Usred pregovora o kraju rata, Putinovi oligarsi vode tajne razgovore sa biznismenima iz SAD: O OVOME se priča

Ruski oligarsi, dugo povezani sa liderom Kremlja Vladimirom Putinom, navodno su vodili tajne razgovore sa američkim poslovnim ljudima o potencijalnim rudarskim i energetskim sporazumima, što je deo zakulisne američke diplomatije usmerene na okončanje rata Moskve u Ukrajini.

Oligarsi Genadij Timčenko, Jurij Kovalčuk ​​i braća Arkadij i Boris Rotenberg - svi sankcionisani i povezani sa liderom Kremlja još iz mlađih dana - navodno su poslali izaslanike na tajne sastanke sa američkim kompanijama, objavio je Wall Street Journal.

Preporučujemo

U razgovorima su se dotakli retkih zemnih minerala, vađenja gasa, pa čak i oživljavanja gasovoda Severni tok, prema izvorima WSJ-a i evropskih obaveštajnih zvaničnika. Razgovori ukazuju na to da bi, ako se rat završi, Putinov uži krug mogao da dobije pristup novim važnim resursima.

Izvori su rekli da su oligarsi ponudili SAD čvrste koncesije za vađenje gasa u Ohotskom moru i potencijalno još četiri regiona.

Takođe su pomenuli mogućnosti za iskopavanje retkih zemnih metala u blizini nalazišta nikla oko Noriljska - ogromnog rudarskog grada duboko u sibirskom Arktiku -i na šest nerazvijenih lokacija u Sibiru.

Među konkretnim projektima, naveden je samo jedan direktno povezan sa Timčenkom: masivni pogon Novateka za arktički LNG-2.

WSJ je preneo da je Džentri Bič - donator kampanje američkog predsednika Donalda Tramp i prijatel sa koledža njegovog sina Donalda Trampa juniora - u pregovorima da kupi udeo u projektu.

Ranije ove godine, istraga koju je sproveo radio-kanal Systema, otkrila je da je Rusija predala svog jedinog velikog proizvođača retkih zemnih metala, Solikamsk Magnesium Plant, državnoj nuklearnoj korporaciji Rosatom.

Mihail Kovalčuk, brat Jurija Kovalčuka, nalazi se u naučnom savetu Rosatoma. Građevinska firma Arkadija Rotenberga, Stroygazmontazh, ranije je izgradila delove gasovoda Severni tok.

Foto: STEFAN SAUER / AFP / Profimedia

Ali za većinu ostalih projekata koje je naveo WSJ - uključujući gasna polja u Ohotskom moru i nalazišta retkih zemalja - nezavisni novinari nisu pronašli direktne veze sa Timčenkom, Rotenbergovima ili Kovalčuk.

Američke korporacije takođe navedene u tajnim kontaktima

WSJ je takođe opisao širu mrežu tihog kontaktiranja u koju su uključene velike američke kompanije i investitori:

• Exxon i milijarder Tod Boeli navodno je zainteresovan za kupovinu imovine Lukoila
• Trampov donator Stiven Linč navodno je pitao Vašington za dozvolu za licitiranje za Severni tok 2
• Elliott Investment Management razmatrala je kupovinu udela u gasovodu Turski tok
• Šef Roscosmos Dmitrij Bakanov posetio je NASA, Boeing i SpaceX.

Rukovodioci ExxonMobil-a su takođe vodili tajne razgovore sa Igorom Sečinom iz Rosnjefta o mogućem povratku projekta Sahalin-1, ranije je objavio WSJ, iako je generalni direktor Exxon-a kasnije isključio povratak kompanije.

Ovaj angažman je u skladu sa Trampovim pristupom traženju mirovnih sporazuma vođenih ekonomskim interesima.

Putinov finansijski izaslanik Kiril Dmitrijev takođe je gurao ovu ideju u razgovorima sa Trampovim zvaničnicima, predlažući plan koji bi američkim kompanijama omogućio da koriste oko 300 milijardi dolara zamrznute imovine ruske centralne banke za zajednička ulaganja i obnovu Ukrajine.

Diplomate EU su se plašile da bi plan mogao da potkopa rad same Evrope na mehanizmu "reparacionog kredita" koji bi usmerio zamrznutu rusku imovinu Ukrajini, a da SAD ne bi imale kontrolu ili profit.

(Telegraf.rs)