof devet meseci vodio razgovore s Dmitrijevom, neke agencije unutar Trampove administracije imale su ograničen uvid u njegove dogovore s Moskvom.

CIA, koja tradicionalno vodi razmene zarobljenika, nije bila u potpunosti obaveštena o planiranoj razmeni. Karijerni zvaničnici u Ministarstvu finansija o detaljima Vitkofljevih sastanaka povremeno su saznavali od svojih britanskih kolega.

Čak je i Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, general Kit Kelog, bio gotovo potpuno isključen iz ozbiljnih razgovora te je prošlog nedelјe najavio odlazak iz vlade.

Neuspeli samit i novi pokušaji

Slika koja se stvara je izvanredna priča o poslovnim liderima koji deluju izvan tradicionalnih diplomatskih okvira kako bi mirovni sporazum zacementirali poslovnim dogovorima. Sve je kulminiralo samitom na Aljasci 15. avgusta, koji se raspao gotovo čim je počeo. Putin je održao dugo istorijsko predavanje, nakon čega su dve strane otkazale ostatak sastanka. Vitkof je ostao optimista, nadajući se da će se razgovori uskoro ubrzati.

U oktobru je ukrajinski predsednik Zelenski doputovao u Vašington, nadajući se da će osigurati krstareće rakete Tomahavk. No, Tramp je dan ranije razgovarao s Putinom i odlučio ne isporučiti oružje. Umesto toga, Vitkof je podstakao Ukrajince na drugačiji pristup: predložio im je da od Trampa zatraže desetogodišnje izuzeće od carina, što bi, prema njemu, osnažilo njihovu privredu i ekonomiju.

- Ja sam u poslu rešavanja dogovora. Zato sam ovde. Nastavljamo da kucamo na vrata i smišljamo ideje - rekao je za Žurnal.

(Telegraf.rs)